SUŠA je tokom jula i avgusta ozbiljno pogodila poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, a u pojedinim krajevima očekivani prinosi umanjeni su i za više od 50 odsto. Uprkos sve češćim ekstremnim vremenskim prilikama, u našoj zemlji osigurano je tek oko 15 odsto obradivih površina.
Foto: MoiraM / Alamy / Profimedia
Štetu poljoprivrednicima ne nanosi samo suša. Useve i voćnjake poslednjih godina ugrožavaju i kasni mrazevi, oluje, grad, poplave i požari. Jedan od načina da proizvođači zaštite proizvodnju jeste osiguranje, a država subvencioniše deo premije, navodi RTS.
Ipak, mnogi poljoprivrednici i dalje ne osiguravaju proizvodnju.
– Osiguravajuće kuće gledaju na svaki način da vas ‘presvuku’. Nekada sam osiguravao od grada, a od suše ne znam ni da li osiguravaju. Kad se dogodi šteta, oni izađu na lice mesta i uvek nađu neki izgovor da priznaju samo određeni procenat štete. Nikada ne bude kao što vam prilikom potpisivanja polise kažu da će biti – kaže poljoprivrednik iz Orlovata Dušan Stankov.
Kako dodaje, zbog takvih iskustava nema poverenja u osiguravajuće kuće, iako zna da država daje subvencije za osiguranje.
Osigurano samo 15 odsto obradivih površina
Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije, pre pandemije koronavirusa u Srbiji je bilo osigurano svega oko 10 odsto obradivih površina, dok je sada taj procenat porastao na oko 15 odsto.
Najčešće se osiguravaju kulture čija proizvodnja ima veliku vrednost po jedinici površine i koje su posebno izložene različitim rizicima – voće, povrće i ratarske kulture.
– Rast je evidentan, ali time ne mogu da budu zadovoljni ni poljoprivrednici koji žive od tog posla, ni država koja ostaje bez značajnog dela BDP-a i plus mora da nadoknađuje štetu – objašnjava generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.
Pravna lica znatno češće osiguravaju proizvodnju od individualnih poljoprivrednika, iako upravo individualni proizvođači raspolažu velikim delom obradivih površina.
Stručnjaci upozoravaju da bi osiguranje useva i plodova u narednom periodu moglo da postane još važnije zbog klimatskih promena i sve češćih ekstremnih vremenskih prilika.
Od čega poljoprivrednici mogu da osiguraju useve?
Na tržištu Srbije trenutno postoje polise koje pokrivaju osnovne i dopunske rizike, a gotovo 90 odsto poljoprivrednih proizvođača koji kupuju osiguranje odlučuje se za osnovnu polisu.
Osnovni rizici obuhvataju grad, požar i udar groma, dok među dopunske spadaju oluja, poplava, jesenji i prolećni mraz, olujni vetar i suša.
Moguće je osigurati ratarske i povrtarske useve, voće, lekovito bilje, useve i plodove iz staklenika, kao i sadni materijal, stabla voća, vinovu lozu i mlade šumske kulture.
Po broju izdatih polisa najviše se osiguravaju ratarski usevi, dok po vrednosti po jedinici površine prednjače voće i povrće.
Koliko košta osiguranje hektara?
Cena osiguranja zavisi od očekivanog prinosa i vrednosti poljoprivredne kulture.
Hektar pšenice ili kukuruza u Vojvodini može da se osigura za oko 4.500 dinara, dok osiguranje hektara suncokreta košta oko 5.300 dinara.
Kod voća su iznosi znatno veći. Za osiguranje hektara kvalitetne šljive potrebno je izdvojiti oko 150.000 dinara, dok osiguranje hektara maline, koja spada među najosetljivije kulture, može da košta oko 400.000 dinara.
Prema rečima Jovanovića, za polisu je u proseku potrebno izdvojiti između tri i pet odsto prihoda koji se ostvari nakon žetve i prodaje letine.
Visina naknade u slučaju štete zavisi od osigurane sume, vrste i intenziteta nepogode, faze razvoja biljke u trenutku nastanka štete, očekivanog prinosa i tržišne cene proizvoda.
Suša može da odnese više od 50 odsto prinosa
Velike suše Srbiju pogađaju već godinama, a posledice po useve i prinose mogu biti ogromne.
Suša može da smanji prinos za više od 50 odsto, a pojedine osiguravajuće kuće nude posebnu dopunsku zaštitu od ovog rizika.
Polisa osiguranja od suše štiti od smanjenja prinosa nastalog zbog nedostatka vlage u zemljištu. Ugovara se uglavnom tokom proleća, najkasnije do 1. juna, dok period pokrića često počinje sredinom juna.
Ovakvim polisama obuhvaćene su najosetljivije ratarske kulture koje najviše trpe posledice nedostatka padavina.
Država vraća i do 70 odsto premije
Država podstiče poljoprivrednike da osiguraju proizvodnju tako što regresira deo plaćene premije.
Proizvođačima se vraća između 40 i 45 odsto plaćene premije osiguranja, dok za gazdinstva na području Moravičkog, Zlatiborskog, Podunavskog, Šumadijskog, Kolubarskog, Mačvanskog i Rasinskog upravnog okruga, kao i Beograda, podsticaj iznosi 70 odsto.
Jedan korisnik tokom kalendarske godine može da dobije do 2,5 miliona dinara, u zavisnosti od vrste proizvodnje.
Tokom prethodne godine podneto je 20.514 zahteva za ove podsticaje, a isplaćeno ih je 19.979, u ukupnom iznosu većem od 1,62 milijarde dinara.
Javni poziv za regresiranje dela troškova osiguranja očekuje se tokom oktobra i novembra.
Srbija daleko iza zemalja regiona
Iako je u Srbiji osigurano svega oko 15 odsto poljoprivrednih površina, u pojedinim zemljama regiona taj procenat je višestruko veći.
U Mađarskoj je osigurano oko 50 odsto poljoprivrednih površina, u Hrvatskoj oko 60 odsto, dok u Sloveniji osiguranje obuhvata čak oko 80 odsto površina.
Stručnjaci smatraju da postoji veliki prostor za povećanje broja osiguranih proizvođača u Srbiji, posebno u trenutku kada ekstremne vremenske prilike predstavljaju sve veći rizik za poljoprivredu.
(RTS)