Dok se u javnosti sve češće postavljaju pitanja o tome ko stoji iza studentskih blokada i takozvane studentske liste, politička scena Srbije ulazi u novu fazu preispitivanja odnosa između građanskog aktivizma, političkih organizacija i mogućih centara uticaja izvan univerziteta.
Posebnu pažnju poslednjih dana izazvale su rasprave o tome koliko studenti zaista učestvuju u kreiranju političkih odluka i programa, ali i ko su ljudi koji se predstavljaju kao autentični predstavnici studentskog pokreta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno je govorio o pitanju zastupljenosti studenata na takozvanoj studentskoj listi, čime je dodatno otvorena politička debata o ulozi akademske zajednice u političkom životu zemlje.
Dodatne polemike izazvao je i memorandum o Kosovu koji su predstavili pojedini studenti, a koji je u delu javnosti ocenjen kao ulazak u sferu državne politike i nacionalnih pitanja koja prevazilaze studentske zahteve.
O ovim temama govorili su gosti emisije “Usijanje” na Kurir televiziji, Milovan Drecun, narodni poslanik i predsednik Odobra za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine Srbije, Milan Petričković, profesor Fakulteta političkih nauka i dr Rajko Petrović, naučni saradnik Instituta za evropske studije.
Studentski pokret nije spontana pojava
Drecun je ocenio da studentski pokret nije spontana pojava, već deo mnogo šire političke organizacije koja, prema njegovim rečima, koristi modele viđene tokom takozvanih obojenih revolucija.
“Ne znam tog mladog čoveka koji će biti na listi, ali oni su samo sredstvo za realizaciju nečijih ciljeva, dok misle da donose odluke i da su važni. Ne vidim autentičan studentski pokret, već grupe ekstremnih pojedinaca, od kojih mnogi možda nisu ni studenti, koji pokušavaju da naprave političku agendu”, rekao je Drecun.
On je povukao paralelu između aktuelnih protesta i nekadašnjeg pokreta “Otpor”.
Drecun za Kurir TV: “Na listi SNS će biti studenata, ali oni koji pobeđuju, koji uzmu knjigu u šake i polažu ispite”
Izvor: Kurir televizija
“Kada pogledate način organizacije, odsustvo jednog lidera, ustaljenu retoriku i poruke koje se šalju, sve podseća na modele koji su već viđeni u pokušajima preuzimanja vlasti na ulici. To nije spontano. To radi neko ko ima veliko iskustvo”, naveo je Drecun.
Govoreći o logistici protesta, Drecun je tvrdio da iza svega postoji ozbiljna infrastruktura i koordinacija.
“Ko nabavlja sisteme veze, motorole, ko finansira sve to, ko koordinira ljude na ulici? Kada imate logistiku, obuku, finansiranje i usmeravanje masa, onda je jasno da neko upravlja tim procesima. To nije grupa studenata koja se sama organizovala“, rekao je on.
Drecun je pomenuo i navode o povezanosti pojedinih aktivista sa inostranim strukturama, tvrdeći da u celoj priči vidi tragove delovanja stranih obaveštajnih službi.
“Imate ljude koji prolaze obuke, imate koordinaciju i metode rada koje smo već viđali. Sve to ukazuje da postoje mnogo širi centri uticaja od onoga što javnost vidi na ulicama”, naveo je Drecun.
“Pravi studenti uče”
Profesor Milan Petričković ocenio je da je pitanje studentske liste mnogo ozbiljnije nego što se na prvi pogled čini, posebno u trenutku velikih geopolitičkih i unutrašnjih izazova sa kojima se Srbija suočava.
“Ovo nisu obični izbori. Nalazimo se u veoma ozbiljnom trenutku, kada se otvaraju pitanja Kosova i Metohije, Republike Srpske, međunarodnih odnosa, energetske krize i globalne nestabilnosti”, rekao je Petričković.
On je dodao da, prema njegovom mišljenju, deo političkih aktivista koristi termin “studenti” kako bi stekao širu podršku javnosti i prikrio političku prirodu delovanja.
“Kada kažemo studenti, treba razlikovati ogromnu većinu mladih ljudi koji studiraju od političkih aktivista koji se kriju iza indeksa i bave se politikom na fakultetima. Pravi studenti uče, polažu ispite i završavaju fakultete, a ne destabilizuju univerzitete i državu”, naveo je profesor.
Prof. Milan Petričković: “Ne dao Bog da neko sa blokaderske liste vodi državu”
Izvor: Kurir televizija
Petričković je kritikovao i metodologiju političkog delovanja pojedinih aktivista, navodeći da u njihovim nastupima ne vidi ozbiljan politički program ni političku zrelost.
