Према званичним подацима, од почетка године у Србији је заплењено седам и по тона кокаина и синтетичких дрога. Свака велика заплена отвара питање како зауставити илегалну дистрибуцију. И док безбедносне службе пресецају кријумчарске руте, стручњаци упозоравају да се тај проблем не може решити искључиво полицијским акцијама.
Прошла је половина ове године, а у Србији је већ сада заплењено више дроге него током целе прошле године. Надлежни кажу – то показује да је Централна балканска рута непрекидно активна, а наша земља њена незаобилазна транзитна тачка.
Милан Пекић, директор Владине канцеларије за сузбијање дроге, каже да је реч о рути која се користи за све, па и за мигрантске кризе, али да је најпознатија по кријумчарењу наркотика.
“Управо са тог дела нам је долазило од Авганистана, преко Турске, Бугарске, Македоније, долазила преко Србије и количина хероина је одлазила за земље Западне Европе”, наводи Пекић.
Криминолози похваљују рекордне заплене, али истичу да оне не заустављају уличну продају. Указују на то да се иза уличне мреже крију организоване групе које успевају да опстану упркос полицијским акцијама.
Криминолог Добривоје Радовановић скреће пажњу на то у ком тренутку дилери износе дрогу на тржиште.
“Пазе кад ће и у ком моменту износити дроге на тржиште и, рецимо, кад полиција крене у неке акције, они се повлаче. Поткупљују средњошколце, па 14 посто ученика средњих школа дилује дрогу, најгоре такође што су навијачке групе легло дилера дроге”, наводи Радовановић.
Упозоравају да су дилери присутни и око школа, кафића, док школских полицајаца, како кажу, нема довољно да покрију сваку установу. Међу младима је, истичу лекари, све већи проблем доступност јефтиних дрога.
Шта се дешава када немају новац за скупе дроге
Начелник Клинике за болести зависности при Институту за ментално здравље Ивица Младеновић објашњава шта се дешава када неко нема довољно новца за скупље дроге.
“Кад неко нема сто евра за кокаин, има 500 динара за, рецимо, екстази, спид, кристал мет или било шта друго. Проблем је што не пију довољно течности, то су дроге које терају на ритам, у тој ситуацији се у ствари долази до стања прегревања, односно психозе. Прва инстанца је, због лупања срца, нажалост понекад и шлога, инфаркта, а онда смо ми ту да лечимо”, истиче Младеновић.
Криминолози решење виде у оштријим казнама, а посебно за малолетне дилере. Упозоравају да су за децу која због година не могу бити осуђена на затвор, тренутне мере појачаног надзора неефикасне, јер закон одговорност пребацује на породицу која неретко и сама захтева стручну помоћ.
Радовановић наводи да постојеће санкције не дају резултате.
“Ми имамо санкције појачан надзор родитеља, а он га увео у дрогу, а ми му изричемо санкције да он пази на њега. Па имамо санкције појачан надзор органа старатељства, педесет година уназад те санкције нису никакве резултате дале, морамо променити и висину санкција и врсте санкција према младима почев од 14 година па на даље”, каже Радовановић.
Подаци “Батута“ показују да је око осам одсто грађана у Србији пробало наркотике. Иако је то испод европског просека, стручњаци опомињу – у трци са уличним дилерима породица јесте уточиште, али труд је узалудан ако вршњаци постану јачи ауторитет.
