PROFESOR ANTIĆ: Studenski pokret je megalomanski, veruju da će pobediti i vlast i opoziciju

ISTORIČAR Čedomir Antić ocenio je da će ključna tema narednih izbora biti za ili protiv vlasti, uz jednu neobičnost da, kako je rekao, “anarhističko-blokaderski pokret”, koji se oslanja na studente, veruje da može da pobedi i opoziciju i vlast u isto vreme što je, kako smatra, megalomanija.

-Taj anarhističko-blokaderski pokret, koji se oslanja na studente, iako su fakulteti već više od godinu dana mirni i rade neprekidno, smatra da može da pobedi i opoziciju i vlast u isto vreme. Dakle, to je potpuno neobična jedna megalomanija. Oni imaju dve teme: jedna je da je sve bolje od Vučića, gde je sve ono što radi sadašnja vlast svedeno na jednog čoveka, a drugo je da je ključno pitanje korupcije, rekao je Antić Tanjugu.

Dodao je da su sve naše vlasti, koliko god bili demokratski izbori, uvek imale neki projekat koji nije finansijski održiv, a koji je trebalo narodu da poveća standard.

-Setimo se obećanja 1.000 evra, pa prethodno besplatnih akcija, pa setimo se onih jednokratnih pobeda evropskih integracija, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji se ne ratifikuje. Zlatno penkalo… Nego samo zlatno penkalo za nešto što ne važi, investicija u Zastavu koja se ostvari tek ne znam koliko godina kasnije, pa onda ipak ne bude ono što je obećano, naveo je Antić.

Govoreći o studenskoj listi, Antić je ocenio da imamo jedan pokret gde sad mi zamišljamo idealnog, lepog studenta, a njegov predstavnik na zemlji je rektor Vladan Đokić, kao i da oni uglavnom govore o korupciji, a da je ona postojala i 2.000 godine.

-Puna su im usta plagijata, niko da dovede do kraja to na sudu, pred raznim komisijama i tako dalje. I ako dovede negde do kraja, dovešće zato što je to politički oportuno. Tog čoveka mrze politički, a ne zato što im je stalo do pravde i istine. To je deo naše kulture koju bi mi mogli da menjamo. Ali kultura se ne menja od izbora do izbora. Potreban je veliki period da se to dogodi, ocenio je Antić.

Naglasio je i da on misli da je, u stvari, opozicija regresirala sa blokaderskim pokretom.

-Ona je prvo pala u ruke određenih finansijera koji nisu u Srbiji. Onda je pala u ruke određenih centara koji nisu transparentni. Dakle, ja ne mislim da je transparentan SNS, ali mi znamo i SRS i SNS kakva je stranka. Oni su registrovani po zakonu, predstavljaju svoje kandidate, imaju neke odbore. Kakvi su to odbori, ne ulazimo u to. A ranije smo imali ne mnogo demokratske stranke, ali su ipak bile u nivou zakona. Sad mi vidimo da tu postoje neki plenumi, naveo je Antić.

On je ocenio da je studentski pokret skoro ugasio opoziciju.

-Oni se, po svim ovim istraživanjima, hvale da su spustili sve ispod cenzusa, ali se postavlja pitanje da li su oni novi kvalitet. DOS je bio novi kvalitet. I pojedinačno, gde su se razvile neke stranke, i kao koalicija. Evo, i danas, kad neko grdi taj blok, kaže ‘DOS’. DOS je postojao dve i po godine, a ovi su bili na vlasti 10. Ali, kaže DOS. DOS malo ljudi brani, što će biti i sa ovima, verovatno, ovim blokaderima posle nekog vremena, posebno ako dođu na vlast, ocenio je Antić.

Što se tiče spoljne politike, Antić kaže da je neobično, ali da u Srbiji postoji prilično nacionalno jedinstvo oko spoljne politike.

-Ta četiri stuba nije smislio SNS, vojnu neutralnost nije smislio SNS, prihvatili su je oni koji su hteli u NATO, zato što su videli da su tu stvari jako složene… Narod ima svoj stav koji je takav kakav je. Ovde ne postoji račun koji bi imao neko u Crnoj Gori pa da sad kaže: “Moramo to zbog toga”, posebno zbog Kosova i Metohije, naveo je Antić.

Dodao je da je zanimljivo je da je Island odbio da nastavi priključivanje i da, kako smatra, jedino Crna Gora želi da se uključi svim srcem i po svaku cenu.

-Nisu smislili kako da integrišu Zapadni Balkan, već se ponašaju kao da je Zapadni Balkan neka vrsta ruske busije koja je ostala u dubini njihove teritorije, pa sad – koliko će koštati da se preda, da baš ne pogine nijedan NATO vojnik, nego da se predamo sami, zaključio je Antić.

Tanjug

BONUS VIDEO – Vatrena stihija u Deliblatskoj peščari