Kako sačuvati zdravlje tokom sezone šumskih požara: Izlaganje dimu može da izazove smrt i nakon tri godine

Šumski požari postali su globalni ekološki izazov čije posledice prevazilaze same granice zahvaćenih područja. Vetrovi prenose toksične materije hiljadama kilometara daleko, pretvarajući dim u nevidljivu pretnju po javno zdravlje. Naučna zajednica upozorava da su ovi procesi direktna posledica ekstremnih vremenskih obrazaca i klimatskih promena.

Dim predstavlja ozbiljne rizike, posebno za neke ranjive grupe. Ljudi izloženi dimu šumskih požara mogu osetiti manje probleme, kao što su peckanje u očima, grebanje u grlu i glavobolje, kao i teže reakcije poput otežanog disanja i srčanih udara.

Glavni rizik predstavljaju sitne čestice PM2.5 koje prodiru duboko u respiratorni i kardiovaskularni sistem. Dugotrajno izlaganje zagađenju ove vrste povezano je sa hroničnim oboljenjima i povećanom stopom prevremenog mortaliteta.

– Šumski požari uzrokuju zagađenje česticama, što je jedan od najvećih ekoloških zdravstvenih faktora rizika koji doprinose prevremenim smrtima širom sveta – kaže Rebeka Sari, vanredni profesor civilnog i ekološkog inženjerstva i istraživački rukovodilac za globalne promene, atmosferu i zdravlje na Univerzitetu Vaterlo u Ontariju.

U jednoj studiji, istraživači sa Univerziteta Stanford procenili su da je dim od šumskih požara bio odgovoran za prevremenu smrt prosečno 40.000 Amerikanaca godišnje između 2011. i 2020. godine i da može da izazove smrt do tri godine nakon prvobitnog izlaganja.

Kako dim šumskih požara utiče na zdravlje

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) napominju da čak i zdravi ljudi mogu osetiti mučninu usled izlaganja zagađivačima vazduha uzrokovanim šumskim požarima.

Udisanje dima šumskih požara može da izazove:

• glavobolju,
• iritaciju očiju i sinusa,
• curenje iz nosa,
• kašalj ili grebanje u grlu,
• umor,
• stezanje u grudima.

– Ako osetite ekstreman nedostatak daha ili bol u grudima koji vas brine, poželećete da odete u hitnu pomoć – kaže dr Timoti Daum, pulmolog iz University of Michigan Health-West, sa sedištem u Vajomingu.

Ko je pod najvećim rizikom od dima šumskih požara

Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) upozorava da su najpodložniji dimu šumskih požara:

• odrasli stariji od 65 godina,
• deca – čija se pluća još razvijaju,
• trudnice,
• osobe koji već imaju osnovne probleme sa plućima, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), astma i bronhitis. Mogu da se suoče sa većim rizikom od poteškoća sa disanjem.

– Dim dodaje povredu na već oštećena pluća. Zagađivači uzrokovani dimom šumskih požara, takođe mogu pogoršati hronične kardiovaskularne probleme. Osobe sa srčanim oboljenjima treba da budu na oprezu zbog znakova srčanog udara, moždanog udara i aritmije – kaže dr Purvi Parikh, alergolog i imunolog u NYU Langone Health u Njujorku i medicinski savetnik za Mrežu za alergije i astmu.

Istraživači procenjuju da izloženost dimu šumskih požara može da izazove moždane udare a ponovljeno ili dugotrajno izlaganje može da poveća rizik od srčane insuficijencije kod starijih odraslih osoba, žena i ekonomski ugroženih ljudi, prema studiji koja je analizirala 22 miliona korisnika Medicare-a.

– Kada ove male čestice uđu u organizam, one izazivaju upalu i štetne posledice po celom telu. Zagađenje vazduha takođe može poremetiti vaš imuni sistem, čineći vas podložnijim bilo kojoj vrsti respiratornog virusa, uključujući grip, RSV i COVID-19 – kaže Daum za Everyday Health.

Istraživanje sa Univerziteta Harvard otkrilo je da je čak i mali porast čestica u vazduhu povezan sa povećanjem stope smrtnosti od COVID-19 za 15 procenata.

Šumski požari povećavaju rizik od raka

Iako dugoročni efekti dima šumskih požara nisu sigurni, nova istraživanja su povezala izloženost dimu šumskih požara sa značajnim povećanjem rizika od:

• raka pluća,
• kolorektalnog karcinoma,
• raka dojke,
• raka bešike,
• raka krvi.

Veće koncentracije dima mogu dodatno da povećaju ove rizike, iako je potrebno više istraživanja.

