DIGITALIZACIJA poljoprivrede u Srbiji sve brže napreduje, ali sa rastom upotrebe digitalnih alata otvaraju se i nova pitanja o tome ko prikuplja podatke poljoprivrednika, kako se oni koriste i da li su dovoljno zaštićeni.
Foto: Top Shot Images / Alamy / Profimedia
Upravo su ove teme bile u fokusu konferencije „Digitalizacija sa poverenjem: zaštita podataka u poljoprivredi i usklađivanje sa evropskim standardima“, održane u Privrednoj komori Beograda.
U uvodnom obraćanju pomoćnica direktora za nauku Instituta za primenu nauke u poljoprivredi prof. dr Snežana Janković istakla je da su poljoprivrednici poslednjih godina značajno promenili odnos prema digitalnim tehnologijama. Prema njenim rečima, digitalizacija je do pre nekoliko godina za mnoge proizvođače bila gotovo nepoznat pojam, dok danas sve više njih prepoznaje prednosti digitalnih alata, aplikacija i precizne poljoprivrede.
– Digitalizacija nije cilj sama po sebi, već sredstvo za povećanje produktivnosti, smanjenje troškova i donošenje kvalitetnijih odluka – poručila je Janković, dodajući da je najveći pomak ostvaren kroz korišćenje državnih digitalnih servisa, pre svega sistema eAgrar.
Istovremeno, upozorila je da dalji razvoj digitalnih usluga otvara važna pitanja o bezbednosti podataka. Kako je navela, podaci postaju jedan od najvrednijih resursa budućnosti, zbog čega je neophodno jasno definisati ko njima upravlja, ko ima pristup i na koji način se mogu bezbedno deliti.
Ključne nalaze istraživanja predstavila je Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Re: People – Centra za društvo i tehnologiju. Ona je ocenila da podaci postaju strateški resurs moderne poljoprivrede i da se danas generišu kroz različite sisteme i tehnologije – od eAgrara, LPIS-a i sistema subvencija do senzora, dronova, GPS mehanizacije, satelitskih servisa i brojnih digitalnih platformi.
U okviru projekta „Digitalizacija sa poverenjem: ka zaštiti podataka u agraru“ rezultati istraživanja pokazali su da približno polovina poljoprivrednika koristi digitalne tehnologije u svom radu, ali da većina nije prošla formalnu obuku za njihovu primenu. Kao dominantni kanali komunikacije i dalje se koriste Viber i Fejsbuk, dok su elektronska pošta i specijalizovani digitalni servisi znatno manje zastupljeni, piše AgroFin.
Posebnu pažnju privukao je podatak da poljoprivrednici često ostavljaju svoje podatke bez jasne predstave o tome ko im pristupa, na koji način se koriste i ko od njih ostvaruje korist. Većina ispitanika zaštitu podataka ne posmatra kroz pravne odredbe, već kroz strah od zloupotreba, prevara, curenja informacija i gubitka kontrole nad sopstvenim podacima.