Povremeni propusti u pamćenju sve učestaliji ali ne znače uvek bolest: Dr Staševski otkriva uzroke na koje može da se utiče

Rupe u pamćenju ne moraju odmah da znače bolest. To može biti, između ostalog, posledica umora, stresa, nedostatka sna ali i vitamina, posebno B12, kao i drugih faktora, kaže neurolog dr Jacek Staševski, zamenik načelnika Klinike za neurologiju Vojnomedicinskog instituta Državnog istraživačkog instituta i docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Varšavi.

Gotovo da nema osobe koja bar jednom nije primetila pad pamćenja, slabiju koncentraciju, probleme sa fokusom ili usvajanjem novih informacija.

Nažalost, naše pamćenje je sve gore.

– I ja primećujem ovaj trend – potvrđuje neurolog dr med. nauka Jacek Staševski:

– Ono što je zapanjujuće jeste da su problemi sa pamćenjem, ovi takozvani propusti u pamćenju, jedna od najčešćih tegoba koje prijavljuju odrasli. Statistika pokazuje da ih jedan od pet odraslih Poljaka periodično doživljava.

On naglašava da takvi poremećaji pamćenja još uvek ne moraju da znače bolest, posebno ako ih okolina ne primećuje ili ne ograničavaju svakodnevno funkcionisanje.

Propusti u pamćenju mogu biti posledica:

• nedostatka sna,
• stresa,
• umora,
• zloupotrebe alkohola.

– Ovi uzroci se odnose na najmanje polovinu ljudi koji prijavljuju kognitivne poremećaje, a posebno su česti kod mladih – primećuje dr Staševski.

Ako se eliminišu ovi faktori ili se bar ograniče, pamćenje će se s vremenom poboljšati.

Kada zaboravnost može biti uzrokovana bolešću

Neurolog objašnjava da zaboravnost kao bolest posebno pogađa pacijente starije od 60 godina, iako se dešava i kod mlađih, i da može biti posledica hroničnih patoloških procesa:

– Mislim, između ostalog, na demenciju, koje se pacijenti toliko plaše.

Nedostatak vitamin najčešći uzrok

To, međutim, nije odgovor na pitanje zašto imamo rupe u pamćenju. Uzrok može biti i preniska koncentracija određenih vitamina u organizmu.

Deficit vitamina B12 je jedan od najčešćih nedostataka koji može negativno da utiče na pamćenje.

– Relativno često se javlja, posebno kod starijih osoba koje se hrane neredovno i loše, ili onih na eliminacionim dijetama, uključujući vegetarijance i vegane a vitamin B12 se nalazi u mlečnim proizvodima, iznutricama, ribi, jajima, plodovima mora – navodi dr Staševski.

Prema njegovim rečima, do deficita ne dolazi brzo.

– To je obično rezultat dugogodišnjeg zanemarivanja. Vredi znati da su zalihe vitamina B12 u jetri i mišićima prilično velike, ali ne naravno dovoljno za ceo život – objašnjava Staševski

Kako objašnjava, nedostatak vitamina B12 može biti i posledica problema sa njegovom apsorpcijom ili metabolizmom.

– To se dešava, između ostalog, zbog bolesti creva, čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, i na kraju, genetski uslovljenih bolesti. Do slabije apsorpcije vitamina B12 može doći i kod osoba sa autoimunim bolestima, što je uzrokovano hroničnim upalama sluzokože želuca. Hronična upotreba određenih lekova za kiselinu ili dijabetes takođe može poremetiti apsorpciju vitamina B12. O tome moramo razmišljati – upozorava stručnjak, dodajući da do deficita B12 često dolazi i nakon barijatrijskih operacija:

– Takvi pacijenti moraju stalno da uzimaju suplementaciju.

Bolesti digestivnog trakta su relativno česte, posebno kod seniora, što uzrokuje da u ovoj starosnoj grupi prilično često dolazi do nedostatka vitamina B12.

– Procenjuje se da čak 20 odsto seniora u domovima za stara lica ima hronični nedostatak vitamina B12, a to utiče na njihovu sposobnost, samostalnost i kognitivno funkcionisanje – kaže dr Staševski:

– Dodaću i da je, prema statistici, 10 odsto slučajeva reverzibilne demencije uzrokovano nedostatkom vitamina B12. Sve ovo objašnjava zašto, u slučaju pojave poremećaja pamćenja, moramo proveriti nivo vitamina B12 u organizmu.

Slabije kognitivne sposobnosti mogu biti uzrokovane i nedostatkom vitamina B1.

To se dešava prilično retko, ali kod alkoholičara je to čest problem.

– Dodaću da je sklonost ka alkoholu jedan od čestih uzroka lošijih kognitivnih funkcija kod mladih ljudi, čak i ako se pije u malim količinama, ali redovno, posebno svakodnevno.

Iako se nedostaci vitamina B12 i B1 najviše odražavaju na stanje pamćenja, lista se tu ne završava.

Na naše kognitivne sposobnosti, uključujući pamćenje, utiču i vitamini:

• B6,
• B9 (folna kiselina),
• E
• D.

– Zapamtimo, međutim, da je zapravo svaki nedostatak loš i da rezultira pokretanjem čitavih metaboličkih kaskada koje će uticati na poremećaje pamćenja – skreće pažnju neurolog.

Kada treba uzeti suplemente

Da bi se izbegli nedostaci, posebno je važna zdrava i uravnotežena ishrana bogata izvorima vitamina.

– Suplementaciju treba koristiti samo kod potvrđenih nedostataka ili kod ljudi iz rizičnih grupa, npr. vegetarijanaca, starijih osoba, posebno onih sa povećanim potrebama ili hroničnim bolestima digestivnog trakta – kaže doktor za Medonet.

Za pamćenje nisu opasni samo nedostaci vitamina.

Navodi i metaboličke i endokrine bolesti, posebno hipertiroidizam ili hipotiroidizam štitne žlezde, koji pogađaju uglavnom žene, a vrhunac učestalosti je u četvrtoj, petoj i šestoj deceniji života.

Ovi problemi se odražavaju na ceo metabolizam organizma, a samim tim i na kognitivne funkcije.

– Da bismo izbegli sve ove probleme, preporučujem redovne posete lekaru opšte prakse. Zapamtimo da nismo u stanju da sami jednoznačno protumačimo svoje simptome i teško je ovde preporučiti samostalno obavljanje pregleda – zaključio je dr Staševski.

Rani znaci demencije: Davanje novca nepoznatima, gubljenje smisla za humor…

Neobični prvi znaci demencije – čudne promene u ponašanju