Sve veći broj zdravstvenih problema otkriva se kod budućih prvaka na sistematskim pregledima koji su u toku, a lekari posebno upozoravaju na nagli porast gojaznosti. Dok je pre deset godina prosečna težina dece pred polazak u školu bila između 15 i 25 kilograma, danas nije retkost da prvačići imaju 35, pa čak i 40 kilograma, uz krivu kičmu, ravne tabane, nedovoljno razvijen govor i sve češću kratkovidost.
Na sistematskom pregledu koji obuhvata pregled pedijatra, ORL specijaliste, oftalmologa, fizijatra, logopeda i stomatologa, lekari najčešće uočavaju deformitete kičmenog stuba – kifozu, skoliozu, ali i njihovu kombinaciju kifoskoliozu. Veliki broj dece ima i ravne tabane, a sve češće mališani nose naočare zbog prekomernog gledanja u telefone i računare, što dovodi do takozvane školske kratkovidosti, tj. miopije.
Porast gojazne dece
– Posebno zabrinjava porast gojaznosti i kod dečaka i kod devojčica. Danas ima i do 20 odsto više gojazne dece nego pre deset godina. Nekada je prosečna telesna težina dece pred polazak u prvi razred bila između 15 i 25 kilograma, dok se danas susreću prvačići koji imaju 35, pa čak i 40 kilograma.
Gojaznost predstavlja ozbiljnu predispoziciju za razvoj dijabetesa, a mnogi roditelji to ne shvataju ozbiljno – istakao je za Kurir pedijatar dr Saša Milićević.
Šta sadrži test znanja kod školskog psihologa
– prepoznavanje i imenovanje predmeta sa slike
– povezivanje tačkica koje daju oblik
– precrtavanje slike iznad
– prepričavanje na osnovu jedne slike
– korišćenje predmeta iz svakodnevnog života
– prepoznavanje veličine, oblika i boje predmeta
– prostorna okretnost
– prepoznavanje slova
Takođe, sve je više dece s karijesom, kvarnim zubima, problemima sa astmom i alergijama, a pojedinoj deci na pregledima se otkriju i urođene srčane mane.
Saša Milićević o zdravstvenim anomalijama kod budućih prvaka Foto: Kurir Televizija
– Primećuje se pogoršanje u gotovo svim oblastima, a to je sve posledica nezdrave ishrane, gaziranih pića, gledanja u ekrane, kao i nedovoljne fizičke aktivnosti. Deca se minimalno kreću, sve manje borave na svežem vazduhu, a sve više uz telefone i računare. Zatvorenija su, manje pričljiva, ima dece koja su potpuno nespremna.
Ne znaju da zakopčaju jaknu, čak ni pertlu da vežu, ne znaju da skoče unazad. Svako drugo-treće dete ima ove probleme – napominje dr Milićević i naglašava da se ovi problemi mogu ublažiti uz veću uključenost roditelja, uvođenje kvalitetnih školskih užina koje bi propisivali nutricionisti, kao i redovne fizičke aktivnost.
Sistematski za upis u prvi razred podrazumeva
– pregled ORL
– pregled oftalmologa
– pregled fizijatra
– pregled logopeda
– pregled stomatologa
– pregled pedijatra
– laboratorijske analize krvi i urina
– proveru vakcinalnog statusa i vakcinacija
Govorno-jezički problemi
Sve više dece kreće u prvi razred a da su artikulaciono nezrela.
– Čak 65 odsto dece artikulaciono je nezrelo pre samog upisa u školu. To je jedan od problema savremenog tempa života. Logopedski procesi, rehabilitacija, uglavnom traju u periodu škole, tj. nastavljaju se, a nekad se to sve završavalo pre polaska u školu. Sve je više dece s govorno-jezičkim problemima – upozorio je logoped dr Dušan Trbojević.
Dušan Trbojević, logoped Foto: Privatna Arhiva
Ima dece koja prvi put posete logopeda upravo na sistematskom pregledu pred upis u prvi razred:
– Uočavamo artikulacione probleme, loš izgovor glasova, teškoće u savladavanju i učenju tehnike čitanja i pisanja. Dete mora da ima osnovu da ne bi imalo problem u čitanju.
U okviru sistematskog pregleda proverava se i vakcinalni status, a potrebno je i da se odrade analize krvi i urina. Na kraju mališani primaju četvorovalentnu vakcinu koja sadrži komponente difterije, tetanusa, poliomijelita i velikog kašlja, kao i MMR vakcinu, koja je u tom trenutku revakcina.
Ove stvari dete mora da zna prilikom upisa u osnovnu školu – Psiholog za Kurir televiziju o testiranju prvaka: “Roditelji ne smeju biti u istoj prostoriji!”
Izvor: Kurir televizija