Opozicija pred izbore sve rascepkanija: Desnica u najmanje dve kolone, dogovora nema ni u ostatku opozicionog bloka
FOTO: Novosti
Kako se približavaju vanredni parlamentarni izbori, opozicija u Srbiji u izbornu trku ulazi podeljena u više kolona, a posebno složena situacija je na desnom delu političke scene. Umesto najavljivanog ukrupnjavanja, poslednjih meseci došlo je do novih podela, međusobnih optužbi i formiranja najmanje dva odvojena desničarska bloka.
Prema trenutnim najavama, jedan blok činiće pokret „Mi – snaga naroda“ Branimira Nestorovića i Narodna stranka Vladimira Gajića, dok će u drugoj koloni nastupiti Nova Demokratska stranka Srbije Miloša Jovanovića i Monarhisti – Pokret za Kraljevinu Srbiju, koji će pred birače izaći pod nazivom „Autentična desnica“.
Time je praktično propala mogućnost da nacionalno i suverenistički orijentisane opozicione stranke na izbore izađu zajedno.
Da su odnosi između dva bloka daleko od dobrih pokazuje i otvoreni sukob koji već traje između Novog DSS-a i Nestorovićevog pokreta. Iz „Mi – snaga naroda“ optužili su Miloša Jovanovića da, sa jedne strane, poziva na saradnju opozicije, a sa druge napada političke aktere sa kojima bi ta saradnja trebalo da bude ostvarena.
Ni Vladimir Gajić ne krije da jedinstva na desnici nema. On je ranije ocenio da insistiranje Novog DSS-a na tome da predstavlja „autentičnu desnicu“ udaljava ostale stranke od ideje zajedničkog nastupa.
Politički analitičar Vladimir Pejić ocenjuje da su desno orijentisane opozicione stranke prethodnih godina imale prostor za znatno bolji izborni rezultat, ali da tu priliku nisu iskoristile. Prema njegovim rečima, posle prethodnih izbornih ciklusa postojao je prostor i za podršku od oko 15%, ali su unutrašnji sukobi, loši politički potezi i nedostatak dogovora doveli do daljeg slabljenja ovog dela opozicije.
Dodatni problem predstavlja činjenica da značajan deo nacionalno orijentisanog biračkog tela već podržava državu i vlast, zbog čega opoziciona desnica mora da se bori za birače na prostoru na kome već postoje znatno jači politički akteri.
Podeljena i proevropska opozicija
Međutim, problem usitnjavanja nije ograničen samo na desnicu. Proevropske opozicione stranke nisu uspele da postignu dogovor o jedinstvenoj izbornoj listi. Jednu kolonu trebalo bi da čine Stranka slobode i pravde, Srbija centar i Solidarnost, dok bi u drugoj trebalo da nastupe Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije i Ekološki ustanak.
Posebnu političku opciju predstavlja studentska lista, koju su pojedine stranke i pokreti već najavili da će podržati. Istovremeno, deo opozicije otvoreno je postavio pitanje kako podržati listu čiji kandidati i politički program još nisu u potpunosti poznati javnosti.
Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović nedavno je rekla da ta stranka ne može unapred da podrži studentsku listu jer, kako je navela, ne zna ko su ljudi koji će se na njoj nalaziti, niti je uspostavljena komunikacija sa njima.
Čudno je samo što i oni koji ih podržavaju, ali i oni koji nisu za njih, kao najaktuelnije pitanje ne postavljaju plan, program ni orijentaciju onih koji se predstavljaju kao Studentska lista.
Tako bi opozicija na predstojeće izbore mogla da izađe u najmanje četiri odvojene kolone, uz posebnu studentsku listu, dok se broj potencijalnih izbornih opcija dodatno povećava kada se uračunaju manjinske i druge stranke i pokreti.
Dok opozicioni blokovi još pokušavaju da utvrde konačan raspored snaga, vladajuća koalicija u izbornu trku ulazi znatno konsolidovanija. SNS je odlučio da Aleksandar Vučić bude nosilac liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ i kandidat za predsednika Vlade, dok je SRS najavio podršku toj listi i Vučiću za premijera.
U takvoj situaciji, najveći problem opozicije pred početak kampanje više nije samo pitanje koliko glasova mogu da osvoje, jer je jasno da samo pokušavaju da se dokopaju cenzusa koji je ionako spušten na minimum, već i koliko će se tih glasova rasuti između međusobno konkurentskih lista, a to je jedino što im ne manjka.
