POSLEDNJI PUT GA ČULA NA TELEFONU KAO DEVOJČICA: Potresna ispovest Sanele Milojević o odrastanju bez oca: “Najveću štetu je pretrpela moja majka”

U emisiji “Puls Srbije” Sanela Milojević podelila je svoju ličnu priču o odrastanju bez oca, govoreći o porodičnim okolnostima, njegovom odlasku početkom devedesetih i kasnijem pokušaju da razume njegovu životnu odluku kroz godine koje su usledile.

– Naime, moj otac je 1989. godine došao iz Bosne sa namerom da radi u Srbiji sa tadašnjim najboljim drugom, koji je danas moj kum. Upoznao je moju majku, zavoleli su se i počeli da se zabavljaju. Moja majka je o njemu govorila samo u lepom svetlu, kao o šarmantnom i lepom čoveku. Sve je teklo dobro, venčali su se u Srbiji, porodice su se upoznale i sve je proteklo bez problema. Ja sam rođena ubrzo nakon toga – počela je Milojević.

Prelomni odlazak i poslednji kontakt

Kako Milojević navodi, usled tadašnjih okolnosti početkom devedesetih, njen otac je otišao u Nemačku s namerom da se kasnije vrati po porodicu, ali to se nije dogodilo.

– Kada sam imala četiri-pet meseci, 1991. godine, situacija na Balkanu se zakomplikovala, što je, verujem, uticalo na odluku mog oca da ode u Nemačku, gde je imao rođake, sa namerom da radi i da mi kasnije dođemo kod njega. Međutim, nakon odlaska se više nije vratio. Poslednji kontakt bio je kada sam imala oko četiri godine, kroz telefonski razgovor koji delimično pamtim – kaže ona.

Dalje kaže da su njena sećanja na oca delom oblikovana i ličnim utiscima i porodičnim pričama, uz obećanja o povratku kojima je dugo verovala, ali da do ponovnog susreta nikada nije došlo uprkos kasnijem kratkom kontaktu preko društvenih mreža.

– Kažu da sećanja često nastaju i pod uticajem emocija i priča drugih ljudi, ali imam osećaj kao da ga se i sama sećam. Govorio mi je tada da će se vratiti, da ćemo biti zajedno, i majka kaže da sam dugo nakon toga verovala da će se to desiti, ali do toga nikada nije došlo. Kasnije je postojao i kratak kontakt preko društvenih mreža, ali bez stvarnog susreta – nastavila je.

– Do skoro sam gajila nadu da ćemo ponovo uspostaviti kontakt ali mislim da to posle toliko vremena više nije ni važno. Činjenica je da je najveću štetu pretrpela moja majka. Ja sam imala podršku porodice i nisam odrastala bez oslonca. Dugo sam bila zaštićena od svih informacija o njemu. Malo toga sam znala, i to uvek u pozitivnom tonu. Moja majka nikada nije govorila loše o njemu, uprkos svemu – rekla je.

Odrastanje bez jasne slike o ocu

Ističući da dugo nije znala ni očev pravi identitet, nije htela da spekuliše o razlozima njegovog odlaska, navodeći da je tek kasnije počela da razume pojam očinske figure, uz isticanje da je uprkos svemu imala podršku okruženja i nije se osećala izdvojeno.

– Čak sam dugo mislila da se zove Dragan, jer je u tom periodu ime prilagođeno okolnostima, pa nisam ni znala njegovo pravo ime. Iskreno, ne znam da li je ratna situacija mogla da utiče na njegov odlazak i ne bih želela da nagađam. To je nešto što on najbolje zna, i sada posle svega to više nije bitno. Kao dete nisam ni razumela šta znači očinska figura. Kasnije sam, kroz život i svoje iskustvo, počela da shvatam šta je to moglo da znači, ali tada mi to nije bilo jasno. Imala sam podršku porodice i prijatelja i nisam se osećala isključeno ili drugačije – za “Puls Srbije”, objasnila je Milojević.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs