Evo ko će po novom zakonu smeti da peče rakiju u Crnoj Gori: Domaćini u Srbiji strepe da ih čeka ista muka

Svi domaćini koji proizvode rakiju u Crnoj Gori, čak i ako peku minimalne količine za sopstvene potrebe, moraće da se registruju i dostave podatke o kazanu.

Prema nacrtu novog zakona o akcizama, koji je stavljen na javnu raspravu i primenjivao bi se od ulaska Crne Gore u Evropsku uniju, uvodi se nova regulacija proizvodnje rakije i drugih jakih alkoholnih pića.

Na proizvodnju do 50 litara godišnje neće se plaćati akciza. Ta količina može da se koristi samo unutar domaćinstva i za goste, uz zabranu prodaje. Za svaki litar proizvodnje preko 50 litara, proizvođač mora da se registruje kao destilerija i plaća akcizu, bez obzira da li tu količinu koristi za sebe ili je prodaje.

Kolika je akciza na rakiju?

U nacrtu je zadržana akciza za jaka alkoholna pića od 1.250 evra po hektolitru (100 litara) čistog alkohola. To iznosi 12,5 evra po litru čistog alkohola (100 stepeni), odnosno oko 6,25 evra po litru ako rakija ima 50 stepeni.

Malim proizvođačem jakog alkoholnog pića smatra se fizičko lice koje proizvodi alkohol iz voća koje samo uzgaja, sa zemljišta koje je u njegovom vlasništvu ili zakupu, uz pomoć jednostavnog uređaja za destilaciju (kotla).

On može proizvesti najviše 50 litara godišnje i koristiti ih isključivo za sopstvenu potrošnju i potrošnju članova domaćinstva ili gostiju. Za ovu količinu ne obračunava se i ne plaća akciza.

Obaveza registracije

Mali proizvođač mora da podnese prijavu Upravi carina najkasnije osam dana pre početka proizvodnje. U prijavi se navode podaci o zapremini kotla i mestu proizvodnje. Ako planira proizvodnju veću od 50 litara, dužan je da o tome unapred obavesti nadležni carinski organ, nakon čega gubi status “malog proizvođača“ i postaje obveznik akcize.

Kazne i oduzimanje opreme

Nacrt zakona predviđa strože kontrole i sankcije. Svako ko ima kazan mora ga prijaviti, a neprijavljivanje, proizvodnja iznad 50 litara ili prodaja bez prijave akcize povlače novčane kazne.

U slučaju kršenja zakona, carinski organ može:

• brisati proizvođača iz registra,
• oduzeti i uništiti ili prodati alkohol,
• obračunati akcizu na celu proizvedenu količinu,
• naplatiti kamatu na neplaćeni iznos,
• oduzeti opremu za proizvodnju (kotao i druge uređaje).

U tom slučaju smatra se da je cela količina alkohola nezakonito proizvedena. Ministar finansija pravilnikom će detaljnije urediti sprovođenje ovog zakona u vezi sa registracijom i obavezama malih proizvođača.

(Vijesti.me)