субота, 21.02.2026, 08:00 -> 08:09
Извор: РТС
Доцент ФПН-а Страхиња Обреновић каже за РТС да продужење лиценце за НИС-а свакако значи стабилност у снабдевању нафтним дериватима, али и континуитет подршке ОФАК-а преговорима о власничкој структури.
Продужењем оперативне лиценце Нафтној индустрији Србије до 20. марта омогућено је да компанија настави увоз сирове нафте, прераду у Рафинерији Панчево и редовно снабдевање домаћег тржишта. Ипак, кључни датум остаје 24. март, до када би преговори о власничкој структури требало да буду закључени.
Доцент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић оцењује да продужење лиценце значи стабилност у кратком року, али не и коначно разрешење ситуације.
“Продужење лиценце значи континуитет снабдевања, али не и крај неизвесности”, каже Обреновић.
Истиче да је одлука америчког ОФАК-а пре свега важна за очување стабилности тржишта.
“Ово продужење лиценце означава континуитет снабдевања домаћег тржишта и омогућава даљи увоз сирове нафте. То је порука да преговори имају подршку, али ситуација и даље није разрешена”, наглашава Обреновић.
Подсећа да је остављен рок до 24. марта за закључење купопродајног уговора, али да још нема јасних обриса коначног решења.
“Био бих опрезан када је реч о постизању коначног договора. Руска страна није спремна да лако препусти имовину коју поседује широм света, а видели смо и на другим примерима да су преговори знали да се продуже или промене правац”, објашњава Обреновић.
Према његовим речима, држава Србија мора бити укључена у цео процес због свог акционарског удела, али и због енергетске безбедности.
Регионална неизвесност и европски контекст
Питање власништва над НИС-ом не одвија се изоловано, већ у ширем регионалном и европском контексту. Мађарска и Словачка траже начине да обезбеде стабилне испоруке, док Хрватска као транзитна земља има важну улогу у снабдевању.
“Све утиче на све. Мађарска и Словачка покушавају да одрже сигурност набавке, а ту се преплићу санкције, политичке одлуке и комерцијални интереси”, каже Обреновић.
Подсећа да су на снази различита тумачења европских санкционих пакета, као и да је укљученост Европске комисије додатни фактор у решавању регионалних енергетских питања.
Енергетска безбедност кључна реч
Говорећи о домаћем тржишту, Обреновић оцењује да су количине нафтних деривата за сада довољне, али упозорава да Србија мора дугорочно да планира.
“Најбитније је да се очува сигурност снабдевања. Не само нафтом, већ и природним гасом, с обзиром на то да нам и ту предстоје важни рокови. Енергетска безбедност је кључна реч”, истиче доцент ФПН-а.
На глобалном плану, раст потражње за нафтом и геополитичке тензије додатно компликују ситуацију.
“Имамо комбинацију политичких, техничких и климатских фактора – оно што се често назива ‘савршена олуја’. Енергетска транзиција је у току, али обновљиви извори још нису довољни да замене фосилна горива у потпуности”, објашњава Обреновић.
Закључује да је циљ Европске уније да до 2050. године постане климатски неутрална амбициозан, али да ће геополитичке околности и конкурентност привреде утицати на темпо и обим тих промена.
“Пред нама је период изазова у формулисању енергетске политике. Оно што се сада одлучује имаће последице у годинама које долазе”, поручује Обреновић.