ZA većinu zaposlenih koji se vraćaju u domovinu sa ušteđevinom nema posebnog poreza na odlazak, ali situacija je drugačija za vlasnike kompanija, velike investitore, preduzetnike i vlasnike nekretnina. Posebno pravilo je Wegzugsteuer – porez na odlazak.
Foto: Lucas Vallecillos / VWPics / Profimedia
On može da se primeni na osobe koje su najmanje sedam od poslednjih 12 godina bile poreski obveznici Nemačke i koje su u poslednjih pet godina posedovale najmanje 1% udela u kompaniji. U tom slučaju država može oporezovati zamišljenu dobit, kao da je udeo prodat po trenutnoj tržišnoj vrednosti, iako prodaje zapravo nije bilo.
Od 2025. godine slična pravila mogu pogoditi i ETF-ove i investicione fondove. Jedan od uslova je da je kupovna vrednost udela u pojedinačnom fondu najmanje 500.000 evra. Prag se računa prema nabavnoj, a ne trenutnoj tržišnoj vrednosti.
Na udaru mogu biti i frilenseri, zanatlije i preduzetnici koji poslovnu imovinu sele iz Nemačke, dok prihod od nemačkih nekretnina, poput izdavanja stanova, i nakon iseljenja može ostati oporeziv u Nemačkoj. Posebnu pažnju treba obratiti na dvostruko oporezivanje, nasledstvo i poklone, jer određene poreske obaveze mogu postojati i godinama nakon odlaska.
Ko se iseljava mora prijaviti novu adresu, izmiriti poreske obaveze i, gde je potrebno, odjaviti poslovanje. Nepodnošenje poreskih prijava može dovesti do naknadne poreske procene, dodatnih troškova, pa čak i prekršajnog ili krivičnog postupka.
Za klasične zaposlene i štediše odlazak je uglavnom poreski jednostavan. Međutim, vlasnici firmi, nekretnina i veliki investitori trebalo bi pre selidbe da provere svoje obaveze sa poreskim savetnikom.
(Kamatica)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
