недеља, 14.06.2026, 06:00 -> 06:23
Извор: РТС
Победа странке Николе Пашињана многи виде као потврду курса ка већој сарадњи са Западом, али Јерменија не жели потпуни раскид са Русијом, већ смањење зависности и већу стратешку флексибилност, оцењује за РТС јеревански аналитичар Нарек Минасјан.
После избора Јерменија тражи нови пут: Између Москве, Брисела и мира са Азербејџаном
Парламентарни избори у Јерменији прерасли су оквире уобичајеног политичког надметања и постали својеврсни референдум о будућем спољнополитичком курсу земље. После губитка Нагорно-Карабаха 2023. године и дубоке кризе поверења у руске безбедносне гаранције, грађани су бирали између наставка приближавања Европској унији и Сједињеним Америчким Државама или повратка традиционално ближим односима са Москвом.
Према прелиминарним резултатима, у парламент су ушле три политичке снаге, а владајући Грађански уговор премијера Николе Пашињана освојио је готово половину гласова. Поједине опозиционе странке најављују жалбе, али су међународни посматрачи из ОЕБС-а, Европског парламента и других институција изборни процес оценили позитивно.
“Према посматрачима, грађани су имали прави избор између политичких опција и избори су били добро организовани, иако је политичка поларизација и даље изражена”, рекао је за емисију Свет. Уживо Нарек Минасјан, експерт јерменског Савета за спољне односе.
Избори као гласање за Пашињана и нову политику
Према оцени Минасјана, изборни резултат представља истовремено и подршку премијеру Николи Пашињану и правцу којим његова влада води земљу.
“Пашињан је централна фигура јерменске политике и ови избори су се у великој мери доживљавали као гласање за или против њега лично. Многи бирачи подржали су га јер му више верују него опозицији, али постоји и значајан број оних који подржавају његову спољну и унутрашњу политику”, истиче Минасјан.
Оцењује да су догађаји из претходних година значајно утицали на промену јавног мњења. После сукоба у Нагорно-Карабаху и, како наводи, изостанка очекиване руске подршке, све више грађана сматра да Јерменија не би требало да се ослања искључиво на једног савезника.
“То не значи да су Јермени антируски расположени. Велика већина жели да одржи добре односе са Русијом, али истовремено жели ближе везе са Европском унијом, Сједињеним Државама и другим партнерима”, наглашава јеревански аналитичар.
Без раскида са Москвом, али уз већу стратешку флексибилност
Иако је политички заокрет ка Западу све израженији, Русија и даље има снажно економско, енергетско и безбедносно присуство у Јерменији. Због тога Минасјан не очекује потпуни прекид односа две земље.
“Четири деценије смо се ослањали углавном на једну државу и та стратегија није била исправна. Јерменија сада покушава да смањи зависност од Русије, али не и да прекине све везе. Циљ није да се једна зависност замени другом, већ да се обезбеди већа стратешка флексибилност”, каже Минасјан.
Победа Пашињановог блока, додаје, могла би да отвори простор за напредак у преговорима са Азербејџаном. Мир је био једна од кључних тема предизборне кампање, а већина политичких актера подржала је наставак дијалога, иако се разликују у приступу.
Важан део тог процеса представља и пројекат ТРИП, који предвиђа деблокаду регионалних комуникација. Према Минасјану, за Јерменију је реч о дугорочној развојној шанси.
“Пројекат има и економску и геополитичку димензију. Он може да отвори нове транспортне коридоре, повеже Јерменију са глобалним тржиштима и смањи њену изолацију. Истовремено, у условима рата у Украјини и кризе на Блиском истоку, Јужни Кавказ постаје све важнији као безбедан мост између Истока и Запада”, закључује Минасјан.
Иако изборни резултати не гарантују брзо потписивање мировног споразума са Азербејџаном, они, према оцени саговорника РТС-а, стварају повољнију политичку атмосферу за наставак преговора и постепено редефинисање места Јерменије у све сложенијем геополитичком окружењу.
