Ponos prema svom pretku i poreklu.
Foto: Goran Čvorović
To uzvišeno osećanje vodi kroz život Francuskinju Frederik Žuber Jovanović, praunuku čuvenog srpskog vajara Đorđa Jovanovića, autora nekih od najznačajnijih dela u našoj umetnosti, kao što su spomenik Vuku Karadžiću u Beogradu, Kosovskim junacima u Kruševcu, Knezu Milošu u Požarevcu, Josifu Pančiću, Kosti Taušanoviću, Vojvodi Vuku….. Bio je akademik i jedan od osnivača Umetničke pkole, a njegov opus sadrži 628 dela. Osvojio je bronzanu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1899, a godinu dana kasnije i zlatnu.
Frederik je nekoliko puta do sada bila u Srbiji, a poslednji put pre nekoliko dana, da bi još jednom obišla znamenitosti, delo ruku njenog slavnog pradede. Ovoga puta imala je dodatni razlog: privodi kraju knjigu u kojoj će, kroz svoju romansiranu biografiju, opisati sve ono što je, istražujući, saznala o Đoki Jovanoviću.
Nisu se, zbog raspona u godinama, poznavali, ali je astralna veza između pradede i praunuke neraskidiva. Zadržala je njegovo prezime, piše ga fonetski, tako da svaki Francuz može tačno da ga pročita i izgovori.
– Ponovo sam došla u Beograd, da zaokružim sve ono što sam do sada sakupila. Naravno, i da se ponovo divim delima svog slavnog pretka. Knjiga je, praktično, gotova. To je priča o mom putu istraživanja, imena i dela pradede. U središtu je ženski lik koji dolazi u Srbiju i traga za svojim korenima – otkriva nam.
Ideju joj je dala najmlađa kćerka Žad, koja je često slušala majkine priče, da bi ostale sačuvane kao svedočanstvo za buduće generacije.
Frederik Jovanović je rođena u Maroku, gde je životni put odveo Đokinog sina Branka, njenog dedu. Đoka Jovanović jem inače, deo svog života proveo u Parizu. Imao je dva sina, uz Branka i Mirka koji je poginuo u Prvom svetskom ratu. Deda naše sagovornice je studirao u Parizu. Bio je doktor geologije i bavio se istraživanjima nafte. Obavljao je kasnije geološka istraživanja u Maroku. Ljubav i ponos prema poreklu prenosili su se i na sledeće generacije.
– Moj otac Serž je bio zaista veoma ponosan na svog dedu. Tata i njegov brat blizanac rođeni su u Rabatu. Kasnije je tek dobio francusko državljanstvo, jer je rođen kao Srbin – ističe naša sagovornica.
U potragu za poreklom krenuli su preko Frederikine tetke Radmile Karađorđević.
– Otac je želeo da dobije vesti o njoj, pa je pisao Crvenom krstu u Srbiji. Odgovorili su, pa smo 1966. godine došli u Beograd da upoznamo Radmilu i princa Đorđa. Imala sam tada osam godina. Radmila nam je dala Đokino porodično stablo. Zahvaljujući njoj, kockice su počele da se slažu.
Kao devojčica, Frederika Jovanović je posedovala samo pradedin katalog iz 1936. godine. Kasnije je, kaže, nabavila jednu njegovu statuu koju čuva kod kuće, dok je preko interneta kupila i lik deteta s njegovim potpisom.
Prolazilo je vreme, a onda je 2005. rešila da krene u istraživanje. Kontaktirala je ambasadu SCG u Parizu i tako je sve krenulo. Ubrzo je posle toga prvi put otišla sa porodicom u Beograd. Od tada je dolazila više puta. Uvek je, kaže, bila srdačno primljena. Na jednom od svojih prethodnih dolazaka otvorila je dirljivim govorom izložbu pradedinih dela u Novom Sadu gde je bila sa rođakom Frankom Jovanovićem koji živi u Kanadi. Otvorili su za njih dvoje i Narodni muzej u Beogradu koji je tada bio zatvoren zbog radova, posetila je parkove gde se nalaze pradedina dela, bila na njegovom grobu na Novom groblju, razgovarala s nasledicima prijatelja, sakupljala građu. Posetila je i Skupptinu grada Beograda.
– Beograd je jedan od retkih gradova koji je dobio francusku Legiju časti. Ponosna sam zbog svih Srba koji su dali život u zajednočkoj borbi s Francuzima – kaže Frederik.
Ovoga puta došla je u Beograd sa suprugom Vilijamom. Dolazak joj je bio rođendanski poklon. Dok razgovaramo, pokazauje bogat istraživački materijal. Na jednoj od fotografija je Jovanovićeva kuća u Skerlićevoj ulici u Beogradu.
– Obišla sam je. Liči na mali dvorac sa skulpturama u fasadi. Reč je o tipičnoj arhitekturi pariskog regiona. Sada je to restoran u kome smo ručali. Svaki novi dolazak mi omogućuje da otkrijem nešto novo i ispunjava me radošću.
Njena ljubav prema Srbiji prenela se na celu porodicu.
– Naš sin Žermen kaže da je Srbin. Tako ga oslovljavaju i njegovi prijatelji – kaže Frederikin suprug Vilijam, otkrivajući nam ujedno zanimljiv detalj da su svi zajedno bili u Beogradu na finalu Dejvis kupa 2010. godine, kada je njihov sin za tu priliku napravio poseban šal, pola francuski, pola srpski.
Frederik Žuber Jovanović namerava da posle objavljene knjige priču o svom pradedi zaokruži još jednim zanimljivim projektom.
– Želim da napišem i ilustrovanu knjigu za decu, da njegove skulpture na taj način približim najmlađim generacijama. Jer, moj pradeda to svakako zaslužuje – kaže Frederik Jovanović.
NASLEDILA DAR
Frederik Žuber Jovanović je po zanimanju psiholog. Pre završenih studija radila je kao medicinska sestra. Ima četvoro dece, Žermena, Žad, An Kler i Romena i svima prenosi ljubav prema poreklu i tradiciji. A njen suprug Vilijam otkriva nam i da je upravo Frederik nasledila dar od svoga pradede! Slika akverele, ulja, crta na porcelanu. Onako, za svoju dušu.
– Bila sam na kursevima crtanja. Ali, nemam vremena da se time ozbiljnije bavim – skromno kaže ova veoma darovita žena.
