Како се наводи у саопштењу на сајту Завода, угрожене су и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.
Како се наводи, висока температура може да погорша респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу да имају негативан утицај и на дисајне путеве код мале деце.
Упозорава се да нагла промена температуре, као што је нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду, може да довести до срчаног удара.
Истовремено, УВ зрачење може да изазове црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.
Како се упозорава, један од ризика је дехидратација, до које доводи боравак на високој температури и последично знојење које може брзо да исцрпи телесне течности.
Друга последица је хипертермија, односно прегревање организма, а на њу су посебно осетљиви људи са кардиоваскуларним обољењима, старији и деца, наводе стручњаци.
Посебан ризик представља топлотни удар, као веома озбиљно стање које се јавља када тело не може ефикасно да се охлади и захтева хитну медицинску помоћ, а симптоми укључују високу телесну температуру, обилно знојење, вртоглавицу, мучнину, главобољу и убрзан рад срца.
Правовремене мере и савети
Правовремене мере могу да смање број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може да спречи настанак здравствених тегоба узрокованих високом температуром.
Као неке од мера, саветују се да се избегава излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова, што нарочито важи за децу, труднице, старије и срчане болеснике.
“Уколико морате да буде напољу у наведено време трудите се да будете у хладу, а исто тако препоручује се ношење лагане, широке одеће светлих боја, од природних материјала”, наводи се у препорукама Завода за јавно здравље Београда.
Приликом изласка напоље, саветује се ношење шешира са широким ободом или капе и наочара за сунце са УВ заштитом.
Како наводе из Завода, треба избегавати спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана.
За оне који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана, у раним јутарњим часовима од четири до седам ујутру, или касније у току вечери.
Људи који раде на отвореном, као на пример грађевински радници, треба чешће да праве паузе за одмор, да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.
Начини расхлађивања
Такође се саветује уношење довољно течности и редован унос негазиране воде и нискокалоричних пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију.
“Једна од препорука за начин освежења је да се то учини тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута 1 до 2 кашике или гутљај воде”, наводи се у препорукама.
Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је поседно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи, наводи се у препорукама Завода.
Такође, добро је увек носити флашицу воде са собом када се борави на отвореном.
Један од начина за расхлађење је повремено туширање или купање у млакој води, док је друга мгућност да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, а исто тако можете ставити влажне пешкире на дечје ноге и руке.
Када је реч о оброцима, они треба да буду чешћи, мањи и лагани при чему треба избегавати пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима.
Истовремено, саветује се узимајте више сезонског воћа и поврћа.
Како се наводи, веома је значајно расхладити просторије у којима се борави, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама.
Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30 степени Целзијуса у току дана, односно 24 степени у току ноћи.
Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух, тако да за време великих врућина у току дана треба угасити светла и искључити из струје све оне уређаје које не користите.
Градски завод за јавно здравље такође је препоручио избегавање путовања у најтоплијем делу дана, као и опрез када се улази у возило које је стајало на сунцу.
Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете охладе, наводи се у препорукама.
Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне. Истовремено, наглашава се да децу и кућне љубимце никада не треба оставити саме у возилу, чак ни у хладу.
Старије особе и пацијенте који живе сами треба посећивати најмање једном дневно, а ако ови људи узимају лекове, треба проверити са лекаром какав утицај ови лекови могу да имају на терморегулацију и равнотежу течности у телу.
Из Завода такође наводе да малу децу не треба изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао излагати директном сунчевом зрачењу.
Посебан опрез се саветује онима који имају неку од хроничних болести и узимају лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска.
Оваквим особама се саветује да буду опрезне и провере са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
Како се наводи, потребно је обратити пажњу на појаву здравствених тегоба. О различитим здравственим тегобама изазваним високим температурама ваздуха, како их препознати и спречити њихов настанак грађани могу детаљније да се информишу у најновијој публикацији Градског завода за јавно здравље Београд.