Iako su mame zadovoljne što postoji Alimentacioni fond, veliki broj njih ga ne koristi jer pokušavaju da se dogovore sa bivšim partnerom i izbegnu proceduru, kaže Jovana Ružičić iz Centra za mame. Prema rečima javnog izvršitelja Filipa Stankovića, da bi dete ostvarilo pravo na mesečni iznos izdržavanja iz Alimentacionog fonda, neophodno je da roditelj-staratelj pokrene postupak naplate alimentacije, kao i da izvršitelj ne uspe da je naplati u roku od dva meseca.
Najčešći razlog zašto ne mogu da naplate alimentaciju jeste da roditelj-dužnik nema imovinu. Iskustva majki i istraživanje pokazuju da se brojni očevi dovijaju na razne načine kako bi izbegli plaćanje alimentacije ili umanjili iznos.
Psiholog i psihoterapeut Nađa Tulić naglašava da su roditelji koji izbegavaju ili zaista nisu u mogućnosti da plaćaju alimentaciju prilično nezrele ličnosti jer imati dete znači preduzeti odgovornost. Kaže da dete čiji roditelj ne želi da plaća alimentaciju može da stekne lošu sliku o sebi, i da emocionalno zanemareno dete ne prestaje da voli svog roditelja nego sebe.
Posledice po decu – zanemarivanje ostavlja dubok psihološki trag
Pravo na sredstva iz Alimentacionog fonda do sada je ostvarilo 771 dete, kažu u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju. I da je do danas utrošeno više od 33 miliona dinara, a Zakonom o budžetu za ovu godinu određeno je 100 miliona dinara za rad Alimentacionog fonda.
Kada je reč o strukturi korisnika Alimentacionog fonda, oko 85 odsto čine deca o kojoj brinu majke, dok u oko 15 odsto slučajeva o deci brinu očevi, a majke su te koje ne plaćaju alimentaciju.
Najviši iznos koji dete može mesečno da dobija iz Alimentacionog fonda sada je blizu 28.000 dinara.
To je najmanji iznos koji svaki roditelj treba da obezbedi za izdržavanje deteta i do njega se dolazi kada se podeli sa dva iznos koji se uplaćuje hraniteljskoj porodici za izdržavanje deteta, a koji je u aprilu bio 55.780. Međutim, sud kada određuje visinu alimentacije, uzima u obzir imovno stanje, zaradu roditelja.
Ima i očeva koji neće da uplaćuju alimentaciju, ali daju novac detetu i kupuju mu stvari i sve to zato što smatraju da će bivša partnerka, odnosno supruga trošiti novac na sebe, da neće to davati detetu.
“Dete ne može da ruča skupe patike”
– Ima ih jako puno, od onih koji deci kupuju skupe patike da se pokažu da su oni ovakvi i onakvi, a svi vrlo dobro znamo, dete ne može ni da doručkuje, ni da ruča, ni da večera tu skupu ili bilo koju drugu patiku, dakle važno je da alimentacija ne ide za mamine frizere i nokte nego da ide za izdržavanje deteta. Roditelj koji ima starateljstvo nije u obavezi da se dokazuje, ali to dete živi negde, koristi neku struju, živi u nekoj stambenoj jedinici, u nekoj čistoj posteljini, jede neku hranu, dakle nema načina da se dokaže šta je potrošeno isključivo na dete kada je dete član jedne porodične zajednice – kaže Jovana Ružičić.
Naglašava da je vrlo čest slučaj da “očevi pokazuju kao oni su supertate koje kupuju skupe telefone, patike i poklone deci, dok mama nema ni za jogurt”.
Oko 15 godina Autonomni ženski centar predlaže državi da roditelju koji ne plaća alimentaciju zabrani registraciju automobila i put van zemlje, po ugledu na neke druge zemlje.
