Посланица Савеза војвођанских Мађара Елвира Ковач одговорила је Стефану Јањићу поводом изјаве да и група грађана може да оснује мањинску листу. Истакла је да је став те странке да је у Србији начин заступања националних мањина добар, али и да треба размишљати о томе зашто је много странака регистровано као странка националне мањине и да ли је реч о злоупотребама. Додала је да је у прошлости било више таквих злоупотреба.
Ковач је истакла да СВМ препоруке ОДИХР-а сматра значајним и додала и да ће увек указивати на то уколико се неке странке понашају тако да желе да на лакши начин дођу до мандата.
Посланик СНС-а и предлагач закона Мирослав Петрашиновић је, одговарајући на Јањићеве критике измене закона које се тичу мањинских листа, одговорио да уколико је у питању група грађана која жели да стекне статус мањинске листе, у називу листе мора да стоји интерес које националне мањине заступа та група грађана.
“То је била једна од препорука ОДИХР-а на коју су они инсистирали. Ми испрва нисмо били за то, да не би дошло до злоупотреба. На крају смо их ипак прихватили, али са напоменом, односно са децидирано стављено кроз одредбу закона, да у називу те листе коју представља група грађана мора да стоји интерес које националне мањине заступа та група грађана”, рекао је Петрашиновић.
(Танјуг)
Опширније Краће
Посланик посланичке групе Србија центра Стефан Јањић навео је да је Мирослав Петрашиновић 2021. године имао једну објаву на свом Фејсбук налогу “једна странка, једна земља, један председник”, што је био мото нацистичке странке”. Он је рекао да “има сличности између СНС и нацистичке странке”.
Јањић је рекао да су од свих ОДИХР препорука изабране оне које највише омогућавају манипулацију СНС-a. Он је као пример навео одредбу да један бирач може да подржи више листа.
“Онда су се сетили да мањинску листу може да оснује и група грађана. Како ћемо знати да група грађана заступа мањинске интересе?”, упитао је он.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је навела да је у тренутку када је Јањић рекао да “има сличности између СНС-а и нацистичке странке мува слетела на њега и рекла све што свако нормалан мисли”.
Она је рекла да је и СНС био против тога да једна особа може да подржи више листа, али је та препорука ОДИХР-а морала да се спроведе.
“Хоћете да спроводимо препоруке ОДИХР-а или нећете – или неке хоћете, а неке нећете?”, упитала је Брнабић опозицију.
На Јањићеву тврдњу да изменама закона нису у обзир узете препоруке које се тичу притиска на бираче, Брнабић је одговорила да је власт питала ОДИХР како да примени ову препоруку.
“Они су рекли ‘да вам искрено кажемо, не знамо ни ми, зато што не постоји доказ о притиску на бираче. Постоји само наратив. Нисмо видели ниједан једини доказ, нико није показао ниједну једину особу, те смо морали да ставимо у извештај, али притисак на бираче нисмо видели у Србији'”, навела је Брнабићева.
(Фонет, Танјуг)
Опширније Краће
Посланици Скупштине Србије наставили су нешто после 10.00 часова расправу о сету изборних закона које је у скупштинску процедуру упутио посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић.
Седници присуствује 128 народних посланика.
На седници, која је почела јуче, посланици су најпре утврдили дневни ред у који су, поред измена сета изборних закона, уврштене још две тачке.
Током расправе о предлозима за проширење дневног реда прихваћено је да се у њега уврсти Предлог одлуке о изменама Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама, као и Предлог одлуке о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије.
Посланици обједињено расправљају о сету изборних закона чије измене је предложио посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић. Он је у парламенту образложио измене изборних закона.
Пред посланицима су предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.
Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.
О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.
Шта се мења изменама закона
Говорећи о изменама и допунама Закона о избору за народне посланике, Петрашиновић је истакао да се уводи већи капацитет органа за спровођење избора, како оних који су средњег нивоа, тако и оних који су нижег нивоа, при томе се мисли на градске и општинске изборне комисије, као и на бирачке одборе.
Петрашиновић је истакао да је једна од препорука ОДИХР-а била да се ради на томе да се уведе стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора.
“У складу са тим, решење које сада предвиђа измене и допуне Закона о избору народних посланика предвиђа стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора, како оне у сталном саставу, тако и оне у проширеном саставу”, рекао је Петрашиновић.
Како је навео, обуку ће организовати РИК који као орган за спровођење избора има обавезу да у року од три месеца од ступања закона на снагу, пропише начин како ће се изводити обука и како ће обука бити организована.
Додао је да ће РИК бити задужен да води регистар свих лица која су прошла обуку и која имају потврду да су прошла обуку, а потврда ће важити три године.
“Изменама и допунама овог законског решења предвиђени су случајеви у којима лица губе ову потврду. Један од тих случајева је уколико лице буде правоснажно осуђено за кривично дело против изборног права и уколико избори буду поништени на одговарајућем бирачком месту”, рекао је Петрашиновић.
Потпис подршке за више изборних листа
Изменама и допунама овог закона предвиђено је и да једна особа може дати потпис подршке за више изборних листа.
Како је навео, то је једна од препорука ОДХИР-а која се јављала и у ранијим њиховим извештајима након одржаних парламентарних избора.
Петрашиновић је рекао и да је предвиђено да Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија буду задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.
Измене и за мањинске листе
Према његовим речима, предвиђене су и измене када су у питању мањинске листе.
Објаснио је да ново законско решење предвиђа да назив листе која жели да добије статус листе националне мањине мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине.
Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине.
Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.
Говорећи о Предлогу допуне Закона о избору председника Републике, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају, такође, да прођу обуку.
О локалним изборима
Када је реч о изменама и допунама Закона о локалним изборима, такође се прописује да лица која су како у сталном, тако и у проширеном саставу бирачких одбора, морају имати и потврду да су прошла обуку за рад у бирачком одбору.
Одредбе које се тичу обуке коју спроводи и организује РИК односе се и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима.
Измене које се тичу Уставног суда
Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе. Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три.
Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана.
Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.