“PROTIVNIK JE MOĆAN, ALI U NEDELJU SE BRANI I ČUVA SLOBODA I DRŽAVNOST SRBIJE” Snažna poruka Aleksandra Vučića: Pobediću ih i iz mrtvačkog sanduka!

Aleksandar Vučić, nosilac liste “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”, gostovao je na Informer TV gde govori o svim najaktuelnijim temama i najvažnijim pitanjima. 

 – Nije Vladanka otkrila ništa što on već nije otkrio, ona je to pustila kao dokazni materijal. Nije ona ništa uradila, ali oni jesu. To govori o njihovom strahu. 

– Poslednji put se to dogodilo na teritoriji Republike Srbije 1945. godine. Dobro. Dogodilo se. Tada je trebalo na izborima da učestvuje, u novembru mesecu, partija Milana Grola protiv Komunističke partije, i oni su ovde izdavali časopis po imenu “Demokratija”. Da, “Demokratija”. Istorija je čudo. “Demokratija” se zvao časopis. I onda su, zamislite, iste stvari:+, klasno osvešćeni radnici doneli odluku da ne štampaju taj list, i tada je zavedena, u stvari, komunistička diktatura u Srbiji zauvek. 

– I od novembra— zauvek, od novembra 1945. do tamo 1989, 1990, kada smo imali prve višestranačke izbore, dakle, ali na isti način, zaposleni u preduzeću koji je trebalo da odštampaju, bila je državna, odnosno društvena državna firma. Klasno osvešćeni radnici su doneli odluku da ne štampaju demokratiju. Tada se Grol povlači sa izbora i više nema, zbog toga se povukao sa izbora, više nema demokratije u Srbiji, nema više stranka, nema više ničega. Tako da to, posled— ovo što je uradio N1 poslednji put je u Srbiji viđeno 45. Onda su govorili “klasno osvešćeni”, a sad kažu “stav redakcije”. Jeste videli to? Čuli ste? Pa ništa. Jel’ stav redakcije da vi ne možete da dođete na N1? Potpuno isto. Da, da. Potpuno isto. Samo što nisu mogli da kažu “klasno osvešćeni”, malo im je glupo bilo, nego su hteli da kažu “politički osvešćeni”. Oni su pametni i ne daju krezubom da se pojavi kod njih. Mržnjom vođenja. Apsolutno. Ali to je nešto drugo tu ima. Za mene je veoma zanimljivo ćutanje Evropske unije za jednu bukvalno nacističkog tipa diskriminaciju koja se dogodila. Ćute svi kao zaliveni, niko ni jednu reč ne izgovara. Baš mi je to interesantno, kao što su ćutali na nasilje koje se događalo u Srbiji, a bogami kada se dogodilo u Parizu, Milanu, oni i vojsku izvedoše. Tako je, tako je. A Vučić nijedan vodeni top nije izveo. Za 2 godine. ništa od svega toga.

– Mi smo i dalje uspešna zemlja, zrela zemlja koja će da čuva i štiti svoju demokratiju, uprkos tome što spolja i strane službe imaju želju da nam ukinu sve vrednosti našeg društva, tradicionalne vrednosti našeg društva, od porodice do demokratskog načina odlučivanja, i sve zajedno, i bez obzira na sve to, bez obzira na strah koji šire, bez obzira na sve laži koje su izgovorili, u nedelju svemu tome dolazi kraj.

– Čekali su da im se pošalje ime ko će da bude, jer ide jedan na jedan sa novinarom njihovim. Ko je novinar, nemam pojma, meni je to svejedno, kao da ima razlike neke između njih. Na isti kalup su i pravljeni. I zato su toliko sujetni, zato se toliko tuku između sebe, zato što ne mogu da podnesu jedni druge, i svaki misli da je najpametniji. Dakle, to je logično. Ali potpuno nam je svejedno bilo. I oni su čekali i tražili od Vladanke da dobiju ime. I Vladanka im je javila: “Biće Aleksandar Vučić.” A onda smo shvatili da je meni stavljena žuta traka oko mišice, nadlaktice, kako god hoćete, i da ja sam jedini zabranjen i da ne smem da se pojavim. Čovek je mrtav hladan rekao: “To nije opcija. ” Tako je. Lista se zove “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”. Jedino ime koje piše ispod liste, broj 1, je Aleksandar Vučić, i taj ne sme da dođe. Samo da vam kažem, ja se sad smejem. U trenutku sam se osetio veoma povređenim. I ne samo to, to je onako ponižavajuće, da vam neko u zemlji u kojoj ste bili predsednik pokazuje kako tu nema demokratije i kako tu nema ničega. Ali je dobro da to ljudi vide, jer za to nisam ja kriv, već oni koji su to finansirali, od brojnih stranih službi, od svih tih Maršal fondova, Nedova, svih mogućih, koji su to plaćali deceniju i nešto. Dakle, i ja im čestitam na tome. Za mene je mnogo važnije da i danas mogu da kažem “ne” samo, niti me interesuje da kukam na tu temu. Mene zanima da ja kažem ono što sam planirao da kažem tamo. Nisam ja hteo da se svađam sa njima. Rekao bih im u 3 rečenice samo kakvi su lažovi, i da u lice čuju da su lažovi. I za Zvučni toranj, i za Jovanjicu, i Sarajevo Safari, i za sve druge laži. Tako je. Da ne pričam o tome da su iz iste te kuće ljudi pisali u novinama: “Ovo je neki Sadriu, Fahriju, kako god, za koga Vučić tvrdi da mu nije otac. “

