“AKO NE BUDU OSLOBOĐENI, GOREĆE KOSOVO” Tači i bivše vođe OVK danas dobijaju presudu u Hagu za ratne zločine: OPSADNO STANJE u Prištini, Srbi strahuju da će biti METE

Specijalizovana veća Kosova u Hagu danas će u 10 sati početi izricanje prvostepene presude četvorici vođa takozvane OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo ukupno 45 godina zatvora za optužene, a Priština i region su u stanju pripravnosti zbog pretnji na masovnom skupu podrške optuženima koji je održan u subotu.

Pored ovog postupka, protiv Hašima Tačija vodi se i odvojeni proces za ometanje pravde i uticaj na svedoke, gde tužilaštvo traži dodatnih šest godina zatvora.

Izricanje presude moći će da se prati uživo putem sajta Specijalizovanih veća sa odlaganjem od 10 minuta.

Zločini na više od 40 lokacija

Optužnica tereti nekadašnje čelnike Glavnog štaba tzv. OVK po osnovu individualne krivične odgovornosti. Na teret im se stavlja šest tačaka za zločine protiv čovečnosti (progon, zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak lica) i četiri tačke za ratne zločine (protivpravno lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo).

Krivična dela vršena su od marta 1998. do kraja septembra 1999. godine na više od 40 lokacija na Kosovu i Metohiji, te u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji. Četvorica vođa terete se za zločine nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno. Žrtve su bili civili koji nisu podržavali OVK: Srbi, Romi, Aškalije, ali i Albanci označeni kao saradnici srpskih vlasti ili politički protivnici iz Demokratskog saveza Kosova.

Tužilaštvo izvelo više od 3.000 dokaza i saslušalo 125 svedoka

Tužilaštvo je izvelo oko 3.000 materijalnih dokaza i saslušalo 125 svedoka, pri čemu je zastupnik 156 žrtava Sajmon Loz naglasio da su pripadnici OVK pokazali ekstremnu svirepost prema žrtvama.

Odbrana je izvela sedam svedoka među kojima su bivši komandant NATO-a Vesli Klark i nekadašnji diplomata SAD Kristofer Hil, tvrdeći da “OVK nije imala jedinstvenu komandnu strukturu” i zatražila oslobađajuću presudu. Optuženi se u pritvoru u Hagu nalaze od novembra 2020. godine, a suđenje je počelo u aprilu 2023. godine.

Dešavanja prethodnih dana: Masovni skup, murali i otvorene pretnje

Prethodnih dana, uoči izricanja presude, u Prištini je opšta mobilizacija i pritisak na haške sudije. Građanska platforma „Sloboda ima ime“ organizovala je u subotu skup podrške na centralnom trgu u Prištini, gde se okupilo više od 200.000 ljudi sa zastavama OVK i uniformama.

Tom prilikom je na gradskom trgu oslikan veliki mural sa likovima optuženih uz podršku gradske direkcije za kulturu, a postavljen je i časovnik koji odbrojava sate do izricanja presude.

Sa skupa su upućene dramatične poruke. Predsednik DPK Bedri Hamza poručio je sudijama da pre presude „razmisle o posledicama“, dok je Nasim Haradinaj iz udruženja veterana zapretio da će, ako ne budu oslobođeni, „goreti Kosovo i Metohija, Severna Makedonija i Albanija“.

Britanski istoričar Rori Jeomans zapitao se na mreži X šta bi se dogodilo da su Srbi u stotinama hiljada marširali za Ratka Mladića i Radovana Karadžića i pretili masovnom neposlušnošću zbog haških presuda, ukazujući na muk zvaničnika EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da “veruje da će KFOR sačuvati bezbednost naroda na KiM” i upitao je “u šta da verujemo ako presuda bude oslobađajuća i niko ne bude odgovarao za žrtve”.

Mnogi Srbi na Kosovu i Metohiji strahuju od nasilja bez obzira na to kakva bude presuda Specijalizovanog veća u Hagu jer smatraju da bi pristalice bivših vođa OVK-a mogle da se ustreme ka njima i u slučaju slavlja ili besa.

Pripreme Prištine i kosovske policije

Zbog procene da bi velika okupljanja mogla izazvati nerede, kosovska policija izradila je opsežan operativni plan bezbednosti za današnji dan.

Prema planu, svi godišnji odmori pripadnika policije obustavljeni su od 15. septembra, a brojne jedinice prelaze na 12-časovni radni raspored. U Prištini će biti angažovana tri rezervna voda, uz pojačanje jedinica za brzo reagovanje iz šest regiona (Gnjilane, Uroševac, Prizren, Đakovica, Peć i Južna Mitrovica). Jedinice su opremljene opremom za upravljanje masom i suzavcem.

Posebne mere obezbeđenja biće, kako je najavljeno, primenjene oko vitalnih objekata i međunarodnih predstavništava uključujući ambasadu SAD, Kancelariju EU, Kancelariju Saveta Evrope, rezidenciju predstavnika EU, kancelarije za vezu Rusije, Grčke i Rumunije, te zgrade sudova.

Od 10 časova u pripravnosti će biti i tim vatrogasaca u Industrijskoj zoni. Plan predviđa i povećanje patrola u mešovitim sredinama i angažovanje obaveštajnih službi.