TREBA LI DA SE ČUVAMO BUGARSKOG NOŽA U LEĐA? Šta za Srbiju znači pobeda Radeva na izborima: Već blokirali Klaster 3, insistiraju na jednoj temi

Nekadašnji vojni pilot i predsednik Bugarske, Rumen Radev, trijumfovao je na parlamentarnim izborima i polako se sprema da se useli u kabinet premijera. Imajući u vidu da je Sofija članica Evropske unije, a da je Radev spominjao blokadu na ulazak Beograda u EU zbog položaja manjina, upozoravao Brisel na projekat “srpski svet”, kao i da je ova zemlja nedavno stavila veto na to da Srbija otvori klaster 3, postavlja se pitanje šta njegova pobeda znači za Srbiju? Analitičari misle da odnose neće biti zaoštreni, jer će novi premijer biti zauzet rešavanjem unutrašnjih pitanja.

Takvog stava je Branka Latinović, bivša diplomatkinja. Ona za “Blic” kaže da je pobeda Radeva pobeda političke ličnosti koja je poznata po svojoj naklonosti Rusiji.

– Što se tiče odnosa prema Srbiji, ne mislim da će se nešto bitno promeniti. Bugarska je i dosada, povremeno, pokretala pitanje položaja bugarske manjine u Srbiji i znala je da to predoči kao prepreku kod otvaranja novih poglavlja, a sada klastera u pregovorima sa EU. S obzirom na probleme koje Bugarska ima, ne mislim da bi išla na dalje zaoštravala svog stav s tim u vezi. Naši bilateralni odnosi su jedno vreme bili dinamični dok je premijer bio Bojko Borisov. Da li će se to ponoviti stvar je vremena da saznamo – rekla je Latinović.

Vojni pilot, predsednik, premijer…

I Srećko Đukić, bivši diplomata, za “Blic” podseća na dobre odnose i politiku “bratstva” Borisova sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Smatra, međutim, da je Radev neće nastaviti.

– On nije taj profil političara. To opet ne znači da se ne mogu iznaći i ponuditi putevi za razvoj, a ne za zastoj međusobnih odnosa. Međutim, mnogo toga je determinisano članstvom Bugarske u EU i infrastrukturnim projektima koji obilaze Srbiju – rekao je Đukić.

U premijersku fotelju nekadašnji vojni pilot doleteće iz predsedničke, na koju je podneo ostavku u januaru. Njegova stranka Progresivna Bugarska, koju je osnovao pre samo četiri meseca, postigla je “apsolutnu pobedu” i prvi put od 1997. godine se desilo da jedna stranka ima dovoljno poslaničkih mesta u skupštini da samostalno vlada u Bugarskoj.

“Nije bio zapažen po doprinosu u bilateralnim odnosima”

Vučić je Radevu čestitao na rezultatima i poručio da “Srbija ostaje posvećena izgradnji partnerskih odnosa i regionalne stabilnosti”.

Đukić podseća da “Radev nije bio zapažen po doprinosu u našim bilateralnim odnosima”.

– Zbog političke krize u zemlji i čestih smena vlada i formiranja službenih kabineta pod njegovim okriljem za sprovođenje izbora, Radev se nije isticao na planu spoljne politike prema Srbiji. On je zaista bio posvećen unutrašnjim stvarima, borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, oligarhijskog i spekulativnog kapitala, održanju unutrašnje stabilnosti. To će biti i njegovi prioriteti na čelu vlade jer su to rak rane bugarskog društva – rekao je Đukić.

Šta je do sada sve pričao Radev oko Srbije?

Kada je Radev spominjao Srbiju, uglavnom nije bilo u pozitivnom kontekstu.

Radev je u novembru 2025. godine izjavio da bi evropske institucije trebalo ozbiljno da shvate projekat “srpski svet”. U izjavi za bugarsku novinsku agenciju BGNES rekao je da je ovo pitanje izuzetno osetljivo i za njegovu zemlju.

– Zapadni Balkan je kritična tačka za sigurnost i sva pažnja Evropske unije usmerena je tamo – rekao je bugarski predsednik Radev, odgovarajući na pitanje o upozorenjima EU o opasnostima koje predstavlja projekat “srpski svet“ i kako ta inicijativa iz Beograda utiče na sigurnost na Zapadnom Balkanu.

– Verujem da je vreme da sve evropske institucije puno ozbiljnije shvate ovo pitanje. To je i za nas izuzetno osetljivo pitanje – dodao je Radev.

Pre toga je, u junu 2024. godine, najavio da će njegova zemlja možda preispitati podršku Srbiji ka Evropskoj uniji zbog toga, kako je rekao, kako Beograd tretira bugarsku manjinu u zemlji.

U objašnjavanju svog stava, Radev nije samo zapretio, precizirao je i koje će uslove skenirati pri donošenju odluke.

– Glavni kriterijum po kome ćemo suditi i davati podršku napretku zemalja Zapadnog Balkana jeste upravo položaj naših sunarodnika u svakoj zemlji – uslovi za ekonomski i društveni razvoj i, pre svega, njihova sposobnost da brane svoj nacionalni identitet, jezik, kultura i istorijsko pamćenje – objasnio je Radev, što je iznenađujuće jer je kada je pre tri godine bio u Srbiji, rekao da je “ostvareno mnogo za tu nacionalnu manjinu u Srbiji”.

Pretnje je, kako se ispostavilo, i ispunio. Bugarska je bila rame uz rame sa još osam zemalja (Hrvatskom, Holandijom, Finskom, Švedskom, Estonijom, Litvanijom, Letonijom i Nemačkom) koje su se u decembru prošle godine u Briselu usprotivile da Srbija otvori klaster 3.