Ovo su znakovi da ste kupili loš hleb: Evo kako da izbegnete bacanje novca pri sledećoj kupovini ove namirnice

Hleb je i dalje jedna od najčešćih namirnica na mnogim stolovima. Nutricionisti sve češće upozoravaju da izbor vrste hleba može imati veliki uticaj na zdravlje, posebno u kontekstu sve češće pojave hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih problema. Upravo zato stručnjaci savetuju da se, uz uživanje u omiljenim sendvičima i tostovima, obrati pažnja na nutritivni kvalitet hleba koji se nalazi na stolu.

Nutritivno kvalitetniji hlebovi obično sadrže više vlakana, proteina, vitamina i esencijalnih minerala. S druge strane, nutritivno siromašniji hlebovi, iako često veoma ukusni i privlačni, ne nude mnogo hranljive vrednosti, najviše zbog načina na koji se brašno industrijski obrađuje. Ako hleb jedete redovno, preporuka je da u ishranu uključite i varijante bogatije hranljivim materijama kako biste iz obroka izvukli maksimum.

Stručnjaci upozoravaju da postoji nekoliko znakova koji mogu ukazivati na to da hleb nije dobar izbor ili ne ispunjava nutritivna očekivanja.

Zdraviji hlebovi u pravilu kao prvi sastojak imaju integralnu pšenicu ili brašno od celog zrna. Kod manje kvalitetnih proizvoda često se navodi samo pšenično brašno. Ako na deklaraciji nema jasne oznake da je reč o celom zrnu, pri čemu je reč “celo” ključna – velika je verovatnoća da je reč o slabijem izboru.

Premalo vlakana

Razlog važnosti celih žitarica leži u njihovom bogatom sastavu. U poređenju sa rafinisanim hlebovima, poput belog, proizvodi od celog zrna sadrže nezasićene masti, vlakna i proteine, ali i mikronutrijente poput gvožđa, cinka, kalcijuma, fosfora, mangana, selena, biljnih jedinjenja, vitamina E i vitamina B grupe. Takav sastav se povezuje sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, pojedinih vrsta raka, dijabetesa tipa 2 i povišenog indeksa telesne mase.

Potrošače često mogu zavarati marketinške oznake poput “pšenični”, “žitni” ili “više zrna”, koje ne znače nužno da je hleb od celog zrna. Prava potvrda su izrazi poput “100 posto celo zrno” ili jasno istaknuta reč “celo” ispred naziva žitarice, kao i zvanična oznaka za proizvode od celog zrna.

Preporučuje se da hleb sadrži između tri i pet grama vlakana po porciji. Hleb od rafinisanog brašna, poput belog, često ima manje od dva grama vlakana po parčetu. Tokom rafinacije uklanjaju se mekinje i klica – delovi zrna bogati vlaknima i hranljivim materijama – pa ostaje samo endosperm.

Hrane korisne bakterije

Vlakna su ključna za zdravu probavu. Rastvorljiva vlakna deluju kao prebiotik, hrane korisne bakterije u crevima, usporavaju varenje i pomažu stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Takođe vezuju holesterol u tankom crevu i pomažu njegovo izlučivanje iz organizma, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti. Zbog toga hleb od celog zrna ima niži glikemijski indeks i duže daje osećaj sitosti od belog hleba.

Ako se na listi sastojaka nalaze veće količine dodatog šećera, potreban je oprez. Šećer se može pojaviti pod različitim nazivima, poput melase, šećera od trske ili tapioka sirupa. Iako je idealno da ga nema, u praksi je to retko. Zdraviji hlebovi bi trebalo da sadrže najviše pet grama šećera po parčetu, a i manje je poželjno.

Preterana i česta konzumacija dodatog šećera podstiče hronične upalne procese u organizmu, utiče na raspoloženje, metabolizam i imunitet te povećava rizik od srčanih bolesti, raka i dijabetesa tipa 2. Poseban oprez se preporučuje kod slatkih hlebova i peciva, poput onih sa cimetom i grožđicama, slatkog havajskog hleba ili hleba od bundeve. Iako mogu biti povremena poslastica, nisu dobar izbor za svakodnevnu ishranu.

Duga lista aditiva

Pšenično brašno nije jedino koje prolazi proces rafiniranja. U nekim hlebovima nalaze se tapioka skrob, maltodekstrin ili belo pirinčano brašno, koji su takođe industrijski obrađeni i osiromašeni hranljivim materijama. Duga lista sastojaka sa mnogo nepoznatih i teško izgovorljivih naziva takođe može biti znak upozorenja. Takvi proizvodi često sadrže emulgatore i konzervanse. Iako su formalno bezbedni, mnogi od njih su relativno kratko prisutni u ishrani i još nema jasnih dokaza o njihovom dugoročnom uticaju na zdravlje. Duga lista aditiva često znači i da je hleb namenjen dužem stajanju na policama.

Zdraviji hlebovi bi trebalo da sadrže najviše 160 miligrama natrijuma po parčetu. So poboljšava ukus, ali dugoročno preteran unos može dovesti do povišenog krvnog pritiska i opterećenja srca i bubrega. Važno je obratiti pažnju na skrivene izvore soli. Hleb od celog zrna može biti i dobar izvor biljnih proteina. U kombinaciji sa vlaknima, proteini doprinose dužem osećaju sitosti i stabilnijem nivou energije. Preporučuje se birati hleb koji ima tri ili više grama proteina po parčetu.

Na tržištu postoje brojni brendovi koji izbegavaju većinu navedenih problematičnih karakteristika. Među nutritivno kvalitetnijim opcijama izdvajaju se hlebovi od celog zrna, proklijalih žitarica i kvalitetne bezglutenske varijante. Važno je imati na umu da retko koji hleb zadovoljava sve idealne nutritivne kriterijume. Cilj nije savršenstvo, već izbor koji najbolje usklađuje zdravlje i uživanje za pojedinca i porodicu.

(Izvor: Dnevno.hr)