– Pročitao sam pažljivo 11 tačaka ovih ljudi koje vi podržavate. U tih 11 tačaka, što sam mogao da pročitam, pročitao sam sve, a nisam pročitao ništa. Jer nemate šta da pročitate. Besmislice: “Tada će penzioneri živeti život dostojan čoveka. ” I tako, budalaštine nekakve, onako opšta mesta. Kao iz 90-ih, s početka. 

– Jole i Vuka, da su sedeli ovako, da su ujedinili napore, Vukan je malo stariji, 9 godina ima, ne bi lošije napisali tih 11 tačaka. Sramota me je da to čitam. Ja molim ljude da to uzmu, da te budalaštine pročitaju. Ja ih molim da uzmu taj materijal, zato što onaj ko to pročita, taj za tako nešto nikada glasa neće. E, uzeli su onako lepe rečenice: “Mi smo prošli kroz to i to, fino. ” Dodali cveće proleća. Ne, više ima detalja na flajeru za piceriju. Flajer za piceriju je ozbiljan papir, ozbiljan dokument u odnosu na ovo što su oni sastavili. Elem, jeste. Moja namera je bila da govorim o onome šta ćemo da uradimo. Zato što smo mi iznosili plan, jedan veoma ozbiljan, i sutra ću dodatno da govorim o planu za jug Srbije. Govorio sam o planu za istok Srbije i za zapad Srbije. 

– Čudna je ta podela, da Ivanjica pripada Moravičkom okrugu, ali svejedno, dakle, pripada Moravičkom okrugu. Dakle, uz Lučane i Gornji Milanovac još, i Vesna je u Zlatiborskom okrugu, najvećim delom, i Raški okrug. Da kažemo da je to zapad Srbije. Zapad Srbije nam je na 85% primanja, prosečnih primanja Republike Srbije. Dakle, mi ćemo morati naročito da vodimo računa o sledećim oblastima, jug istok Srbije, zapad Srbije i Banat, odnosno istok Vojvodine. Dakle, to su oblasti o kojima ćemo posebno morati da vodimo računa. To su oblasti koje su vekovima zaostajale, neke, a neke samo u poslednjih 50 ili 60 godina. I to ćemo sada morati dodatnim merama, a te mere podrazumevaju sledeće stvari, podrazumevaju veće subvencije za dovođenje investitora. Ako hoćete da dođete u budućnosti u Sremsku Mitrovicu, Inđiju, Beograd, Novi Sad, super je, dobićete 50%. Za opremu koju možete da dobijete, i za infrastrukturu ćemo da uradimo 80%, ali ne 100%. Ali ako hoćete da dođete u Leskovac, Doljevac, Pirot, Vranje, Prokuplje, tu ćemo da vam damo ne 50%, već 80%, a infrastrukturu 100% ćemo da vam uradimo, ne bismo li privukli što je moguće više fabrika.

