На седници Савета безбедности УН посвећеној шестомесечном извештају о раду Унмика, указано је на потребу пуне примене постигнутих споразума, укључујући и формирање Заједнице српских општина, док је српска страна оценила да извештај не одражава у потпуности тежак положај српске заједнице на Косову и Метохији.
Шеф УНМИК-а Петар Дуе нагласио је значај доследне примене свих договорених споразума, посебно оних који се односе на оснивање Заједнице српских општина.
У извештају је указано и на забринутост мањинских заједница због неједнаког приступа правди, као и на осетљивост питања имовинских права, која захтевају додатну пажњу.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић оценио је да извештај не одражава у потпуности стварност на терену, наводећи да изостаје осврт на, како је истакао, “тихи егзодус“ Срба са КиМ.
Према његовим речима, у кратком периоду око 20 одсто српског становништва напустило је Косово и Метохију услед притисака, док се Срби суочавају са ограничењима права, слободе кретања и нападима на имовину и верске објекте.
Више од 700 напада на Србе за четири године
Председница скупштинског Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић каже за РТС да је безбедносна ситуација нестабилна и оптерећена честим инцидентима.
“Само током 2025. године забележено је 137 етнички мотивисаних напада, а када се посматра период од последње четири године, тај број прелази 700“, навела је Николићева.
Како је додала, такви подаци указују да су безбедносни ризици “присутни на сваком кораку и у сваком тренутку“, што додатно утиче на одлуке људи да напусте покрајину.
“Тихи егзодус“ као кључни проблем
Николићева је указала да се у извештају Унмика недовољно говори о исељавању Срба, које, како је оценила, представља један од најозбиљнијих проблема.
“Свака институционална претња за Србе представља потенцијални егзодус“, навела је Николићева, додајући да се осећај несигурности додатно продубљује у ситуацијама када се доводе у питање основна права и идентитет.
Подељени ставови у Савету безбедности
Говорећи о седници Савета безбедности, Николићева је оценила да су јасно уочљиве поделе међу државама чланицама.
Констатовала је да један део међународне заједнице инсистира на поштовању међународног права и Резолуције 1244, док други подржавају ставове Приштине, укључујући и захтеве за чланство у Уједињеним нацијама.
Улога Унмика и спорења о мандату
Коментаришући иницијативе да се смањи или укине Унмик, Николићева је истакла да је присуство те мисије и даље неопходно.
“Без обзира на ставове појединих држава, чињеница је да безбедносни и институционални услови на терену нису такви да би се улога Унмика могла сматрати завршеном“, истакла је Николићева.
Додала је да Србија инсистира на јачању улоге те мисије, као и на доследном поштовању међународних споразума.
Дијалог и ЗСО као “тема свих тема“
Николићева је нагласила да је формирање Заједнице српских општина кључно питање у дијалогу Београда и Приштине.
“За нас је то тема свих тема“, поручила је, додајући да се без конкретних корака у том правцу не може очекивати суштински напредак у дијалогу.
Она је указала да је на Европској унији да подстакне Приштину да започне процес формирања ЗСО, јер је, како је навела, реч о преузетој обавези.
Улога Петера Соренсена и могућности за наставак дијалога
Говорећи о ангажману специјалног изасланика Европске уније за дијалог Петера Соренсена, Данијела Николић оценила је да је његов приступ донекле другачији у односу на претходни период и да отвара простор за конструктивније разговоре.
“Његова улога посредника је другачија у односу на Мирослава Лајчака и разговори са њим делују конструктивније“, навела је Николићева.
Истакла је да су представници Београда у разговорима са Соренсеном указали на неопходност формирања ЗСО и на једностране потезе Приштине који, како је оценила, додатно отежавају дијалог.
Притисци и свакодневни живот Срба
Осврћући се на свакодневни живот Срба на Косову и Метохији, Николићева је указала на појачане притиске, нарочито уочи великих празника.
Навела је пример уклањања српских застава у Грачаници, оценивши да такви потези додатно продубљују осећај несигурности и угрожености.
“Када вам бране право на име, писмо, заставу и идентитет, онда је јасно у каквој се ситуацији налази један народ“, истакла је Николићева.
Цео разговор са Данијелом Николић можете погледати у видео-запису на почетку текста