Predsednik Aleksandar Vučić održao je istorijski govor, kakav je svojstven državniku najvišeg svetskog kalibra, na Generalnoj debati u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku gde je naglasio nepokolebljivo opredeljenje naše zemlje za slobodu, nezavisnost i dostojanstvo, jasno poručivši da Srbija nikada neće pokleknuti.
Na ponos cele nacije, Vučić je kao i nebrojeno puta do sada pokazao kako se bori za svoju državu i narod. Međutim, pitanje koje se neminovno nametnulo skoro svakom ko je sinoć gledao i slušao njegovo obraćanje ili kasnije čitao te moćne reči je – kakav bi govor održali sledeće godine u ime Srbije predstavnici Studentske liste Ilija Srdanović ili Zlatko Kokanović ili Jovo Bakić ako dobiju vlast koju toliko priželjkuju?
Šta bi oni poručili svetu?
Da li bi Srdanović prvo izvređao sve žene i novinarke u sali? Da li bi tražio da mu za govornicu izmesu neku kauč da on može da se zavali ili bi zgradu u UN ušao na biciklu?
Kako bi razovarao sa najvećim držanicima sveta? Da li bi im umesto argumenata i hrabre analize globalnih dešavanja ponudio jedan dobar “ignor” u njegovom stilu? Ili bi možda tražio da se iz sale izbace svi državnici koji bi po srpskom zakonu morali u penziju i poručio im da “ne počivaju u miru” kao što je uradio srpskim penzionerima?
Ako Srdanović nije imao hrabrosti da se sastane sa predsednikom svoje države na sebi naklonjenim blokaderskim medijaima, kako bi stao za govornicu UN i kako bi skupio hrabrost da celom svetu kaže kakve nepravde je Srbija doživljavala kroz istoriju i da se bori za zemlju? Ili, možda bi se priklonio intresima MIla Đukanovića pod čijom vlašću je Crna Gora priznala nezavisno Kosovo?
Možda bolji govornik bio višetruko privođeni aktivista Zlatko Kokanović, koji bi rekao nešto u stilu svojih prehodnih izjava: “Pa zar nama ljudi koji su došli iz Hrvatske, iz Bosne da kroje sudbinu“.
Kakvu bi sudbinu Srbima preko Drine uputio ovaj kandidfat sa Studentske liste? Naše je pravo da sumnjamo da bi predložio i ukidanje Republike Srpske!
Ako baš “zagusti”, u ovo politički arenu mogao bi da uđe i Jovo Bakić koji bi poručio ostalim članicama UN da će ih “pržiti, dinstati, flabirati”, “juriti po ulicima” ili bi, najpre rekao da su građani drugog reda jer nisu rođeni u beogradskom krugu dvojke? Jedno je sigurno, svoj govor bi završio pokličem “pumpaj”.
Iz svega što su blokaderi govorili u poslednje dve godine mogli bismo da pretpostavimo da bi priznali lažnu državu Kosovo, Srbe predstavili kao genocidan narod, i podržali ideje o ukidanju Republike Srpske.
Pa ipak, na sreću, ove godine je čitava međunarodna javnost mogla je da svedoči nesvakidašnjem i hrabrom nastupu srpskog predsednika Vučića za govornicom u Ujedinjenim nacijama. On je pred celim svetom ogolio brojne nepravde, nefer postupke međunarodne zajednice prema Srbiji tokom proteklih decenija.