– Dovešćemo neke fakultete, ne samo u Niš, već neke fakultete sa Niškog univerziteta, dodatna odeljenja i departmane, ali i napraviti neke dodatne, posebne univerzitete za Vranje i Leskovac, za Zaječar i Bor, isto tako i za Čačak i Užice, i zapad Srbije. Dakle, to je jedini način, jer niko neće da dođe tamo od velikih investitora ko ne vidi znanje, ko ne vidi budućnost u znanju. Dakle, to su neke od prvih stvari koje ćemo da uradimo. Nema više politike u školama i fakultetima, i to ćemo, čim formiramo vladu, taj ćemo problem odmah da rešavamo. I to jednom zauvek da rešimo, i onda idemo na donošenje zakona, uvođenje konkurencije, i sa domaćim i sa stranim fakultetima, ali ćemo posebno da subvencionišemo domaće privatnike koji hoće da ulažu u vrhunsko obrazovanje. Imate prosvetne inspekcije, imate inspekcije za visoko obrazovanje, ovakve, onakve, i za škole, od srednje škole, osnovne škole, do visokog obrazovanja. Hoćemo najbolje one koji nam ponude najbolje obrazovanje, najbolje znanje. Hoćete vi, hoćete vi da uložite pare u to, mi ćemo vam dati za to i velike subvencije. Hoćemo da razvijemo konkurenciju. Najviše ćemo da finansiramo državne univerzitete, ali pomagaćemo i finansiraćemo i druge. Jer hoćemo da razvijemo konkurenciju i hoćemo da nam znanje bude najvažnije. 

– Hoće da unište “Petu beogradsku”. Sami roditelji hoće da unište. Evo, uspešno su to uradili. Uspešno su to uradili, uništili su je za sve pare. Srozali su joj ugled do tih granica da je to nepodnošljivo. Svaka vam čast, majstori, uspeli ste da uništite nešto što je trebalo da služi na ponos i vama i vašoj deci i da donese znanje. Uspeli ste u životu, čestitam vam, to je onaj sa usisivačem, i ovaj sa ovim, onaj sa onim, i kako god okreneš. I profesori koji su sad u penziji. Dakle. Idemo dalje sa ovim, ulažemo mi u turizam. Govorim o ovim oblastima, posebno. Ulažemo mi u turizam. Mi moramo da razvijamo Vlasinu, nikada to neće moći Crna Trava, Surdulica i Bosilegrad koji okružuju Vlasinsko jezero. I u to morate da uložite ne manje od 50 miliona da biste mogli da uradite kompletan kanalizacioni sistem. Da bismo privukli ljude. To je najlepše mesto u Srbiji, ljudi ne znaju. A da pitam, ovde za stolom, osim nas dvojice, niko nije bio na Vlasini? Mogu da se kladim. Vlasinsko jezero je jedno od najlepših mesta u Srbiji. Ima tamo crne trave kao što ih imate ovamo preko puta, Krčedina, i u ovom delu imate ove divlje konje. Ja mislim da je najveći broj divljih konja na potezu od Crne Trave ka Vlasinskom jezeru. I to je takva lepota. Imate brezovu šumu, čudesnu, kakva ne postoji nigde u Srbiji. I bukvalno je Vlasina veličanstvena.

– Dakle, hoću samo da vam kažem da je to sve ono što država mora da radi. Dakle, cilj je zaposliti ljude, obezbediti mladima subvencionisane kredite za dobijanje stanova i to najpovoljnije, kao što smo do sada činili, ako bude moguće i još povoljnije. I, još jedna stvar, prva kuća na selu. Obezbediti ljude. I to ne ono, “daću ti staru, trošnu kuću”. Ma ne. Daću ti dobru kuću. Daću ti dobru kuću. Traže ljudi više. Hoće ljudi 100, 120 kvadrata da imaju, najmanje, da bi mogli da žive tu, da bi mogli lepo da žive, i da hoće tu da ostanu, da imaju bilo kakvu zgradu u dvorištu, ambar, štalu, šta god hoćeš. Dakle, e, to su stvari u koje moramo da ulažemo da bismo podigli sve ove delove Srbije. Ulagaćemo posebno u poljoprivrednu, prehrambenu, prerađivačku industriju. Dakle, moramo da napravimo, da pomognemo privatnicima, uz ogromne subvencije, da naprave neku novu Srbijanku, da naprave neku novu Podgorku, Osečinu, da naprave neku novu Delišesku, da naprave neki novi Džervin u Knjaževcu, i tako dalje. Ono što nedostaje, hronično. To nam uvek fali. I kompletnu logistiku država treba da pomogne, i oko hladnjača, i oko svega drugog. 

