KOLIKO god Srbija ispunjavala kriterijume Brisela, put naše zemlje ka Evropskoj uniji i dalje zavisi od političkog raspoloženja evropskih prestonica. To je još jednom potvrđeno odlukom ambasadora država članica da, uprkos pozitivnoj preporuci Evropske komisije, ne daju zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3.
Foto: Depositphotos
Politika proširenja, i pored ohrabrujućih poruka koje briselski vrh šalje zemljama kandidatima, očigledno se sve manje vodi po unapred utvrđenim pravilima, a sve više po geopolitičkim interesima.
Na sastanku u Briselu u sredu, protiv otvaranja klastera koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivan rast, bile su Holandija, Švedska, Finska, Belgija, Estonija, Litvanija, Bugarska i Hrvatska. Tri države članice koje nisu izričito protiv, ali još nisu uverene, jesu Danska, Luksemburg i Letonija, dok među glavnim zagovornicima pristupanja Srbije ostaje Francuska.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da odluka nije bila neočekivana i zaposlenima u državnoj upravi poručio da mogu da budu ponosni jer su ispunili ono što je od Srbije tražila Evropska komisija, ali da “političku volju ne možete da promenite”. Uz poruku da je Srbija “dobro razumela signal iz Brisela”, Vučić je primetio da građani danas više treba da brinu “koji ćemo put da otvorimo, nego o Klasteru 3”, ukazujući da će država nastaviti da gradi saobraćajnu infrastrukturu i razvija ekonomiju bez obzira na zastoj u evropskim integracijama.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je juče da je nastavak blokade naših evropskih integracija za nju “izuzetno teška tema, i to ne samo politička, već i emotivna”:
FOTO: TANJUG/ RADE PRELIĆ
– Predsednik Vučić nam je dao odrešene ruke da radimo na tome, ali nam je na početku rekao da se ne razočaramo ako ne bude na kraju otvoren Klaster 3. Da li sam razočarana od nekih zemalja i njihovim blokiranjem, jesam. Ako EK, koja je vlada EU, kaže šest puta zaredom “Srbija je ispunila sve da se otvori Klaster 3”, a neko to i dalje odbija, to onda za mene nije evropska vrednost.
Ona je istakla da stvari zbog koje je Srbija blokirana nemaju nikakve veze sa Klasterom 3, koji se tiče ekonomije, konkurentnosti i inkluzivnog rasta. Navela je da Srbija ima apsolutno najveće prosečne plate, investicioni kreditni rejting, najnapredniju privredu. Odala je priznanje ljudima iz EK, za koje je rekla da zna koliko su se borili.
– Razumem da je sve to politika, ali nije fer i zato me boli. To je dodatno ponižavanje Srbije, smejanje u lice Srbiji – rekla je Brnabić.
Analitičari ukazuju da, s obzirom na to da nije postignuta saglasnost na sastanku Komiteta stalnih predstavnika država članica EU (Koreper), koji priprema odluke za Savet EU, izvesno je da tokom jula neće biti otvaranja klastera, i to pitanje će, najverovatnije, ponovo biti razmatrano na jesen.
Hrvatska štiti Piculu
MILIVOJEVIĆ ističe da je pozitivna ocena EK da je neka država spremna za nastavak pregovora sama po sebi dovoljna za odluku o otvaranju klastera, ali da se opet pokazalo da je u praksi presudna politička volja pojedinih članica.
– Naš problem su politički uslovi. Sada dominira stav baltičkih zemalja, Švedske i Finske, gde je u prvom planu odnos Beograda prema Moskvi, sankcije i pitanje ruske pretnje – podvlači Milivojević.
Foto: Printskrin
Analitičar Miroslav Stojanović dodaje da nije iznenađujuće što se Hrvatska protivi otvaranju Klastera 3 jer je to i neka vrsta podrške i zaštite “svog čoveka” – izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule, koji je u svom izveštaju o napretku Srbije izneo niz kritika, a da su Holandija, kao i baltičke zemlje i deo Beneluksa, uvek bile oštre po tim pitanjima, tako da za njih ne čudi da su protiv.
Posebni savetnik ministra za evropske integracije Srđan Barac kaže za “Novosti” da je EK u pet uzastopnih godišnjih izveštaja, od 2021. do 2025. godine, potvrđivala da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3 i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje:
– Najnovija, vanredna preporuka da se Klaster 3 otvori već tokom jula, predstavlja šesti snažan pozitivan signal Srbiji. Međutim, sada je potrebno da države članice EU taj signal pretvore u konkretnu političku odluku. Dosadašnja rasprava pokazala je da konsenzus još ne postoji, ali i da pitanje otvaranja Klastera 3 više nije samo pitanje evropskog puta Srbije, već i kredibiliteta same politike proširenja.
Barac napominje da EU mora da pokaže da je sposobna da donosi strateške odluke, da ima jasnu viziju proširenja i da zna u kom pravcu i kojim tempom želi da se kreće.
– Zato je važno da Srbija, kao najveća država Zapadnog Balkana i jedna od ključnih zemalja regiona, bude jasno i nedvosmisleno usmerena ka članstvu u EU. Ukoliko bi posle pet godišnjih pozitivnih ocena i ove obnovljene preporuke usledio novi hladan tuš, to ne bi demotivisalo samo Srbiju, već bi poslalo veoma lošu poruku i drugim državama kandidatima. Takav ishod otvorio bi dodatni prostor za jačanje uticaja drugih međunarodnih aktera, dok bi se, slikovito rečeno, šampanjac verovatno otvarao u Moskvi. Zato je sada odgovornost i na EU da pokaže da proces proširenja počiva na rezultatima, jasnim pravilima i ispunjenim kriterijumima, a ne na stalnom pomeranju političkih uslova.
Diplomata Zoran Milivojević ističe da deo članica već godinama insistira na političkim uslovima, a da se sada izdvajaju baltičke i severne države, kao i zemlje Beneluksa, koje akcenat stavljaju na odnos Srbije prema Rusiji, ali i Hrvatska, koja ni ranije nije podržavala napredak Beograda u pregovorima.
– S druge strane, postoji ta većina, i tu su ove ključne države, i to pokazuje da ipak postoji interes EU da se proces pristupnih pregovora sa Srbijom deblokira. U igri je ceo region, koji bez Srbije nije moguće integrisati – ocenio je Milivojević.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
