VEĆINA zaposlenih u Srbiji pravo na penziju ostvaruje po opštim pravilima, ali određene profesije imaju mogućnost beneficiranog radnog staža, što im omogućava raniji odlazak u penziju.
Foto D. Milovanović
Reč je o poslovima koji su posebno teški, rizični ili štetni po zdravlje, kao i o zanimanjima u kojima starosna dob direktno utiče na bezbednost i radnu sposobnost. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je da je, uprkos rastu broja penzionera sa beneficijama, istovremeno porastao i ukupan broj zaposlenih u Srbiji.
Kod beneficiranog staža, godina rada se ne računa kao standardnih 12 meseci, već kao 14, 15, 16 ili 18 meseci staža. Zahvaljujući tome, zaposleni u pojedinim sektorima mogu znatno ranije da ispune uslove za penziju, u određenim slučajevima čak i pre 50. godine života, ukoliko zadovolje zakonom propisane kriterijume.
Zanimanja sa beneficiranim stažom
Zakonom je obuhvaćeno oko četrdesetak zanimanja koja imaju pravo na beneficirani radni staž.
Među njima su:
- rudari koji rade u jamskim uslovima;
- pripadnici policije i žandarmerije, interventnih i specijalnih jedinica, kao i profesionalni vatrogasci-spasioci;
- medicinski tehničari i lekari u hitnoj pomoći i urgentnoj medicini koji stalno rade na terenu i dolaze u kontakt sa infektivnim pacijentima;
- mašinovođe i zaposleni u vuči vozova;
- profesionalni vojnici iz specijalnih jedinica Vojske Srbije;
- balerine, piloti i radnici u hemijskoj industriji.
Zoran Mihajlović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da se beneficirani radni staž uvodi na radnim mestima gde nikakvim tehnološkim postupcima, niti primenom bezbednosti na radu, nije moguće obezbediti siguran rad, te da je na takvim poslovima ugroženo zdravlje radnika.
Strogi propisi i mogućnost zloupotrebe
Sa druge strane, kaže, uvek postoji prostor za manipulacije, jer neki mogu da dobiju beneficije iako ih ne zaslužuju, iako nismo obuhvatili sva radna mesta na kojima radnici treba da dobiju takav radni staž.
– Propisi i pravilnici su veoma restriktivni i pooštreni prethodnih godina, pa ima dosta problema u primeni. Iako je povećan broj penzionera koji imaju beneficije, od 2005. do 2025. godine, povećao se i broj radnika u Srbiji, skoro za isti procenat – ističe Mihajlović.
Rast broja penzionera sa beneficiranim stažom
U Srbiji se broj penzionera sa benicifiranim radnim stažom povećava iz godine u godinu. Za poslednjih 20 godina je za oko 25 odsto penzionera je steklo taj status:
– 2005. godine od 105 do 110 hiljada penzionera;
– 2010. od 115 do 120 hiljada;
– 2015. od 125 do 130 hiljada;
– 2020. od 135 do 140 hiljada;
– 2025. procena je da je bilo od 140 do 145 hiljada penzionera sa benificiranim radnim stažom.
Prema njegovim rečima, sindikat smatra da postoje dodatna radna mesta koja bi trebalo da ostvare pravo na beneficije, naročito u oblastima zdravstva i obrazovanja.
– Pojedina zanimanja se gase, ali se druga otvaraju, a Srbija još uvek tehnološki zaostaje. Još uvek imamo zastarele tehnologije, a zaštita na radu nije na zadovoljavajućem nivou – smatra Mihajlović.
Na pitanje da li će se broj profesija sa beneficijama povećavati ili sužavati, Mihajlović ističe da je teško odgovoriti, jer se otvaraju nova radna mesta, ali se, sa druge strane, u automobilskoj industriji većina poslova obavlja robotima.
– Ako u Srbiji dođe napredna tehnologija i robotizuje se, sigurno će biti manje potrebe da se takva mesta proglase za benificirani radni staž – zaključuje predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
Od čega zavisi pravo na beneficirani staž
Pravo na beneficirani radni staž ne određuje se prema hijerarhijskoj poziciji zaposlenog, već isključivo prema uslovima rada i stepenu rizika kojima je izložen.
Ova pogodnost se najčešće odnosi na operativne radnike, dok rukovodioci pogona ili službi uglavnom nemaju pravo na beneficije.
Suština beneficiranog staža jeste povoljniji način obračuna vremena provedenog na radu. Godina provedena na takvom radnom mestu računa se kao više od 12 meseci. Na primer, rudarima se 12 meseci rada priznaje kao 18 meseci staža (koeficijent 1,5), pa im 30 godina stvarnog rada donosi 45 godina staža u evidenciji.
Pripadnicima policije, žandarmerije i vatrogascima godina rada računa se kao 16 meseci, što znači da do 45 godina staža mogu da dođu za oko 34 godine rada. Ukoliko počnu da rade sa 20 godina, uslove za penziju mogu da ispune već oko 54. godine života.
(RTS)
BONUS VIDEO:
OBIŠLI SMO GIMNAZIJU MLADENOVAC: Ovako izgleda rekonstruisana škola koju Vučić otvara