– Nikad ljudi neće biti do kraja zadovoljni, ali kada mi to uradimo i kada i hladnjačarima obezbedimo bolje uslove, onda će i oni moći da plate bolju cenu. Proizvođačima, od malina do šljiva, do višanja, do svega drugog. Ako napravimo proizvode od tog voća, voće je skuplje i da plate. Tako je, biće mnogo skuplje i moći će više da zarade. I naravno, na kraju dolazi pomoć na tržištu kako ljudi, koliko država može da pomogne, naročito na kineskom tržištu ili nekim drugim velikim tržištima, gde oni mogu da plasiraju te svoje proizvode. Kada to sve uradimo? Tamo ćemo posebno da subvencionišemo hotele, motele, i sva ostala čuda, jer to je ono što podiže, to je ono što podiže sve te krajeve. I sada smo to po prvi put na takav definisan način, po regijama u Srbiji. Na to dolazi izgradnja infrastrukture. Tamo posebno obratiti pažnju na pruge i puteve. Kada krene Valjevo-Vrbnica izgradnja, za 4-5 godina, koliko god nam treba da završimo taj najteži deo pruge, dakle, podigli smo Valjevo u nebesa, podigli smo Kosjerić, podigli smo Požegu, podigli Užice, podigli sve do Prijepolja, sve do Prijepolja. Sve se promenilo, i Priboj i Prijepolje. Zamislite optički voz, brzi voz do Požege. Ili do Užica. A zamislite da imate brzi, zamislite da imate brzi voz do Prijepolja. Zamislite da imate sve to, s kakvom lakoćom stižete do Zlatibora, s kakvom lakoćom stižete do Priboja. Videli ste šta je Despić sve u Priboju napravio, pa i drugi ljudi sada prave, grade svašta. Dakle, mnogo toga možemo, mnogo toga možemo da uradimo. Dakle, to su velike stvari. Imam fantastične ideje, i mogao bih o tome da pričam mnogo, ali o tome sam pregovarao sa Amerikancima, i nastaviću o tome da razgovaram sa njima.

– Ako oni nama budu bili u stanju da 10% potreba namirujemo, na primer, kroz LNG, i da ga uvozimo preko Crne Gore, možemo da hladimo data centre i da napravimo da nam tu, da napravimo mnogo data centara od Prijepolja pa sve do Kragujevca. Kragujevac nam je centar svega, ali da sa te strane, jugozapada Srbije, sve to uradimo. Isti je slučaj sa Dimitrovgradom, Pirotom, Babušnicom, i tako dalje. Dakle, to su stvari, velike stvari, kao i kapitalno intenzivni projekti koje ćemo ogromnim subvencijama da podstičemo da tamo dolaze. Hoćemo ljude da sačuvamo, jer tu imamo najveći gubitak stanovništva. Mi imamo u Novom Sadu uvećanje broja stanovnika i nigde više. Govorim i nešto malo Novi Pazar. 

– Zato ja te ljude razumem, i zato se ja trudim da obilazeći sela, da obilazeći sve, pozdravim ljudima u Krušaru, i hvala na zahvalnosti za ovo asfaltiranje puteva. Dakle, da ih pozdravim sve, i moje omiljene ljude u Lopardincima do manastira je asfaltirano sad. Ja s njima čujem, ja živim taj život, ja to volim najviše. Ali moramo da uložimo u te ljude, moramo da uložimo u takva sela. Zato idem, obilazim sela, pomažem ljudima, gledam da vidim da učinimo nešto za njih, da oni mogu da ostanu tamo, a ne sve da bude ovde. Tako da, to su stvari koje ćemo da radimo. Ono što mi je važno da kažem ljudima, dakle, taj prenatalni test trudnoće, biće besplatan za sve. Rekao sam za Dišenovu mišićnu distrofiju, lekovi biće besplatni. Uložićemo 6 milijardi plus 7 milijardi, to vam je 60 plus 50 miliona evra za retke bolesti, inovativne bolesti, odmah. I ono što je veoma važno, stomatološke usluge do kraja sledeće godine, Uvešćemo za sve da bude besplatno, a krenućemo od marta sa starijim osobama. Samo moramo da ubacimo to u budžet, pare, jer su to veliki, veliki novci. Moramo da pronađemo te pare, pronađemo taj novac. Već sam, već je Siniša nešto pronašao, dakle, pa da to uradimo. To će biti ogromna promena za ljude. Ovako, mi smo zaboravili kako zubari izgledaju. Ja sam, idemo kod privatnika, okej, ja imam u familiji privatne zubare, pa odem kod njih, ali kako da vam kažem, ja se sećam u detinjstvu, išao sam, doktorka se zvala Odesa Romić. U školi? Išao sam. Imaš karton, imaš karton, odneš, pokvari ti se zub, pokvari ti se zub, ona popravi zub i ništa nisi plaćao. A sad, ovi prethodni… Oni su 2006. ukinuli. 2006. 2006. su ukinuli, ostavili su mogućnost takozvanih hitnih intervencija. Te možeš da odeš ako imaš ovako otečen zub, ili umireš od toga, pa ako mora da ti ga izvadi, ili ne znam ni ja šta sve. Dakle, za tako nešto možeš. Ali to, da ti odeš da popraviš zub, da ti stavi lek, da ti izvrši protetičke usluge, dakle, da ti stavlja protezu i ne znam šta, to ne može. A to ćemo mi to sve da vratimo. To ćemo sve da vratimo. Kad ste rekli ovo za prenatalni test, verujte, dobijam sad od moje sestre poruku, kaže: “Pa to košta 1. 000 evra. ” Ja ne znam ni koliko to košta. To sad košta valjda 1. 000 evra. Ja sam vam rekao istinu, 1. 000 evra košta. Sad se ne plaćaju. Raspitao se. Da, 1. 000 evra. I biće besplatno. To je ona, to je test koji pokazuje da li je sve u redu. Svi uzimaju privatno osiguranje, zapravo. To sve mnogo košta i to sve ide privatno. Ovde će država to da uradi, zato što hoću da buduća majka, neko ko hoće da rodi, može da ispita da li dete možda boluje od Daunovog sindroma, da li boluje od nekog, ima od tih 5 sindroma koje ja stvarno ne znam sve. 

