Пожари који су последњих недеља захватили различита подручја у Србији поново су у први план ставили питање заштите шума и спремности надлежних служби за брзу реакцију.
У шумама којима управљају “Србијашуме” тренутно су активна два пожара – на Столовима, на подручју Шумског газдинства Краљево, и на локалитету Трновачка река, у надлежности Шумске управе Бујановац. Директорка Сектора за шумарство и заштиту животне средине “Србијашума” Гордана Јанчић наводи да се у оба случаја и даље спроводе акције гашења.
Поступање у случају пожара прецизно је утврђено законом, а запослени “Србијашума” по добијању информације о пожару одмах излазе на терен и обавештавају надлежну ватрогасно-спасилачку јединицу.
“Када стигнемо на терен, одмах се приступа гашењу шумског пожара. Оног тренутка када стигне и ватрогасно-спасилачка јединица, стављамо се под команду надлежног шефа те јединице”, објашњава Јанчићева.
Према њеним речима, након доласка ватрогасаца прави се план гашења, процењују потребе за људством и механизацијом и одређује тактика која ће се применити. У зависности од ситуације, разматра се и ангажовање хеликоптера, додатних ватрогасних јединица и других предузећа, као и организација дежурстава током ноћи.
“Процедуре су јасне и зна се ко командује и ко одређује са колико људства и са које стране ће се пожар гасити. На терену се одређује и тактика како би се шумски пожар што пре ставио под контролу”, истиче саговорница Јутарњег дневника.
Појачан надзор на угроженим подручјима
Тренутне временске прилике додатно отежавају гашење пожара, пре свега због суше и ветра који може да допринесе бржем ширењу ватре. Због тога је, како наводи Јанчићева, појачан надзор над шумским подручјима.
“Наша чуварска служба на терену има 511 чувара шума, а поред њих присутни су и шумарски инжењери. Они имају појачане контроле угрожених локалитета и, у овим екстремним условима, контролишу и посетиоце и потенцијалне узрочнике пожара”, наводи Јанчићева.
“Србијашуме” су надлежне за око 890.000 хектара шумског фонда, а Јанчићева оцењује да је број чувара довољан за обављање послова заштите. Додатну контролу на терену спроводи и око 560 шумарских инжењера, посебно у условима повећаног ризика од пожара.
Говорећи о поступању након пожара, директорка Сектора за шумарство и заштиту животне средине “Србијашума” указује да обавезе не престају самим гашењем ватре. Након што пожар буде у потпуности угашен, утврђује се површина која је изгорела, процењују настале штете и планирају мере за санацију.
“Према Закону о шумама и Закону о заштити природе, наша обавеза је да снимимо опожарену површину и дефинишемо мере које треба предузети. Процењује се штета на приземној вегетацији, биљном и животињском свету, а затим се, уз претходно добијене услове заштите природе од Министарства заштите животне средине, ради санациони план”, објашњава Јанчићева.
Од санације до обнове шума
Програм санације одређује начин уклањања последица пожара и врсте које ће бити враћене на оштећено земљиште. Истовремено се испитује стање земљишта и предузимају друге неопходне мере како би се створили услови за обнову шумског екосистема.
“Оно што је важно јесте да је за санацију ових површина потребно неколико година. Понекад нам је потребна и читава једна деценија да бисмо вратили првобитну вегетацију и обновили оно што је пожар уништио”, наглашава Јанчићева.
Због високог ризика од пожара, одговорно понашање грађана остаје једна од најважнијих мера превенције. Посетиоцима шума саветује се посебан опрез, нарочито приликом коришћења ватре, док је паљење ватре ван за то предвиђених и безбедних места ризик који може довести до озбиљних последица.
“Ако грађани током боравка у природи желе да роштиљају, то треба да раде искључиво на за то одређеним и безбедним местима. Не треба бацати опушке, ложити ватру нити предузимати било које друге активности које могу допринети избијању пожара”, апелује саговорница.
За изазивање пожара предвиђене су и новчане казне, које за физичка лица, према њеним речима, износе од пет до 50.000 динара, док привредни субјекти могу бити кажњени до милион динара. Јанчићева сматра да су прописане казне ниске у односу на штету која пожар може да нанесе шуми, природи и животној средини.
Огревно дрво доступно грађанима
Поред заштите шума од пожара, “Србијашуме” у овом периоду обезбеђују и огревно дрво за предстојећу грејну сезону. Цена огревног дрвета, која је непромењена од 2022. године, износи 5.269 динара по метру кубном на камионском путу, са ПДВ-ом.
“Огревног дрвета има довољно и обезбеђујемо га према плану, на нивоу просечне године. Грађани могу да буду безбедни када је реч о снабдевању и да се обрате ‘Србијашумама’ уколико желе да га купе”, наводи Јанчићева.
Грађани захтеве и информације о куповини могу добити у комерцијалним службама “Србијашума”. Предузеће има 17 шумских газдинстава и 67 шумских управа, а купци се у њиховим седиштима могу информисати о начину уплате и месту преузимања дрва.
“У свим јединицама локалне самоуправе у којима су седишта наших газдинстава и шумских управа грађани могу да се јаве комерцијалним службама. Тамо ће добити упутства како да изврше уплату и где могу да преузму купљено дрво”, закључује Јанчићева.