Putovanje tokom bolovanja može skupo da vas košta: Evo kada ostajete bez naknade i šta se smatra zloupotrebom

Bolovanje ne znači da zaposleni mora sve vreme da provede u kući, ali postoje jasna pravila čije kršenje može da dovede do gubitka naknade zarade, a u određenim slučajevima i do otkaza. Posebno pitanje je putovanje tokom privremene sprečenosti za rad, odnosno napuštanje mesta prebivališta ili boravišta bez odgovarajuće dozvole.

Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o radu, međutim, ne tretiraju svako kršenje pravila na isti način. Razlika postoji između situacije u kojoj zaposleni može da ostane bez naknade zarade i zloupotrebe bolovanja koja može biti osnov za otkaz ugovora o radu.

Kada zaposleni može da ostane bez naknade

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, pravo na naknadu zarade može da bude izgubljeno u više slučajeva. Među njima je situacija kada zaposleni bez dozvole stručno-medicinskog organa otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta.

Problem može da nastane i ako zaposleni namerno sprečava ozdravljenje ili se ne pridržava uputstava za lečenje. Isto važi ako se tokom bolovanja bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode ili se bez opravdanog razloga ne odazove lekaru odnosno nadležnoj komisiji.

To, međutim, ne znači da je svaki izlazak iz kuće zabranjen. Odlazak kod lekara, u apoteku ili na propisanu terapiju ne može se izjednačiti sa odlaskom na odmor. Kretanje zaposlenog zavisi i od prirode bolesti i preporuka lekara.

Putovanje bez dozvole ne znači automatski otkaz

Zakon o radu predviđa mogućnost otkaza ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Ipak, sama činjenica da je zaposleni napustio mesto prebivališta ne mora automatski da znači da je zloupotrebio bolovanje.

Na to ukazuje i sudska praksa. U predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 842/2017 razmatran je slučaj zaposlene koja je tokom bolovanja bez dozvole lekara napustila mesto prebivališta.

Sud je utvrdio da priroda bolesti nije zahtevala strogo mirovanje, kao i da putovanje nije dovelo do pogoršanja zdravstvenog stanja niti produžilo bolovanje.

Zaključak je bio da samovoljno napuštanje mesta boravka može da ima posledice po pravo na naknadu zarade, ali da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi da se takvo ponašanje smatra zloupotrebom bolovanja koja opravdava otkaz.

Za ocenu zloupotrebe važno je, između ostalog, da li je zaposleni zaista bio privremeno sprečen za rad, da li se pridržavao terapije i da li je svojim ponašanjem sprečavao ili odlagao oporavak.

Šta poslodavac može da proverava

Ako poslodavac sumnja u opravdanost bolovanja, može da pokrene postupak provere preko nadležnih zdravstvenih organa. To, međutim, ne znači da ima neograničeno pravo da prati zaposlenog i kontroliše njegov privatni život.

Zbog toga zaposleni tokom bolovanja prvenstveno treba da se pridržava terapije i preporuka lekara. Ako zdravstveno stanje dozvoljava kretanje, običan izlazak iz kuće sam po sebi ne predstavlja zloupotrebu bolovanja.

Drugačija situacija je sa putovanjem u drugi grad ili inostranstvo. Zakon o zdravstvenom osiguranju izričito predviđa posledice kada osiguranik bez dozvole nadležnog stručno-medicinskog organa otputuje iz mesta prebivališta ili boravišta.

Poseban rizik predstavljaju i rad kod drugog poslodavca, honorarni ili drugi poslovi kojima zaposleni ostvaruje prihod tokom bolovanja, kao i aktivnosti koje su u suprotnosti sa terapijom i mogu da uspore oporavak.

Zato bolovanje ne treba posmatrati kao zabranu svakog izlaska iz kuće, ali ni kao period tokom kojeg zaposleni može slobodno da putuje ili radi druge poslove. Kod planiranog napuštanja mesta prebivališta ili boravišta najbezbednije je prethodno proveriti sa lekarom i nadležnim zdravstvenim organom da li je potrebna i dobijena odgovarajuća dozvola.

(Blic Biznis/Infostud)