ZBOG dramatičnog narušavanja bezbednosne arhitekture u Aziji, ubrzane modernizacije kineskog strateškog arsenala i konstantnih raketno-nuklearnih pretnji iz Pjongjanga, Tokio pokreće istorijsku debatu o ukidanju višedecenijske zabrane unošenja američkog nuklearnog naoružanja na svoju teritoriju.
Foto: AI/Gemini
Ovaj radikalan vojno-politički zaokret, usmeren na hitno jačanje sistema nuklearnog odvraćanja u Indo-Pacifiku, već je izazvao žestoke diplomatske reakcije Pekinga i Moskve, oštre podele u domaćoj javnosti i najavio konačni slom posleratne pacifističke doktrine Japana.
Pad višedecenijskog kodeksa
Japanska nuklearna politika duže od pola veka počiva na takozvana tri nenuklearna principa, koje je 1967. godine proglasio tadašnji premijer Eisaku Sato, a japanski parlament formalno usvojio 1971. godine. Ova doktrina, koja je Satou donela Nobelovu nagradu za mir, striktno propisuje da Japan neće posedovati, neće proizvoditi, niti će dozvoliti unošenje nuklearnog oružja na svoju teritoriju.
Međutim, bezbednosna panorama u Indo-Pacifiku danas je potpuno izmenjena, a posleratni mirovni poredak puca po šavovima. Konzervativna administracija u Tokiju sve otvorenije insistira na suspenziji trećeg stuba ove doktrine – zabrane unošenja tuđeg atomskog naoružanja. Vodeći japanski mediji, poput uticajnog lista „Mainiči Šimbun“ i državnog javnog servisa NHK, otkrivaju da se u najužem vladinom krugu ozbiljno razmatra opcija stacioniranja američkog taktičkog nuklearnog oružja, kao i stalna dozvola za uplovljavanje podmornica na nuklearni pogon naoružanih interkontinentalnim projektilima u japanske luke.
Da su stvari otišle predaleko potvrđuje i japanski ministar odbrane Šinđiro Koizumi. On je javno pozvao na pokretanje „dijaloga bez ikakvih ustručavanja“, upozorivši da su spoljne bezbednosne pretnje po arhipelag postale suviše direktne da bi Tokio ostao zarobljen u istorijskim dogmama.
Strah od Kine i „Trampov šok“
Glavni pokretači ove radikalne promene su ubrzana modernizacija i nezaustavljivo širenje kineskog vojnog potencijala, neprekidne raketne provokacije iz Severne Koreje, ali i geopolitički fenomen koji je u azijskim diplomatskim krugovima označen kao „Trampov šok“. Japanska politička elita već duže vreme izražava prikrivenu bojazan u pogledu dugoročne pouzdanosti američkog „nuklearnog kišobrana“. Nepredvidljivost Vašingtona u spoljnoj politici i snažan zamajac izolacionističkog kursa unutar Sjedinjenih Država naterali su Tokio da potraži daleko opipljivije garancije opstanka od pukih bilateralnih i deklarativnih obećanja saveznika.
Prema procenama Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Peking je drastično uvećao svoj operativni nuklearni arsenal, što u Tokiju stvara opravdan strah od takozvanog „paradoksa stabilnosti i nestabilnosti“. Japanski stratezi duboko veruju da bi Kina, uzdajući se u svoju stratešku moć odvraćanja prema SAD, mogla pokrenuti konvencionalnu agresiju velikih razmera u regionu – pre svega napad na Tajvan ili na sporna ostrva Senkaku u Istočnom kineskom moru – računajući na to da Vašington neće rizikovati sopstveno uništenje i direktan nuklearni sukob zbog svojih prekookeanskih partnera. Razmeštanje američkih nuklearnih kapaciteta direktno na japanskoj teritoriji trebalo bi da zauvek neutrališe takvu računicu Pekinga i pošalje nedvosmislen signal odvraćanja.
Oštre reakcije regionalnih sila
Najave iz Tokija podigle su uzbunu na najvišem nivou međunarodne scene i izazvale lančanu reakciju u susedstvu. Zvanični Peking je odmah povukao diplomatske poteze, a portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine, Lin Đijan, izjavio je da Kina sa „velikom zabrinutošću“ prati ove opasne vojne i političke manevre. On je otvoreno optužio Tokio za oživljavanje „novog militarizma“ i direktno urušavanje globalnog Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Kineske državne medijske kuće, predvođene svetskom mrežom CGTN, upozoravaju da desničarske i nacionalističke snage u Japanu vešto koriste bezbednosnu krizu u regionu kako bi potpuno demontirale posleratni mirovni ustav i okvir zemlje.
