уторак, 31.03.2026, 15:09 -> 19:27
Извор: РТС
Аутор: Светлана Панић Цонић
Професорка енглеског језика, из Лесковца, нашла се у Америци међу најбољим наставницима у свету као добитник престижне Фулбрајтове стипендије. Два месеца провела је на једном од најстаријих америчких универзитета, где је показала да се у српским средњим школама ради по методама својственим раду са студентима у Америци.
За професорку енглеског језика Биљану Пиповић сваки дан је изазов и нова лекција. Значење речи одустајање не познаје па не чуди што се нашла међу 80 добитника Фулбрајтове стипендије. Сан из студентских дана коначно је досањан.
“Ја сам први пут чула за ову стипендију када је мој професор на факултету добио стипендију и нажалост није отишао и тада су сви причали о томе како је то велика прилика за професоре и како је то велико признање, врло престижна стипендија и само сам говорила себи – једног дана ћу ја пробати, једног дана ћу ја отићи, међутим, некако увек сам сумњала у своје способности, у своја постигнућа”, каже Биљана Пиповић, професор енглеског језика.
Из 160 земаља стигло је чак 4.500 пријава. Селекција је била ригорозна.
Биљана Пиповић истиче: “Уз писмо препоруке, онда следе интервјуи у америчкој амбасади па уз одређено знање енглеског што се потврђује полагањем испита, ја сам као професор енглеског такође морала да полажем испит, сва документација шаље се у Стејт департмент у Вашингтон”.
Двомесечно усавршавање кроз различите програме донело је нова знања, размену искустава, али и бољу слику о нашем школству. Зграде у Америци су уређеније, опремљеније, настава боље организована, али методика, бар она коју годинама користи професорка Пиповић, не заостаје за светом.
“Радимо хакут квизове ово је тек трећи час код професорке Биљане, али свакако смо задовољни првим утисцима”, наводи Милан Ракић, ученик другог разреда Гимназије Лесковац.
Андријана Милошевић, ученица 2. разреда Гимназије Лесковац додаје: “Већином нисмо толико радили хакут квизове, мени је то изузетно забавно, изузетно волим да се такмичим”.
“Једно признање у виду чињенице да ми радимо добар посао у Србији. Многи наставници које ја познајем који раде на сличан начин као ја заслужују да оду тамо и да виде колико је њихов рад признат”, рекла је Биљана Пиповић, професорка енглеског.
Утисци са државног Џорџија универзитета и из средње школе у Атланти сређују се у ходу и у разговору са колегама. Привилегија је за школу овакав професор.
Бојан Алексић, директор Гимназије Лесковац истиче да свака школа која држи до себе жели да у својим редовима има наставнике који су посвећени деци, који раде на себи, да то што са децом раде из године у годину унапређују, и да стичу нова искуства која ће пренети деци.
Мотив су јој увек млади људи који, како каже, заслужују најбоље. Али, једноставно немогуће је да не буде поносна на себе.
“Нико није приметио да сам најстарији учесник тог програма, нису ни веровали да са толико година и радног стажа и животног искуства желим и хоћу да се усавршавам, и да – и даље ме интересује шта је ново и шта је добро за ученике. Тако да, наравно, велики понос”, наглашава професорка Биљана Пиповић.
Америци је претходио Фестивал школских изазова у Јапану, нови Еразмус пројекат већ је чека. Ко зна, до пензије је читава деценија. Можда искористи могућност да оде преко океана на постдипломске студије.