VREMENSKI uslovi ove godine idu naruku gotovo svim voćarskim kultura, pa i malinama.
Foto: Ingram Publishing, Ingram Publishing / Alamy / Profimedia
Najveći proizvođači crvenog zlata su zadovoljni kvalitetom, ali ne očekuju bogate prinose, mada se još ne usuđuju da daju procene roda. Stručnjaci, s druge strane, smatraju da se možemo nadati pristojnim količinama iz srpskih zasada, jer smo ove godine izbegli mraz kao glavni problem u malinarstvu, a ostalo je desetak do maksimum mesec dana do berbe.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. godini proizvela 82.577 tona malina, što je 35 odsto manje nego u rekordnoj 2018. godini, kada je proizvedeno 127.010 tona. Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović izjavio je da se ne nada visokim prinosima, imajući u vidu prošlogodišnju sušu, koja je na zasadima ostavila trag.
– Berba malina trebalo bi da počne u ravničarskim predelima za 10 do 20 dana, a u brdskim za oko mesec dana. Ponuda na svetskom tržištu ove godine biće manja jer je mraz u Poljskoj, takođe, uništio deo plantaža. Očekujemo da početna, akontna otkupna cena bude 550 dinara po kilogramu, a da konačna cena bude obračunata kada se malina izveze, ali se nadamo da će biti viša od početne – rekao je Radović.
On ističe da je malina u Srbiji zasađena na 24.000 hektara, prema registru strukture poljoprivrednih useva, a da je realno ima na oko 11.000 hektara. Evidentirano je da su na mnogim livadama zasađene maline iz raznoraznih razloga, između ostalog i zbog nekih subvencija.
– Samo oko dva odsto plantaža se navodnjava, jer u brdskim predelima, gde maline najviše ima, to nije moguće zbog nedostatka vode – ističe naš sagovornik. Ni sistem zalivanja “kap po kap” ne bi radio posao, jer bi se voda slivala niz brdo.
Proizvod iz Srbije
MINISTAR poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić sastao se sa predstavnicima Udruženja “Vilamet” i proizvođačima maline iz Arilja. Kako je tada najavio, domaća malina biće nedvosmisleno označena kao proizvod iz Srbije i jasno razdvojena od eventualne uvozne robe. Obećao je da će država voditi računa o stabilnosti tržišta. Posebno je naglasio da će biti obezbeđena i sredstva za nabavku nove opreme za navodnjavanje, a u ovoj godini biće ponovo uvedena i mera podrške za iskop bunara u funkciji navodnjavanja.
Za Dragana Jovanovića iz Aranđelovca, ova sezona će kako kaže biti dobra. Biće zadovoljan ako bude proizveo više od pet tona sa 70 ari, mada njegove kolege malinari iz tog kraja, kada vide njegovu parcelu da se crveni od plodova, predviđaju bar duplo više.
– Nikada nije bila bolja godina od ove za moj malinjak – kaže nam Dragan. – Prošle sezone suša je mnogo uticala na rod, ali sam zalivanjem uspeo da preokrenem situaciju. Nije bilo mraza ni snega da bi se mlade oštetile. Zasada, sve deluje odlično, imam protivgradnu mrežu i sistem za zalivanje, pa me ništa ne može iznenaditi.
Prvih nekoliko kilograma već je ubrano, i, kako kaže ovaj domaćin, malina je “prva liga” – i ukusna i mirisna.
– Za desetak dana očekujemo da berba počne punom parom, moraćemo da zovemo berače – priča Dragan.
Kako kaže naš sagovornik, Šumadija se ne može porediti sa Ariljem i Zapadnom Srbijom po površinama pod malinom. Ali kada je on 2016. započeo gajenje ovog voća, bila je navala da se sadi. Zato ne čudi što sve više poljoprivrednika odustaje od uzgoja.
– Mnogi su mislili da malinarstvo ne zahteva mnogo posla, pa kad su shvatili da greše, odustaju. I period pandemije mnogo je doprineo da se smanje površine, jer nije bilo radnika za berbu, pa je cena otkupa spala sa 520 dinara na 180. Sve je to uticalo na pad – objašnjava Dragan.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi