На имању Земљорадничке таздруге “Yuko-Begejci” пшеница је била посејана на око 140 хектара. Приноси се крећу од 2,5 до 3,5 тоне по јутру, што је за 40 одсто мање него лане.
“Три и по тоне имамо само на двадесетак посто површина, док је на више од 80 посто површина принос 2,5 тоне. Чак 70 одсто наших парцела налазе се између старог Бегеја и реке Бегеј где је квалитет земљишта тешког механичког састава. У априлу смо имали сушу, па је пшеница одбацила све секундарне ластаре, тако да је остао само централни. У мају смо имали касни мраз, што је додатно утицало на смањење приноса, јер није било зрна у класу”, објашњава Серђо Околишан, руководилац биљне производње у задрузи “Yuko-Begejci” из Торка.
Када је реч о квалитету зрна, додаје, протеин је много бољи него ранијих година, док је киша у жетви доста умањила хектолитар.
“То што је протеин бољи, ништа не значи., јер ће сада сви тражити да буде добар хектолитар, а занемариће протеин. Увек је тако – када је добар хектолитар, тражи се протеин, када је добар протеин, тражи се хектолитар. И увек се нађе разлог да се смањи цена”, наводи.
Шта све утиче на принос пшенице
У Пољопривредној стручној служби Зрењанин кажу да се приноси у Средњем Банату разликују од парцеле до парцеле.
У просеку се крећу од четири до шест тона по хектару, али наглашавају да је код великог броја произвођача остварени принос испод доње границе, док је код малог броја њих изнад горње границе и креће се највише до 7,5 тона по хектару.
“На приносе доминантно утичу метеоролошки услови, али зависе и од осталих агротехничких и хемијских мера. Пре свега, то су време и дубина сетве, број биљка по јединици површине, обрада и квалитет земљишта, унос хранива, основно ђубрење, прихрана, врста и количина хранива, избор сортимента, предусев, присутне болести, штеточине, корови, време третмана, избор пестицида… На све наведене агротехничке и хемијске мере можемо да утичемо. Метеоролошки услови су управо они због којих се мора мењанти технологија производње, јер над њима немамо никаквог утицаја”, каже Снежана Парађеновић из ПСС Зрењанин.
У овом региону последња добра година била је 2018. године када се принос пшенице кретао између 8 и 8,5 тона по хектару. Најбоља година у протеклој декади била је 2016. када је остварен принос преко 9 тона по хектару.
“Чак су и прошле године, кад смо имали недостатак падавина и ниске температуре током вегетације озимих усева приноси били између 7 и 8 тона по хектару. Тада су се недостатак падавина током јуна и екстремно високе температуре више одразиле на производњу окопавина, док су ниске температуре и хладнији талас озиме културе захватили током прве декаде априла и нису значајније утицале на принос пшенице. Овогодишњи принос је приближнији приносу из 2024, само што је и тада доња граница приноса била већа”, наводи.
У нову тржишну годину улазимо са преко пет милиона тона пшенице
И док се многи произвођачи у Средњем Банату не могу похвалити приносима, процене су да ће на нивоу земље они у просеку бити око 6 тона по хектару. То јесте нешто слабије него лане, али захваљујући знатно већим засејаним површинама, које прелазе 650.000 хектара, очекује се да ће производња бити на нивоу прошлогодишње – око 3,9 милиона тона.
Стручњаци кажу да са пренетим залихама, нову тржишну годину почињемо са више од пет милиона тона пшенице, што је највећа количина на почетку сезоне у Србији.
“На светском нивоу очекује се нешто слабији род у односу на прошлу годину, али и даље веома добар – друга највећа жетва у историји, са проценама између 810 и 820 милиона тона. За нас су најважнији резултати у Европској унији, Русији и Украјини. У ЕУ се очекује род од око 134 милиона тона, што је за 9 милиона тона мање него прошле године. Русија би требало да понови прошлогодишњи резултат са око 91,5 милиона тона, док се у Украјини предвиђа пад од око милион тона, на приближно 23 милиона тона”, каже Александар Кутлешић, аналитичар тржишта из “Инфо Тим Логистике”.
Цена пшенице не прати трошкове производње
Годинама произвођаче у жетви мучи исти проблем. Ниска откупна цена пшенице.
“Ми ћемо чувати пшеницу колико год будемо могли, али обавезе морају да се сервисирају. Цена од 20 динара у овом мометну је катастрофална. Да рачунамо да је принос пет тона по хектару то је 100.000 динара, а улагања су била много већа. Реална цена пшенице је најмање 25 динара”, каже Серђо Околишан.
И Адриан Фодор из Хетина каже да пшеницу неће одмах продавати.
“Код нас је то постала навика да чувамо пшеницу. Продајемо кад је нека набавка механизације, нека већа инвестиција. Сваке године у жетви цена буде мало мања него касније. Пшеница данас и да кошта 25 динара, питање је да ли бисмо били на нули, јер има доста оних који имају ниске приносе”, објашњава овај пољопривредник.
Иако су трошкови производње вишеструко повећани, цена пшенице је иста као пре десетак година.
“Цена пшенице се већ неко време креће у уском опсегу и у потпуности зависи од иностраних купаца. Нажалост, трошкови производње код нас немају готово никакав утицај на формирање цене, јер производња највећим делом није уговорена пре сетве. Тржиште је потпуно отворено и одређују га цене на референтним берзама, пре свега у Констанци и Италији, где извозимо највеће количине”, каже Кутлешић.
У свету се све више производи пшеница
Због велике понуде на берзама купци имају избор, што утиче на снижавање цена.
“Главни разлог што је пшеница данас на нивоу од пре десет година, упркос знатно скупљим инпутима, лежи у великом расту светске производње. У последњих десет година светска производња пшенице повећана је за више од 10 процената, посебно у црноморском региону. Русија и Украјина заједно учествују са око 30 одсто у светској трговини пшеницом, што ствара веома јаку конкуренцију за српски извоз”, наводи.
У овом тренутнку немогуће је проценити како ће се кретати цена пшенице након жетве.
“У оваквим околностима не очекујем значајнији раст цене након жетве. Велики притисак понуде са северне хемисфере вероватно ће задржати цене у садашњем распону или са благим осцилацијама. Већ током септембра биће много јаснија слика, јер ће тада бити познати стварни приноси на скоро 90 одсто светске производње пшенице. Кључну улогу ће тада имати куповна моћ и потребе највећих увозника – пре свега земаља северне Африке, Блиског истока и Турске, које највише купују из црноморског региона”, истиче Кутлешић.
Извоз у Египат могао би да буде део решења за домаћу пшеницу
Србија, додаје, има могућности да повећа продају домаће пшенице.
“Ми имамо потписан трговински споразум са Египтом, који је највећи увозник пшенице у свету. Уколико бисмо тај споразум активирали и конкретизовали кроз робну размену или билатералне аранжмане, могли бисмо да обезбедимо заштитну цену и извозну квоту за одређене количине. То би српским ратарима дало много већу сигурност и предвидивост производње”, објашњава.
Стручњаци кажу да се последњих година бележи раст потрошње пшенице у Србији, пре свега, због све веће употребе у исхрани стоке.
Традиционално се кукуруз највише користио у сточарској производњи, али како је пшеница јефтинија, њен удео постепено расте. Ако се овај тренд настави, реално је очекивати да домаћа потрошња пшенице премаши два милиона тона.