– Oštećenja srca, vaskularnog sistema i pluća mogu biti trajna i mogu biti fatalna – kaže dr Otis Broli, profesor onkologije i epidemiologije na Univerzitetu Džons Hopkins u Baltimoru.

Zašto je dim šumskih požara tako opasan

Iako svi zagađivači koje dim šumskih požara oslobađa mogu da naštete zdravlju, fine čestice iz dima šumskih požara predstavljaju najveću pretnju.

Ove čestice se mere kao PM2.5, atmosferske čestice koje imaju prečnik manji od 2,5 mikrometara. Ovi sićušni zagađivači, koji čine samo 3 procenta prečnika ljudske kose, posebno su opasni. Telo može da filtrira mnoge grublje čestice, ali PM2.5 mogu da prodru duboko u pluća i da naruše njihovu funkciju.

EPA smatra bezbednim udisanje nivoa PM2.5 koji ne prelaze koncentraciju od 35 mikrograma po kubnom metru vazduha (mcg/m3) u toku jednog dana, pod uslovom da godišnji dnevni prosek iznosi 9 mcg/m3 ili manje.

Dr Džonson upozorava da nije potreban veliki porast PM2.5 da bi se pokrenuli zdravstveni problemi:

– Sa samo 10 jedinica povećanja PM2.5, videćete porast broja poseta hitnoj pomoći i bolničkih prijema zbog srčanih udara, moždanih udara, aritmija i teških problema sa disanjem povezanih sa astmom, HOBP-om ili bronhitisom. Kada nivo dostigne 200, to je kao da popušite skoro 9 ili 10 cigareta dnevno, a to važi za sve – uključujući bebe i starije ljude.

Kako se zaštititi od dima šumskih požara

Kada kvalitet vazduha pređe u opasnu zonu, savetuje se preduzimanje sledećih koraka radi zaštite:

Izbegavanje izlaska napolje

Jedna od najlakših akcija za minimiziranje udisanja zadimljenog vazduha je boravak u zatvorenom prostoru. Prozore i vrata treba držati zatvorenim i koristiti klima uređaj, držeći dovod svežeg vazduha na klima uređaju zatvorenim i filter čistim kako bi sprečili ulazak dima spolja.

Prema navodima doktorke Džonson, nivo zagađenja može da bude niži tokom noći, ranog jutra ili kasnog popodneva, s obzirom na to da smanjen intenzitet sunčeve svetlosti usporava formiranje štetnog ozona, koji je veoma opasan po zdravlje osobe.

Dr Daum dodaje, da ne postoji pouzdano doba dana koje je bolje od bilo kog drugog kada je u pitanju kvalitet vazduha.

Proveravanje indeksa kvaliteta vazduha

– Srećom, većina pametnih telefona pruža meru kvaliteta vazduha u okviru svojih aplikacija za vremensku prognozu. Ovo može biti pouzdan vodič za to kada je bezbedno vežbati ili raditi na otvorenom – kaže Daum.

Ovi resursi mere kvalitet vazduha uzimajući u obzir trenutne nivoe glavnih zagađivača, uključujući čestice na nivou tla, ugljen-monoksid, ozon i sumpor-dioksid. Ti proračuni se prevode u indeks kvaliteta vazduha (AQI), broj koji se kreće između 0 i 500.

Nivo između 0 i 50 ne predstavlja opasnost po zdravlje.

Članovi ranjivih grupa mogu da imaju simptome povezane sa zagađenjem vazduha počevši od 51. Na 100, vazduh napolju se smatra nebezbednim za njih.

Većina ljudi ima primetne simptome na nivou iznad 150, a sve iznad 300 smatra se opasnim.

Vežbanje u zatvorenom prostoru svesti na minimum

– Fizička aktivnost povećava disanje i broj otkucaja srca, pa kada nivoi kvaliteta vazduha pređu u crveno, vežbajte unutra i umerenim, umesto visokim tempom. Prekomerno naprezanje treba izbegavati – kaže dr Broli.

Nošenje maski N95

Kod dužeg boravka na otvorenom Daum savetuje nošenje N95 maske, koja dobro prianja uz nos i usta.

– Obična platnena maska ili obična hirurška maska verovatno neće učiniti mnogo. N95 verovatno neće filtrirati sve, ali će pomoći.

Korišćenje prečišćivača vazduha

Prečišćivači vazduha sa HEPA filterima mogu da pomognu u uklanjanju štetnih čestica. Najbolji prečišćivači vazduha mogu smanjiti koncentraciju čestica za čak 85 procenata.