Oštra i nedvosmislena reakcija stigla je i iz Moskve, koja sa Tokijom ima nerešena teritorijalna pitanja. Ruski ambasador u Japanu, Nikolaj Nozdrev, upozorio je da su izjave ministra odbrane Koizumija o ukidanju uzdržanosti prema atomskom naoružanju „provokativne i apsolutno neprihvatljive“. Ruski diplomata je naglasio da je ovakav pokušaj revizije istorije posebno apsurdan i ciničan za zemlju koja jedina na planeti iz prve ruke zna za nezamislive strahote atomskog bombardovanja.
Otpor unutar Japana
Iako konzervativni kabinet Sanae Takaiči uživa ogromnu političku moć i stabilnu većinu u parlamentu, unutrašnji otpor japanskog društva je izuzetno snažan i duboko emotivan. Preživeli iz užasnih atomskih napada 1945. godine, u Japanu poštovani i organizovani pod imenom Hibakuše, glasno i odlučno se protive bilo kakvom političkom i vojnom koketiranju sa nuklearnim oružjem.
Na nedavnim komemoracijama povodom 81. godišnjice američkog bombardovanja Hirošime i Nagasakija, Satoši Tanaka (82), jedan od retkih preživelih svedoka nuklearne apokalipse, direktno je pred televizijskim kamerama pozvao premijerku Takaiči da javno potvrdi apsolutnu odanost pacifističkim temeljima države. Ovakvi kontroverzni potezi vlade dočekani su pod lupom, a šefica izvršne vlasti je vešto izbegla konkretan odgovor, šturim saopštenjem da nacija „u ovom trenutku poštuje usvojene principe“. To je odmah izazvalo oštar talas kritika javnosti i opozicije da Tokio namerno stvara opasnu „stratešku ambivalentnost“ kako bi pripremio teren za korenitu promenu mirovnog Ustava.
Ugledni nezavisni vojni analitičari u Tokiju upozoravaju da bi zvanično stacioniranje atomskog arsenala Pentagona donelo suprotan efekat od željenog. Umesto obećane zaštite i bezbednosti, Japan bi se istog trenutka pozicionirao kao legitimna i primarna meta za potencijalni preventivni ili uzvratni nuklearni udar susednih sila u slučaju izbijanja globalnog konflikta velikih razmera.
„Paranuklearni status“ Japana
Bez obzira na upravo pokrenutu debatu o stacioniranju američkog vojnog potencijala, vodeći svetski eksperti već godinama podsećaju da Japan zapravo važi za takozvanu „paranuklearnu“ državu ili silu na pragu atomskog statusa. Tokio poseduje najmoderniju civilnu nuklearnu tehnologiju, vrhunski svemirski i raketni program koji se lako može prenameniti u vojne svrhe, kao i ogromne komercijalne zalihe reaktorskog plutonijuma iz sopstvenih postrojenja. Prema bezbednosnim procenama iznetim u stručnim časopisima, ukoliko bi zvanični Tokio doneo radikalnu političku odluku da napusti međunarodne sporazume, tehnološki je potpuno sposoban da razvije, konstruiše i proizvede sopstvenu funkcionalnu atomsku bombu u roku od svega šest meseci.
Na ivici ambisa
Dramatična evolucija Japana od globalnog simbola ustavnog pacifizma do potencijalnog domaćina američkog nuklearnog arsenala predstavlja jedan od najvećih i najopasnijih geopolitičkih preokreta u 21. veku. Iako zvanični Tokio i dalje taktički tvrdi da nema nameru da razvija sopstvenu atomsku bombu, potencijalno ukidanje zabrane za unošenje savezničkog naoružanja iz korena menja kompletnu vojno-stratešku jednačinu na prostoru čitave Azije.
Eventualno stacioniranje američkih nuklearnih raketa srednjeg dometa ili stalno dežurstvo strateških podmornica u japanskim teritorijalnim vodama definitivno bi označilo destruktivni kraj posleratne ere. Umesto dosadašnje labilne stabilnosti, Indo-Pacifik bi bio uvučen u potpuno nekontrolisanu i nepredvidivu trku u naoružanju velikih sila, u kojoj je prag za izbijanje opšteg sukoba i katastrofalne pogrešne procene već sada dramatično spušten na istorijski minimum.
BONUS VIDEO:
RUSKA FLOTA: Vežbe gađanja u Japanskom moru