NOBELOVA nagrada za fiziku za 2026. godinu dodeljena je danas Fransisu Halzenu sa Univerziteta Viskonsin-Medison u SAD za odlučujući doprinos opservatoriji Ajskjub i otkriću neutrina visoke energije astrofizičkog porekla, saopštila je danas Kraljevska švedska akademija nauka.
Foto: Tanjug / AP / Christine Olsson (SUB)
Halzen je još 1988. godine izneo ideju da se led na Južnom polu iskoristi za detekciju neutrina, čestica koje gotovo neometano prolaze kroz Zemlju i ljudsko telo i veoma retko stupaju u interakciju sa atomskim jezgrima.
Njegova vizija dovela je do izgradnje opservatorije Ajskjub, gigantskog detektora smeštenog u kubnom kilometru leda na Južnom polu i opremljenog svetlosnim senzorima.
Objekat je završen 2011. godine.
Kada neutrin udari u atomsko jezgro, nastaje bljesak svetlosti koji senzori mogu da registruju u prozirnom glečerskom ledu.
Na taj način naučnici mogu da proučavaju neutrine iz izuzetno energetskih procesa u udaljenim delovima svemira.
Akademija navodi da su naučnici pomoću AjsKjub-a najpre registrovali neutrine visoke energije, a potom dokazali da neki od njih potiču izvan Sunčevog sistema.
Za razliku od drugih čestica, neutrini mogu da dođu do Zemlje bez značajnijeg skretanja ili gubitka energije, zbog čega naučnicima pružaju informacije o kosmičkim izvorima koje se ne mogu dobiti na druge načine.
– Njegova upornost i naučna vizija otvorile su put novoj vrsti astronomije – izjavio je predsednik Nobelovog komiteta za fiziku Mark Pirs.
Prema navodima Akademije, podaci koje AjsKjub kontinuirano prikuplja mogli bi da doprinesu boljem razumevanju ekstremnih kosmičkih okruženja u kojima nastaju neutrini visoke energije, kao i otkrivanju do sada nepoznatih kosmičkih fenomena.
Halzen je rođen 1944. u Tinenu u Belgiji, doktorirao je 1969. na Univerzitetu Luven (Belgija), a radio je kao profesor na američkom Univerzitetu Viskonsin.
Prošlogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku dobila su trojica naučnika za istraživanja kvantnog tunelovanja i ponašanja subatomskih čestica.
Njihov rad doprineo je razvoju izuzetno osetljivih merenja koja se koriste u magnetnoj rezonanci, kao i razvoju naprednijih mobilnih telefona i bržih računara.
Nobelova nagrada za fiziku dodeljuje se od 1901. godine.
Proglašenje ovogodišnjeg laureata nastavlja Nobelovu nedelju, koja je počela u ponedeljak objavljivanjem dobitnika Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu Karlu Dajserotu (54), Peteru Hegemanu (71) i Georgu Nagelu (73) za istraživanje o moždanoj aktivnosti koje podrazumeva proučavanje jonskih kanala kontrolisanih svetlošću i optogenetike.
Ova metoda se sada koristi u laboratorijama širom sveta kako bi se otkrile misterije mozga.
Proglašenje Nobelove nagrade za hemiju zakazano je za sutra, dok će dobitnik nagrade za književnost biti poznat u četvrtak.
Nobelova nagrada za mir biće dodeljena u petak, a dobitnik Nobelove memorijalne nagrade za ekonomske nauke biće saopšten narednog ponedeljka.
Novčani deo Nobelove nagrade ove godine iznosi 12 miliona švedskih kruna, odnosno oko 1,2 miliona dolara, bez obzira na to da li je nagrada dodeljena pojedincu, grupi laureata ili organizaciji.
(Tanjug)