– Otiđi, otiđi u Ameriku, otiđi u Nemačku, Švajcarsku, Austriju, pa to probaj da vidiš ima li za džabe. Nema. A ja hoću da ljudi osete kad dajemo toliko para da to možemo da izguramo. Hoću da kad uđu u dom zdravlja da vide da je to čisto. Jeste. Hoću da vide da je to čisto. Hoću da vide da je to uredno. Hoću da obezbedimo, koristiće se veštačka inteligencija, svako će da ima svoj karton, lekarima će moći da pomogne veštačka inteligencija u samom dijagnostifikovanju stvari, u lečenju pacijenata, u svemu drugom. To ide sad na mnogo viši nivo. Ovi inovativni lekovi, AstraZeneca, oni dramatično pomažu ukoliko dođe do ranog otkrivanja karcinoma.

– Ljudi, jel vi razumete da su oni primorani da kao mrtvi ozbiljni slušaju onog nesrećnog Karovića, da slušaju Kokanovića? Užas. E, zamislite vi dođete u Valjevo i kažete profesorima, nastavnicima valjevske gimnazije, “Ajde izađite, svi morate da slušate”. I oni izađu i ostave. Intelektualnog genija Zlatka Kokanovića. Ja znate koji bes roditelja je to izazvalo. Ako oni idu da slušaju i da se dive Zlatku Kokanoviću. Deca sede u školi. Nije to samo neodgovornost, to je potcenjivanje, to je potcenjivanje elementarne inteligencije, i kod dece i kod ljudi i kod svih. Da te neko tera da slušaš Zlatka Kokanovića? Nemojte, ljudi. Dolazi vreme odgovornosti, nego šta. Zato sam vam rekao i za škole, a slično će da bude i u pravosuđu. Vučić će da pobegne u Slovačku tokom popodneva kad vidi izlaznost, kako kaže onaj stručnjak, Femić, “kad vide izlaznost, eto gužve ka aerodromu” i tako dalje. Jedino što će da ih iznenadi je moje nasmejano lice. Da, da. Oni ne razumeju koliko je snažan slobodarski duh kod ljudi koji pružaju otpor. Koji pružaju otpor stranoj tiraniji, pokušaju okupacije ove zemlje i razaranju ove zemlje. Oni ne razumeju koliko je snažan taj slobodarski duh. Je l’ vi stvarno mislite da se plašim Gligorijević Jovane, Nemanje Šarovića ili tako nekoga? Pitajte ih da li ih se plašim. Slobodno. Razmišljam samo na koji aerodrom će od Femića i Šarovića da pobegne Andrej, na koji ću ja. Kad nas njih dvojica pojure. 

– Jedino što je važno, to je da ljudi izađu na izbore. Jedino što se važi je glasački listić. I ono što se prebroji u glasačkoj kutiji. Dakle, ne postoji ta sila na svetu koja će da promeni izborni rezultat. Mogu da rade šta hoće. Mogu da dube na glavi, mogu da izmišljaju šta god hoće. Ukoliko budu izgubili izbore, izgubili su izbore. Mi ako izgubimo izbore, ja čestitam izbore u 10, pola 11 uveče, to je to. Neću izlaziti pre 10, to je sigurno. Ma šta me briga, hoće da mi čestitaju ili neće. Ima ko će da čestita. Radovaće se. Ako pobedimo, radovaće se većina ljudi u Srbiji, i to je to. Tako da, baš me briga da li će oni da čestitaju. Zamislite čoveka koji vam mrtav ozbiljan kaže izlaznost je između 79 i 91. I vi znate da imate posla sa takvom neznalicom. I sa čovekom koji nikad nije radio istraživanja. Evo, videćete sami. Zapamtite te brojeve, smejaćete se kada budete pročitali.

– Mi rastemo. Svako istraživanje mi rastemo. I sad je razlika samo 1,5%, a bila je i 20% za njih. Tako je. Sad je 1,5%. Napredovali smo. Čak je bilo više od 20%. Dakle, ono što je važno, koncentracija na izborni dan, da mi izađemo i da ljudi koji žele normalnu, pristojnu Srbiju, ljudi koji žele Srbiju koja zna šta radi, koji žele mir i stabilnost, koji žele ozbiljne promene, ali te promene da donesu ljudi sa iskustvom, ljudi koji razumeju i znaju šta je država, ali i ljudi koji će da čuvaju principe svoje spoljne politike, nezavisnosti i samostalnosti, od neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji do čuvanja prijateljstva i bratstva i sa Narodnom Republikom Kinom i razvijanja strateških partnerskih odnosa sa Sjedinjenim Državama, naravno dok se nalazimo na evropskom putu. Dakle, ako hoće ljudi, ljudi znaju kome treba, kome je potrebno da daju svoje poverenje. Da ne pričam o tome da im je jasno i ko može da čuva Kosovo i Metohiju, i ko može da bude jedina podrška Republici Srpskoj, a ko to svakako nije, što vidite i po reakciji studenata iz Republike Srpske, i rukovodstva Republike Srpske, i svega drugog. 

– Hajjde da budemo sasvim jasni, prvo, oni nisu jači na ulici. Drugo, ovde postoje organi reda i mira koji znaju šta im je činiti u skladu sa zakonom. Kraj priče. I ovoga puta, nema više onih kojima naređenja izdaje jedna ambasada u Beogradu. Kao što je bilo 15. marta.  A ni 15. marta ništa nisu mogli da urade, jer su znali ko je jači. I zato nisu smeli. Da budemo sasvim fer i da stvari postavimo na čistac, dakle, nije policija spasavala ništa 15. marta, bila je samo  jedna jedinica, to je bila policijska brigada komandanta Repca. U policijskoj brigadi su časni i pošteni ljudi, odani državi. U SAJ-u takođe, za razliku od tadašnjeg perioda. Vojska se nikada u te stvari nije mešala, niti će. Ali Vojska Srbije je tu, uvek, na strani države i nikada neće da čini ništa protiv svoje države. Ne znam šta bih vam dalje dodao. Čini se da su 15. taktički bili nadigrani. 15. su oni bili nadigrani pomalo taktički, a pomalo hrabrošću ljudi koji su ih samo gledali. A oni su znali ko ih sve gleda. I kad su saznali ko ih sve gleda, više im nije bilo ni do čega. Onda je bilo sve u redu.  Nepal? Šta se dešava? Smanjene plate za 35% za samo godinu dana. Penzije 50% pale. Zaposlenost smanjena za 50%. Potpuna propast u Nepalu. Dve one kao poplave, katastrofalne, koje su uništile. Uz svu pomoć Kine, Indije i svih drugih zemalja, ne mogu da se izvuku. Tako su ih usrećili da je to svetsko čudo. Baš tim što su to radili. A što su Francusku usrećili? Ovo kad gledate, kako tuku ljude koji čuvaju svoje prodavnice. Koji čuvaju ono što im je život, od čega žive, oni i njihove porodice. Pa bi to i ovde hteli. Neće taj film da gledaju. Albanija takođe. Neće taj film da gledaju. I sad kod Meloni više ne može. Izvela žena vojsku

– Moja knjiga biće najčitanije štivo u Evropi. Svi će da čitaju to što sam napisao. Posebno posle pobede na izborima. Tad će svi da čitaju. To će da bude najčitanija knjiga u svetu, zapamtite šta sam rekao. Bestseller. I to ću da uzmem izdavača iz Londona, izdavača iz Njujorka, Pariza, Pekinga, Moskve, i tako dalje. To će da bude najčitanija knjiga. I zaradiću ozbiljne pare. Treba da se napiše ovo posle izbora. Zaradiću ozbiljne pare, onda ću opet nešto da dam nekom našem manastiru, crkvi nekoj i tako. Ulagaćemo i povećavaćemo primanja za ljude. Sve što je deficitarno, morate da reagujete tržišno i da ulažete u to. Kraj priče. Kada vidite da nemate zavarivača, ulažite u zavarivače. I zavarivači danas imaju 1. 500 evra platu. A imaće i 2. 000. Imaće i 2. 500 platu. Kao i vodoinstalateri koji zarađuju ne manje od 2. 500. U Beogradu i preko 3. 000.

