Džoš Hartnet otkrio šta se dešavalo iza kamera “Perl Harbora”: “Život nam je pretvorio u pakao!”

Uloga Džoša Hartneta u filmu „Perl Harbor“ iz 2001. godine jedna je od njegovih najpoznatijih, ali snimanje ovog ostvarenja nije mu ostalo u najlepšem sećanju.

Hartnet je 12. oktobra otvoreno govorio o iskustvu sa snimanja za časopis GQ. U filmu je igrao Denija Vokera, pilota američkog vojnog vazduhoplovstva i prijatelja iz detinjstva Rejfa Mekolija, takođe pilota, koga je tumačio Ben Aflek.

Obojica su zaljubljeni u medicinsku sestru Evelin Džonson, koju igra Kejt Bekinsejl, a njihovo rivalstvo dobija novu dimenziju nakon što japanske snage 7. decembra 1941. godine napadnu Perl Harbor, piše People.

„Bilo je to zaista zanimljivo filmsko iskustvo jer smo na početku prošli kroz neverovatno intenzivan vojni kamp za obuku, mnogo zahtevniji od onog koji smo imali za film ‘Pad crnog jastreba’“, objasnio je Hartnet (48).

Film „Pad crnog jastreba“ takođe je objavljen 2001. godine, a prati vojnike koji se nađu pod udarom neprijateljskih snaga nakon što su dva helikoptera „blek hok“ oborena tokom bitke za Mogadiš.

“Život nam je pretvorio u pakao“

Hartnet je rekao da je ideja o vojnom kampu zvučala privlačno, naročito zato što su se nalazili u planinama na Havajima. Međutim, stvarnost je bila potpuno drugačija.

„Imali smo narednika Donelija, koji je mrzeo činjenicu da je dobio zadatak da se brine o nama glumcima. Na sedam dana život nam je pretvorio u pakao“, prisetio se glumac.

Dodao je da je ekipa morala stalno da proverava kako je Juen Bremner, koji je u filmu igrao poručnika Reda Vinkla, jer su toliko trčali da su se ozbiljno iscrpljivali. Bremner se, inače, pojavio i u filmu „Pad crnog jastreba“.

Gledajući unazad, glumcu nije sasvim jasno zašto je reditelj Majkl Bej smatrao da je tako naporna vojna obuka neophodna za film koji je, u svojoj suštini, ljubavna priča.

Ipak, iskustvo je imalo i pozitivnu stranu.

„Prošli smo kroz sve to i na kraju izašli mnogo više povezani kao ekipa“, objasnio je Hartnet.

Kejt Bekinsejl nije učestvovala u vojnoj obuci, pa se, prema njegovim rečima, verovatno osećala pomalo izostavljeno.

Scene sa pravom eksplozijom

Hartnet se prisetio i drugih neobičnih detalja sa snimanja. Glumci su nosili kostime iz perioda Drugog svetskog rata, a bilo im je dozvoljeno da puše isključivo cigarete bez filtera, kakve su se tada koristile.

„Bili smo obučeni u odeću iz tog vremena i pušili cigarete kakve su tada pušili. Sve je to bilo prilično bizarno“, rekao je glumac, poznat i po filmu „Veriti“.

Pored svega toga, produkcija je uključivala i ogromne borbene scene, sa avionima i pravim eksplozijama.

„Nalazimo se usred pravog Perl Harbora, izbegavamo avione i stvarne eksplozije, a sve to uglavnom služi priči o ljubavnom trouglu“, rekao je Hartnet.

„Bilo je zaista bizarno kada se sve sagleda u tom kontekstu. Bio sam mlad, idealističan i želeo sam da odigram čoveka koji je zaista živeo u tom vremenu.“

“Moji deda i pradeda služili vojsci u Drugom ratu”

Ipak, njegov lik nije bio stvarna istorijska ličnost, već jedan od izmišljenih junaka filma, iako su neki drugi glumci tumačili stvarne osobe.

Hartnet je otkrio da su njegov pradeda i deda služili u vojsci tokom Drugog svetskog rata, u različitim periodima, što mu je pomoglo da ulozi pristupi sa većim poštovanjem prema tom istorijskom razdoblju.

To porodično iskustvo pomoglo mu je da unese određenu dozu autentičnosti u lik, ali scenario mu, kako kaže, nije uvek išao naruku.

U jednoj sceni izgovara rečenicu: „Mislim da je Drugi svetski rat tek počeo.“

Hartnet se danas na to osvrće sa dozom ironije.

„Pa, rat traje već neko vreme“, primetio je u razgovoru za GQ.

Kritika filma zbog istorijskih netačnosti

Film je na svetskim bioskopskim blagajnama zaradio više od 400 miliona dolara, ali je istovremeno bio na meti kritika zbog istorijskih netačnosti, scenarija i prevelike dužine. S druge strane, pohvale je dobio za vizuelne efekte i akcione scene.

Ostvarenje je bilo nominovano za četiri Oskara, a osvojilo je jedan, za najbolju montažu zvuka. Istovremeno je dobilo i šest nominacija za Zlatnu malinu, uključujući i onu za najgori film.