PITANjE gde se čuva testament i šta uraditi ako sumnjate da ga neko skriva jedno je od najčešćih u ostavinskim postupcima.
Foto: Rebell, Panther Media Global / Alamy / Profimedia
U praksi se neretko dešava da se za testament sazna tek nakon pokretanja ili čak završetka ostavinske rasprave, što može dovesti do ozbiljnih pravnih komplikacija.
Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, testament proizvodi pravno dejstvo samo ako bude pronađen, predat nadležnom organu i zvanično proglašen u ostavinskom postupku.
Ko ima obavezu da preda testament?
Svako ko poseduje testament, bilo da ga je pronašao ili mu je poveren na čuvanje, dužan je da ga bez odlaganja preda nadležnom sudu ili javnom beležniku čim sazna za smrt ostavioca.
Namerno skrivanje, zadržavanje ili uništavanje testamenta može imati ozbiljne pravne posledice, naročito ako se time nanosi šteta drugim naslednicima.
Gde se u Srbiji najčešće čuva testament?
Mesto čuvanja zavisi od načina na koji je testament sačinjen i odluke samog ostavioca.
Kod javnog beležnika
Ako je testament sačinjen ili predat na čuvanje javnom beležniku, njegovo postojanje evidentira se u Centralnom registru testamenata koji vodi Javnobeležnička komora Srbije. Ovo se smatra najsigurnijim načinom čuvanja.
U sudskoj evidenciji
Testamenti sačinjeni ili deponovani pre uvođenja javnih beležnika najčešće se nalaze u evidenciji sudova, koji ih uzimaju u obzir po službenoj dužnosti kada saznaju za smrt ostavioca.
Kod ostavioca
Svojeručni testamenti često ostaju u kući, među ličnim dokumentima, u fiokama ili sefovima. Upravo zbog toga postoji najveći rizik da budu izgubljeni, slučajno uništeni ili namerno sakriveni.
Kod advokata ili osobe od poverenja
Ostavilac može testament poveriti advokatu, prijatelju ili članu porodice, koji tada ima zakonsku obavezu da ga po smrti ostavioca preda nadležnom organu.
Šta radi javni beležnik?
Po pokretanju ostavinskog postupka javni beležnik proverava da li je testament upisan u Centralni registar testamenata, a zatim na ročištu pita naslednike da li imaju saznanja o njegovom postojanju.
Po potrebi mogu biti pozvana i druga lica koja bi mogla imati informacije o testamentu.
Šta ako se testament pronađe kasnije?
Ako ostavinski postupak još traje, testament će biti uključen u postupak.
Ukoliko je postupak već pravosnažno završen, naknadno pronađen testament može predstavljati osnov za ponavljanje ostavinskog postupka, uz ispunjenje zakonskih uslova.
Najčešće zablude
Jedna od najčešćih zabluda jeste da svojeručni testament ne važi ako nije overen. To nije tačno – ukoliko je sačinjen u skladu sa zakonom, on može biti potpuno pravno validan.
Takođe, naslednici nemaju pravo da zadrže ili sakriju testament zato što im njegova sadržina ne odgovara. Njegova pravna snaga ne zavisi od toga ko zna za njegovo postojanje, već od toga da li je dostavljen nadležnom organu i proglašen u ostavinskom postupku, piše Kurir.
Ako postoji osnovana sumnja da testament postoji, ali je sakriven ili nije predat, preporučuje se pravovremena konsultacija sa advokatom kako bi se zaštitila nasledna prava i izbegli dugotrajni sporovi.
(Kurir)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
