POTRES U PARIZU KOJI PLAŠI BRISEL: Marin Le Pen kreće u juriš na Jelisejsku palatu, suverenisti spremaju „rušenje“ EU iznutra

MARIN Le Pen je i zvanično započela svoju četvrtu predsedničku kampanju, nakon što joj je Apelacioni sud u Parizu preinačio kaznu i skraćivanjem zabrane vršenja javnih funkcija otvorio čist prostor za kandidaturu.

Ovom dugo očekivanom presudom, suverenistički blok okupljen oko partije Nacionalno okupljanje dobio je moćan vetar u leđa i skinuo pravosudnu omču koja je pretila da desničarsku liderku trajno eliminiše iz političke arene. Prema najnovijim anketama, Le Penova beleži rekordan rast popularnosti i ubedljivo vodi u trci za predsednika Francuske, ostavljajući daleko iza sebe kandidate desnog centra poput Eduara Filipa i bivšeg premijera Gabrijela Atala.

Nacionalno okupljanje prvi put dominira u svim ključnim demografskim kategorijama — od urbanih sredina do tradicionalno uzdržane populacije penzionera. Veliki politički potres na Seni više nije samo hipoteza ogorčenih evrokrata, već realnost koja Brisel drži u stanju pune borbene pripravnosti.

Pravosudni Damoklov mač i logistički košmar kampanje

Sudski proces koji je pretio trajnom eliminacijom iz politike ikone francuske suverenističke desnice zbog afere sa fiktivnim asistentima u Evropskom parlamentu, dobio je specifičan epilog. Apelacioni sud u Parizu jeste formalno potvrdio krivicu za zloupotrebu novaca, ali je kaznu političke diskvalifikacije sveo na rok koji je praktično već istekao.

Ipak, ovaj uslovni trijumf dolazi sa visokom cenom: desničarskoj liderki određena je zatvorska kazna od godinu dana koju mora da izdržava kod kuće, pod strogim režimom elektronskog nadzora.

Kako bi potpuno oborila osuđujuću presudu, ona je odmah uputila žalbu Kasacionom sudu. Ovaj pravni manevar u francuskom sistemu automatski odlaže izvršenje kućnog pritvora i nošenje elektronske nanogice, omogućivši joj da za sada potpuno slobodno pokrene terensku kampanju širom zemlje. Međutim, predsednička trka će se i dalje odvijati pod pravim pravosudnim Damoklovim mačem: ukoliko najviši sud donese konačnu odluku u narednom periodu, ikona desnice bi mogla da se suoči sa nezapamćenim logističkim košmarom — da u samom finišu izborne trke nosi elektronsku nanogicu i da za svaki izlazak na miting traži posebnu dozvolu suda.

Autoritarni pokušaji kočenja suverenista kroz pravosudne poluge očigledno su izazvali snažan kontraefekat. Kod glasača je dodatno učvršćen antiestablišment narativ o „progonu narodnih lidera“, koji direktno diriguju briselske i domaće globalističke elite, što je za desnicu postalo najjače pogonsko gorivo.

Rušenje Brisela iznutra, a ne „Fregzit”

Za razliku od ranijih godina kada je zagovarao radikalni izlazak Francuske iz Evropske unije i napuštanje evra, suverenistički blok je evoluirao i potpuno promenio strategiju. Sadašnja zvanična doktrina Nacionalnog okupljanja glasi: „rušenje Brisela iznutra” kroz direktno nametanje sopstvene nacionalne agende i preoblikovanje EU u labavi savez, odnosno „Evropu nacija”.

Francuski desničarski dvojac koji čine Marin Le Pen i Žordan Bardela već uveliko priprema teren za prvi veliki okršaj sa evropskom birokratijom. Glavna tačka sukoba biće Sedmogodišnji budžetski plan Evropske unije, u okviru kojeg Nacionalno okupljanje najavljuje radikalno smanjenje finansijskih doprinosa Francuske u zajedničku kasu u Briselu. S obzirom na to da je Pariz drugi najveći neto platiša u EU, ovakav potez mogao bi potpuno da parališe funkcionisanje i finansijsku stabilnost Unije.

Pored ovog budžetskog udara, suverenisti pripremaju seriju tektonskih promena koje iz korena menjaju dosadašnja pravila igre u Evropi. Pre svega, insistira se na ustavnim reformama koje bi francuskom nacionalnom pravu dale apsolutni prioritet nad evropskim zakonima, čime se direktno razgrađuje pravni poredak Brisela. Istovremeno, plan uključuje uvođenje agresivnih protekcionističkih ekonomskih mera i otvoreno ignorisanje zajedničkih pravila evropskog tržišta. To se pre svega odnosi na proglašenje potpunog državnog suvereniteta nad energetskom politikom.

Francuski suverenisti planiraju jednostrani izlazak iz zajedničkog EU sistema formiranja cena i zamrzavanje domaćih cena struje isključivo na osnovu troškova sopstvene nuklearne proizvodnje, što predstavlja direktan šamar evropskom tržištu energenata. Na kraju, ova strategija predviđa i strogu reviziju odbrambene politike kroz oštro protivljenje bilo kakvom širenju nadležnosti Evropske komisije na sektor zajedničke vojne nabavke i odbrane, čime se stavlja tačka na pokušaje stvaranja centralizovane evropske armije.

Kraj Makronove ere zajedničke EU vojske i odvraćanja

Jačanje Nacionalnog okupljanja označava de fakto kraj spoljnopolitičke i bezbednosne vizije Emanuela Makrona, koji u finišu svog mandata grozničavo zagovara dublju integraciju i proširenje francuskog nuklearnog kišobrana na ostale članice Evropske unije. Izvori iz vojnih i diplomatskih krugova već otvoreno upozoravaju da bi suverenistička Francuska urušila zajedničke programe finansiranja evropske odbrane. Desničarski blok takve fondove vidi isključivo kao nedopustiv gubitak suvereniteta i bespotrebno prelivanje francuskog novca u briselske birokratske hodnike.

Istovremeno, kada je u pitanju NATO pakt, partija pokazuje očigledan geopolitički pragmatizam zbog kompleksnosti aktuelne bezbednosne arhitekture na kontinentu. Ipak, Žordan Bardela je decidno potvrdio stratešku nameru suverenista da Francusku izvedu iz objedinjene vojne komande Alijanse, čim se za to steknu uslovi po okončanju sukoba u Ukrajini. Ovakav potez predstavljao bi konačni raskid sa zajedničkom odbrambenom doktrinom Zapada i potpuni povratak vojnoj nezavisnosti Pariza iz vremena De Gola.

Evropa pred neizbežnim preoblikovanjem i novom geopolitičkom stvarnošću

Pitanje na političkoj sceni više nije da li suverenistički blok u Francuskoj jača, već da li uopšte postoji opcija koja u ovom trenutku može da zaustavi njegov nezaustavljiv marš ka Jelisejskoj palati. Pravosudni proces koji je prvobitno bio koncipiran kao politička omča za Marin Le Pen, u konačnom raspletu se pretvorio u njenu najveću pobedničku platformu i simbol otpora elitama. Pred Francuskom, ali i pred kompletnom Evropskom unijom, nalaze se neizbežne tektonske promene koje će prekrojiti mapu moći na kontinentu.

Radikalno odvajanje Pariza od dosadašnjeg briselskog federalističkog kursa neće dovesti do momentalnog nestanka Evropske unije, ali će je transformisati do neprepoznatljivosti — u labavi savez suverenih država. Ovakav razvoj događaja de fakto će staviti tačku na tradicionalnu nemačko-francusku osovinu koja je decenijama diktirala tempo integracija. Nastupa nova era u kojoj će ključni nacionalni interesi biti jedino legitimno merilo evropske politike.

BONUS VIDEO: RAFAL SRPSKO-FRANCUSKIH ODNOSA: Dr Zoran Milosavljević: Nije samo naslov