– Apsolutno mislim da je to sjajan predlog. Mi smo mnogo puta diskutovali sa koleginicama iz Autonomnog ženskog centra baš o ovoj temi. Apsolutno treba na sve načine da zaštitimo decu, pre svega koja od ovoga treba da žive, jer onog roditelja koji ima starateljstvo nikada ne pitamo da li su imali novca da plate hranu – kaže Jovana Ružičić iz Centra za mame.
Filip Stanković iz Komore javnih izvršitelja naglašava kakavu mogućnost daje Zakon o izvršenju i obezbeđenju.
– Zakon dozvoljava, i to izvršitelji koriste, da raspišu potragu za motornim vozilom, što defakto onemogućava raspolaganje i oduzimanje vozila na ulici kad ga policija nađe. I to uopšte nije redak slučaj – navodi Stanković.
Mame su vrlo zadovoljne što postoji Alimentacioni fond kao mehanizam zaštite, ali veliki broj mama je izabrao da ne ide preko Alimentacionog fonda, već pokušava da nađe način sa bivšim partnerom kako ne bi ulazile u tu proceduru, kaže Jovana Ružučić iz Centra za mame.
– Zato što je naše istraživanje takođe pokazalo da su očevi koji ne plaćaju alimentaciju takođe očevi koji u velikom procentu ne viđaju svoju decu. I zaista mislim da se svi roditelji, pogotovo oni sa starateljstvom, trude na sve načine da se taj odnos između roditelja i deteta održi, jer svi znamo koliko je važan – kaže Ružičić.
Dešava se da roditelj-staratelj odustane od borbe za naplatu alimentacije jer posle razvoda nema snage za nove probleme i pravne postupke.
Međutim, da bi dete ostvarilo pravo na sredstva iz Alimentacionog fonda, neophodno je da roditelj-staratelj, u slučaju da drugi roditelj ne plaća alimentaciju utvrđenu sudskom presudom, sudu podnese predlog za njeno izvršenje.
Nakon što sud donese rešenje, javni izvršitelj pokreće postupak naplate dospele alimentacije.
– I tek u situaciji da se izvršenje ne sprovede u roku od dva meseca od dostavljanja rešenja dužniku, ovde onom koji ima obavezu izdržavanja – roditelju, onda izvršitelj može da pokrene postupak i proceduru obraćanja Alimentacionom fondu. Neophodno je i da se roditelj kome je dete povereno saglasi s tim da se izvršitelj obrati Alimentacionom fondu – objašnjava Filip Stanković iz Komore javnih izvršitelja.
Stanković kaže da je najčešći razlog zbog kog alimentacija ne može da bude naplaćena u roku od dva meseca to što roditelj-dužnik nema imovinu iz koje bi potraživanje moglo da se namiri.
Dešava se, dodaje Stanković, i da je plata roditelja već opterećena alimentacijom za dete iz prethodnog braka.
– Izvršitelji sprovedu detaljnu proveru podataka. To je sada vrlo jednostavno preko portala pravosudnog informacionog sistema gde mi utvrdimo apsolutno sve: da li je zaposlen, da li eventualno ostvaruje penziju, da li ima otvorene račune, da li ima motorna vozila, da li ima nekretnine. Pokušamo i da pronađemo imovinu koja se ne vodi u registrima, kao što su recimo pokretne stvari izlaskom na popis. I ako u roku od dva meseca ne uspemo da naplatimo, odnosno započnemo sa naplatom i sa sprovođenjem, u toj situaciji izvršitelj ima obavezu da obavesti drugog roditelja da nije naplaćeno potraživanje i da traži od njega da se izjasni da li hoće da se naplati iz privremenog izdržavanja iz Alimentacionog fonda – pojašnjava proceduru javni izvršitelj Filip Stanković.
Izbegavanje plaćanja – od “keš na ruke” do prepisivanja imovine
Iskustva mama i istraživanje Centra za mame pokazuju da očevi često primenjuju razne taktike kako bi izbegli plaćanje alimentacije ili umanjili iznos.
– Dovijaju se na razne načine, od toga da sebe odjavljuju sa poslova, do toga da se dogovaraju sa poslodavcem da budu prijavljeni na mnogo manji iznos jer sudski se gleda šta je zvanična plata, a dobijaju deo u koverti ili kako već drugačije, do toga da prepisuju imovinu, firme ako postoje, na članove porodice pokušavajući da izigraju sistem, sistem naplate, a prevashodno svoje dete – kaže Jovana Ružičić.
Otac koji pokušava da izbegne plaćanje alimentacije ne izigrava samo sistem naplate, već najpre sopstveno dete, uskraćujući mu zakonsko pravo na izdržavanje. Prema podacima Centra za mame, oko 44 odsto očeva ne plaća alimentaciju. Dok od onih koji plaćaju, gotovo svaki drugi to ne čini redovno. Dodaju da je mali broj roditelja koji su zaista nezaposleni i bez imovine, a da su mnogi kreativni u sakrivanju i prikrivanju imovine.
– Ima i majki koje ne plaćaju alimentaciju. Daleko od toga da je svaka mama sto posto kakva bi trebalo da bude, odnosno kakv bi i jedan i drugi roditelj trebali da budu – kaže Ružičić.
Treba se izboriti sa roditeljem koji prikriva imovinu i imati mehanizme za utvrđivanje koje je stvarno stanje stvari.
– Najbitnije je brzina. Vi ukoliko imate mogućnost da na brz i efikasan način proverite imovinu, znatno uskraćujete vreme za osujećivanje naplate potraživanja i za sklanjanje imovine. Onog trenutka kada roditelj dobije presudu, odnosno dete kojem je utvrđena obaveza izdržavanja i ako se na vreme pokrene izvršni postupak, u izvršnom postupku će vrlo brzo, tako da se smanjuje znatno broj onih kojima je omogućeno da na neki lukrativan način spreče, spreče izvršenje, odnosno naplatu – kaže Stanković.
Dešava se i da roditelj pred razvod prepiše imovinu, na primer, na svoju majku.
Roditelj koji ne plaća detetu alimentaciju, je, prema oceni psihologa, prilično nezrela ličnost jer imati dete znači preuzeti odgovornost. Nezrelo je i da bivši partneri svoj sukob stave ispred roditeljske uloge, čak koristeći dete za međusobne obračune.
– Osobe koje nisu u stanju ili ne žele da plaćaju svojoj deci svakako da možemo reći da su poprilično nezrele osobe s obzirom da dete nije nešto što može da se napravi, pa onda da se zaboravi. Međutim, moram reći i da su tome često uzrok loš odnos sa bivšim supružnikom i tu se deca zaborave i opet to pokazuje jednu nezrelost kod čoveka i da se ulazi u rat sa bivšim supružnikom preko dece – kaže psiholog i psihoterapeut Nađa Tulić.
Objašnjava kakve to posledice ostavlja na dete.
– Dete čiji roditelj ne želi da plaća alimentaciju svakako da može da stekne lošu sliku o sebi, ja to često volim da kažem da emocionalno zanemareno dete ne prestaje da voli svog roditelja nego sebe i to je neka poruka koju mislim da je važno da ljudi čuju, da dete sve doživljava lično, da dete ne može da razume da vi ne plaćate alimentaciju zato što ste u sukobu sa bivšim supružnikom i da će da misli da vi njega ne volite dovoljno tako da to dalje može da napravi ozbiljne psihološke probleme u daljem razvoju i rastu deteta – kaže Nađa Tulić.
U slučaju da postoji imovina iz koje se dug roditelja prema detetu može naplatiti, roditelj dužnik može da ostane bez automobila i stana.
– Takve situacije su česte. Ne razlikuju se od drugih izvršnih postupaka i ukoliko se pronađe, ta imovina se zaplenjuje bez razmišljanja. Nedavno smo iz automobila namirili deo zaostalih neisplaćenih potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja – navodi Stanković.
Foto: Kzenon, Panther Media GmbH / Ala, Kurir.rs/Mihajlo Pavlović
Naglašava i da Zakon o izvršenju i obezbeđenju u prvi plan stavlja naplatu zakonskog izdržavanja.
– I to na taj način što zakonsko izdržavanje stavlja u prioritet prilikom namirenja. Bez obzira kada je neki izvršni postupak započet, ako neko pokuša da kroz izvršni postupak skloni imovinu, može da bude osujećen zato što zakonsko izdržavanje, i ako recimo bude naknadno pokrenuto, ima prednost u odnosu na namirenje svih ostalih poverilaca – kaže izvršitelj Filip Stanković.
Mogu li strože mere naterati roditelje da ispune obaveze
Čak 81,7 odsto mama smatra da sud nije odredio fer i adekvatnu alimentaciju. Dok je skoro polovina mama rekla da (49,5 odsto) iznos alimentacije nije dovoljan da pokrije ni pola detetovih troškova, pokazuje istraživanje Centra za mame.
– Mi znamo da bi po Zakonu ta alimentacija trebalo da bude otprilike u polovini visine hraniteljske nadoknade. U praksi je to vrlo različito. I pre ovog Alimentacionog fonda su alimentacije bile dosta male. Sada da bi se povećale alimentacija treba da se ponovo pokrene utvrđivanje i da se pokrene taj postupak, a mislim da su ljudi umorni od celog tog procesa. Praksa pokazuje najčešće alimentacije za koje ja znam su alimentacije između deset i petnaest hiljada dinara – kaže Ružičić.
To pitanje je, prema oceni izvršitelja, ključno za uspešno sprovođenje i opredeljivanje prema Alimentacionom fondu.
– Jako je bitno da alimentacija, odnosno zakonsko izdržavanje, bude određeno u fiksnom iznosu, da ne bude procentualno od zarade, jer sutra lice kada eventualno ostane bez posla, vi ne možete da opredelite koji iznos treba da sprovedete i ne možete da se obratite Alimentacionom fondu – navodi Stanković.
Roditelj koji ne plaća alimentaciju postaje dužnik države ako dete mesečno dobija novac za izdržavanje iz Alimentacionog fonda. Taj dug ne zastareva i vraća se sa kamatom, a javni izvršitelji su u obavezi da svakog meseca proveravaju da li im se promenilo imovno stanje.
Ovde u zakonu kamata nije definisana koliko iznosi, te se moraju primeniti opšta pravila.
– To je zakonska zatezna kamata koja sad iznosi nešto malo više u ovom trenutku od trinaest procentnih poena – navodi Filip Stanković.
U slučaju da otac premine i dete nasledi imovinu, nasleđuje i dugove. Da li onda dete mora da vrati taj novac koje je dobijalo iz Alimentacionog fonda pošto otac nije vratio.
– To je opšte pravno pravilo koje nije specifično samo za ovo, da naslednici odgovaraju i za obaveze, ovde davaoca izdržavanja, ali samo do visine nasleđene imovine. Međutim, Zakon koji reguliše Alimentacioni fond, kaže i utvrđuje obavezu za javne izvršitelje da oni nastave da proveravaju imovinu, da ukoliko za života dođe, recimo, nasledi nekakvu imovinu, da ta obaveza prema državi može da se namiri još u trenutku života – objašnjava javni izvršitelj Filip Stanković.
Sredstva za rad Alimentacionog fonda obezbeđuju se iz republičkog budžeta, međutim, mogu da se obezbede iz donacija i kako smo saznali u Ministarstvu, niko do sada nije donirao novac za rad Alimentacionog fonda. Možda bi to mogli da učine svi ljudi dobre volje i koji su u mogućnosti, najpre privrednici, sportisti i drugi
Kurir.rs/RTS