“Nema političke ideje ni ozbiljnog programa. Sve deluje kao pokušaj stvaranja privida društvene energije i socijalne animacije, ali kada zagrebete ispod površine, ostaje velika praznina”, rekao je on.
Posebno se osvrnuo na pojedine akcije aktivista na terenu, tvrdeći da su pojedine metode političkog delovanja neprihvatljive.
“Videli smo upadanje u privatna dvorišta, pritiske na ljude, pokušaje stvaranja atmosfere linča i targetiranja neistomišljenika. Takva metodologija ne može doneti ništa dobro”, rekao je Petričković.
Govoreći o finansiranju protesta i aktivnosti pojedinih organizacija, Petričković je ocenio da trag novca otvara brojna pitanja.
“Kada pratite logistiku, putovanja, kampanje, odlazak u evropske gradove, ogromne količine novca koje se ulažu, onda je legitimno pitanje ko sve to finansira i sa kojim ciljem. Trag novca je uvek najvažniji pokazatelj“, naveo je profesor.
Opozicija i blokaderi jedni drugim rivali
Rajko Petrović ocenio je da je takozvana studentska lista u direktnoj političkoj konkurenciji postojećoj opoziciji i da već sada pokazuje jasne političke i ideološke konture.
“Ta grupacija je prirodni rival opozicionim partijama jer se obraćaju istom biračkom telu. Oni sebe vide kao novu političku opciju”, rekao je Petrović.
On je posebno ukazao na izjave pojedinih predstavnika studentske liste o mogućoj saradnji sa Zeleno-levi front, ocenjujući da to dovoljno govori o ideološkoj orijentaciji dela pokreta.
Dr Rajko Petrović: “Blokaderi i opozicija jedni druge vide kao rivale”
Izvor: Kurir televizija
“Ako neko govori o mogućoj koaliciji sa Zeleno-levim frontom, onda je potpuno legitimno postaviti pitanje političke i ideološke prirode te liste, posebno kada su u pitanju ključne državne teme”, rekao je Petrović.
Dodao je da se unutrašnja politička kriza u Srbiji odvija u trenutku velikih međunarodnih izazova, zbog čega, kako smatra, pitanja stabilnosti države i nacionalnih interesa postaju još značajnija.
“Geopolitički trenutak je veoma ozbiljan i zato ne možemo olako posmatrati procese koji utiču na institucije države i političku stabilnost Srbije”, zaključio je Petrović.
Kurir.rs
STUDENTI BEZ STUDENATA: Ko danas zaista govori u ime studenata, a ko vodi političku borbu pod drugim imenom?
Dok se u javnosti nižu optužbe o povezanosti pojedinih aktera sa političkim strankama, dok se otvaraju dileme o tome ko kreira programe, ko donosi odluke i gde se završava građanski aktivizam, a počinje stranačka agenda, politička scena ulazi u novu fazu preispitivanja. Pojedina gostovanja i javni nastupi dodatno su pojačali raspravu o tome da li građani dobijaju potpunu sliku o ljudima koji se predstavljaju kao nezavisni glasovi i autentični predstavnici studentskog pokreta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno je govorio i o pitanju zastupljenosti studenata na takozvanoj studentsko listi, što je dodatno otvorilo prostor za političku debatu. Posebnu pažnju izazvao je i studentski memorandum o Kosovu, temi koja decenijama predstavlja jedno od ključnih državnih i nacionalnih pitanja Srbije. Kritičari postavljaju pitanje da li ovako ozbiljne političke poruke nastaju spontano među studentima ili iza njih postoje mnogo širi politički i ideološki krugovi. Kada se otvori tema Kosova, više nije reč samo o studentskim zahtevima, reč je o državnoj politici, nacionalnim interesima i pitanju koje daleko prevazilazi fakultetske amfiteatre. Dodatnu pažnju izazvale su i izjave predsednika SNS-a Miloša Vučevića koji je govorio o razgovorima sa rektorom Vladanom Đokićem i upućenim pretnjama blokadom fakulteta mesec dana pre pada nadstrešnice u novembru 2024. godine.
Ko danas donosi odluke studenti, političke organizacije ili neformalni centri uticaja?
Da li građani prisustvuju autentičnom društvenom pokretu ili političkom projektu sa jasno definisanim ciljem?
Obzirom na to da studenti sebe nazivaju “najjačom opcijom” šta je njihova politička agenda i ko su predstavnici?