– Ja sam upoznao čoveka, on je iz italijanskog dela Švajcarske, sedmoro dece ima. Švajcarac. Bio je državni sekretar. Sedmoro dece ima. Dvojica su mu doktori nauka, najveće plate mu imaju autoelektričar i automehaničar, sin. Jeste. I to je tržište. Što se tiče takozvane Studentske liste, oni nemaju nijednog radnika na svojoj listi. Nemaju. Nijednog. Nijednog seljaka domaćina nemaju na svojoj listi. Imaju ovog prevaranta, ovog Konakovića, koji je aktivista nevladinog sektora. Nemaju nijednog Srbina sa Kosova i Metohije na listi. Nijednog čoveka koji živi na Kosovu i Metohiji Studentska lista nema. I nemojte da mislite da je to slučajno. Ne, ne, naprotiv. To je namerno i to je spolja naređeno. Zato što Kosovo i Metohija za ove njihove gazde nije Srbija i zato oni nemaju nijednog čoveka sa Kosova i Metohije. I zato ne marširaju dole. I zato ma ne marširaju, zato što dole bi im narod uši izvukao za tako nešto. I zato ih Kurti podržava. I Kurti, i Rašić i svi ovi stranci o kojima govorimo. Dakle, banda. Sve to što pomislite da je slučajno, nije slučajno.

– Danas glasate za listu Aleksandra Vučića ili za listu Nataše Kandić? Super. Neki od njih kažu: “Glasaću za 250 Nataša Kandić.” Majstori, glasajte za Natašu Kandić i 250 Nataša Kandić. Nikakav problem nemam. Samo da znate i da se ne pravite naivni i da se ne pravite blesavi zato što ste to rekli. To je rekao Šarović, “glasaću za 250 Nataša Kandić.” Nataša Kandić ih je javno podržala. I svi koji podržavaju Natašu Kandić su finansijeri i Nataše Kandić i studentske liste spolja. 

– I sa svima oni hoće da se vide, malo Marko Đurić, malo Ana Brnabić, malo ovaj, malo… jedino sa mnom niko neće da se vidi. Ja prvi na listi, nosilac liste, sa mnom neće ni da se vide. Sve njihove prevare sam naučio, sve sam to prošao. Mene ne mogu da ubeđuju u svoje besmislice, laži i gluposti. E onda, ajde da idemo na one na koje možemo da vršimo nekakav pritisak. I sad misle da na njih mogu da vrše pritisak. Možda mogu, možda ne mogu, ali sa mnom ni ne traže susret. Dolazi ovaj Šider i ovi stručnjaci, sad za 2 dana. Posmatrači, bordo, posmatrači. Možeš misliti, posmatrači, sve najveći mrzitelji i Srbije i srpskog naroda i Aleksandra Vučića. Dolaze. Kod koga su tražili prijem? Ana Brnabić, Marko Đurić. Neće ih primiti niko od njih. Sad, niko neće da ih primi. Ali vam kažem, tu su tražili. Mene ni ne traže. Sad zamisli Šidera da dođe kod mene i da on mene nešto kao primi. .. Pa čuli su kako bi se proveli. Mislim, znaju kako bi se proveli. Bio je Šider kod mene, pa se proveo tako prošli put. I sad više neće da dolazi. Video čovek. 

– Deca su mi odrasla. Danilo i Milica su dobri ljudi, pošteni ljudi. Milica je veoma vredna, biće veoma uspešna. Danilo možda ima i najbolju dušu, ali mora da bude marljiviji, i siguran sam da će to postati. Što se tiče Vukana, on je već veliki dečak, beskrajno pametan, šarmantan. 9 godina ima. Vrlo snalažljiv, veoma inteligentan. Jesam li im ja najvažniji u životu? Pa, nisam više. Nisam više. Tako da, kako da vam kažem, meni je ostalo da se borim ovo za Srbiju, što još mogu, i da imam radosne trenutke, neke. To kroz šta mi je prošla majka, ničija majka to na takav način, kroz tako nešto nije prošla. I ja nikada posustati neću. I nikada odustati neću. I voleo bih da vidite da, ukoliko izgubimo, kakav će moj odnos i kakve će moje izjave iste večeri da budu.

– Ja ću iste večeri sve najgore o njima da kažem, i iste večeri krećem u borbu protiv njih. A onda će da vide šta su blokade, šta su bojkoti, i šta su ostala čuda. Oni misle da to ide kao “pa ćemo sve da pohapsimo”, a to ćeš tek da gledaš kako to ide. Sa ovakvim ljudima ne možete ništa da uradite. Stavite me u zatvor. Ja, za razliku od drugih ljudi, sam spreman da umrem u zatvoru da bih ukazao na to kako kršite Ustav, zakone i pravo. Ja, za razliku od drugih ljudi, nisam spreman da pravim predstavu kao što je to radila Marinika Tepić ili neko drugi. Za to moraš da doneseš najteže odluke u životu. To je scenario bio. Ja se ceo život spremam za to, pa i za ovo. Mene je pokojni Miki Rakić, koji je imao mozga, on je molio samo, i samo je tražio: “Samo ako možemo da zamolimo sve, kako god hoćete, samo da Aleksandar Vučić ne štrajkuje glađu. ” A ja nisam hteo da štrajkujem glađu, jer nisam želeo da pravim bilo kakvu konkurenciju Tomi Nikoliću, koji je bio neprikosnoveni lider i kojem sam hteo, po tom pitanju, ljudski da pomognem, i ništa više od toga. Ja da štrajkujem glađu? Ja sam mrtav svakako. Mene niko da spreči, ili da me natera da uzmem nešto, ne postoji ta mogućnost. To je pitanje vaše odluke. Morate da ste strašno, strašno, strašno jaki da u to krenete i kad u to krenete, da to istrajete. Takvim ljudima ne možete ništa. Oni meni ne mogu ništa. Oni meni ne mogu baš ništa. I to je problem za njih.

– Recimo, od 59 do 63, u ta 4 indeksna poena, oni imaju, na primer, 2, mi 1,8. Ali od 63 do 67, mi imamo 2,2, oni imaju 1,6 u indeksnim poenima, na primer. Da vam sad ne objašnjavam, tako ide, drugačije je, čudna je konjunktura. Oni se uopšte time ne bave. Oni to i ne znaju. Izlaznost će vam biti između 63 i 66%. To je maksimum, maksimum. Dakle, to vam kažem unapred, i nemojte dalje da me pitate ništa, zato što neću da neko zarađuje pare na kladionicama slušajući ono što govorim. Ali vam to govori s kakvim mi neznalicama imamo posla koje vam kažu 79 do 91. Pa poražavajuće! Sramota me je da čitam da su ti ljudi završili neke fakultete i da se tim poslom bave.

– Meni je važno da ljudi znaju da treba da izađu da glasaju za modernu Srbiju, za normalnu i pristojnu Srbiju. Za one ljude koji ne prete jahanjem, koji ne prete prebijanjem, koji ne prete ubijanjem ili ne znam ni ja čime. Tako je. To je ono što nam je potrebno. Da ljudi glasaju za programe, da glasaju za drugačije, još uspešnije i bolje zdravstvo. Za rešavanje problema vodosnabdevanja, kanalizacije, za izgradnju naših škola, vrtića.

– Predsednik Vlade mora da bude svuda prisutan, u svakom selu, u svakom gradu. Predsednik Vlade mora da rešava te stvari. Mora da zove dnevno gradonačelnike, predsednike opština. Mora da radi. Da vodi. Kao švajcarski sat. A predsednik? To je ceremonijalno, deliš ordenje, praznici, venci. Sve sam to morao da radim. Sve sam to morao da radim.

– Ne smete svih 12 ministara u istu zgradu. Može samo Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova da budu u nekoj drugoj zgradi. Sve ostalo mora da bude u istoj zgradi. Radi se kao tim, po ceo dan. Nijedan ne može da izađe iz zgrade dok ja ne odobrim, dok ne kažem: sviđa ti se, sviđa. Ne sviđa ti se, ne sviđa. Bravo. Bravo. Ako sam ja tu, moraš i ti da budeš tu. Naravno da će da bude novih imena, ali neću time da se bavim. Neću time da se bavim dok je zec u šumi. Sad ja pripremam ražanj, a zec u šumi, pusti te priče. Ja ću da razmišljam o tome kad se izbori završe. 

– Ja posebno pozivam ljude mojih godina, nešto mlađe, nešto starije, da budu odlučni u svojoj nameri da izađu na izbore, jer njihov izlazak na izbore je bolja budućnost i za sve đake, studente, za sve one koji dolaze, i oni će imati i bolje školovanje, i bolje studiranje, i sve će im biti neuporedivo lakše. A kakav će rezultat na kraju da bude… izbori postoje zato što se stvari ne rešavaju istraživanjima javnog mnjenja. Tako da, molim ljude da izađu, ali hoću i vama da se zahvalim na tome što ste bili otvoreni, na tome što ste se suprotstavili revoluciji i rušenju Srbije.