NEMAČKA se nalazi u stanju nezapamćenog političkog šoka.
Foto: ordnas, Panther Media Global / Alamy / Profimedia
Partija Alternativa za Nemačku (AfD), koju domaće bezbednosne službe i dalje drže pod lupom zbog desničarskog ekstremizma, zvanično je prerasla u najjaču političku silu u zemlji. Najnovije istraživanje renomiranog Instituta za nove socijalne odgovore (INSA) za list „Bild” pokazuje da je AfD dostigao rekordnih 29 odsto podrške na nacionalnom nivou.
Sa druge strane, vladajući demohrišćanski blok (CDU/CSU) aktuelnog kancelara Fridriha Merca doživljava ozbiljan sunovrat i pao je na svega 21 odsto. Sa prednošću od čak osam procenatnih poena u korist desnice, politička arhitektura posleratne Nemačke ozbiljno je uzdrmana. Predstojeći septembarski izbori u istočnim pokrajinama sada prete da potpuno uruše tradicionalni koalicioni sistem u Berlinu.
Merc na istorijskom dnu – građani besni zbog reformi
Pad popularnosti aktuelnog kancelara Fridriha Merca dešava se brže i dramatičnije nego kod bilo kog njegovog prethodnika u modernoj istoriji Nemačke. Najnovija istraživanja javnog mnjenja šalju jasnu poruku Berlinu: čak 77 odsto Nemaca otvoreno je izrazilo nezadovoljstvo radom šefa vlade, dok se njegov preostali politički kapital sveo na svega 15 procenata podrške.
Mercova „velika koalicija”, u kojoj socijaldemokrate (SPD) igraju nezavidnu ulogu manjeg partnera, pretvorila se u pozornicu neprekidnih unutrašnjih trvenja, dok građani sa sve manje strpljenja posmatraju paralizu izvršne vlasti. Kap koja je prelila čašu najavljena je krilaticom „jesen reformi”. Ovaj rigorozni paket, koji predviđa bolne izmene penzionog sistema, produženje radnog veka i radikalno rezanje socijalnih davanja, uz istovremeno izdvajanje milijardi za vojne projekte, izazvao je oštar revolt u javnosti. U trenutku kada nemačka lokomotiva pati od hronične ekonomske stagnacije, a svakodnevicu kroje visoke cene energenata i nezaustavljiv rast troškova života, građani su svoj odgovor odlučili da daju u anketama.
Panika u Berlinu
Suočen sa gubitkom podrške javnog mnjenja, kancelar Merc je na nedavnom partijskom kongresu pokušao da podigne moral svojim saradnicima, ali je povukao potez koji je u javnosti ocenjen kao čin političkog očaja. Merc je u svom govoru upotrebio čuvenu rečenicu bivše kancelarke Angele Merkel iz vremena migrantske krize: „Mi to možemo!” (Wir schaffen das).
Ovaj manevar je izazvao nevericu na političkoj sceni, s obzirom na to da je Merc godinama bio najžešći kritičar migracione politike Angele Merkel, tvrdeći da je upravo njen pristup doveo do rađanja i jačanja AfD-a. Činjenica da danas, iz pozicije saveznog kancelara, pozajmljuje njene reči za spas sopstvenog rejtinga jasno oslikava nivo panike u vladinim kuloarima u Berlinu. Liderka AfD-a Alis Vajdel brzo je iskoristila ovaj trenutak, optužujući saveznu vladu u Bundestagu da od sopstvenih građana traži stezanje kaiša i veće žrtve, dok milijarde iz budžeta troši na migrante i spoljne konflikte.
Septembarski „Veliki prasak”
Međutim, prava noćna mora za Berlin tek predstoji. U septembru ove godine održavaju se ključni pokrajinski izbori na istoku zemlje – u pokrajinama Saksonija-Anhalt i Meklenburg-Zapadna Pomeranija, kao i izbori u Berlinu.
U ovim istočnim regionima AfD je odavno neprikosnoven. Prema anketama institucija poput Infratest dimap, Alternativa za Nemačku u Saksoniji-Anhalt beleži visokih 41 odsto podrške, dok Mercov CDU zaostaje sa 26 odsto. Sam Merc je javno upozorio na mogućnost političkog „velikog praska” na jesen, priznajući da bi populistička desnica po prvi put od Drugog svetskog rata mogla da preuzme vlast u jednoj saveznoj državi. Studije pokazuju da čak 69 odsto Nemaca već smatra gotovom stvari da će AfD dobiti svog prvog pokrajinskog premijera.
Politički centar pred ambisom
Vladajuća elita u Berlinu ima još svega nekoliko meseci da pokuša da stabilizuje ekonomiju i ponudi građanima opipljive rezultate u vidu najavljenih poreskih olakšica. Međutim, ako duboke ideološke podele između Mercovih konzervativaca i socijaldemokrata nastave da blokiraju rad vlade, kolaps koalicije i vanredni savezni izbori postaće neizbežni.
Nemačka više ne govori o trenutnom protestu nezadovoljnih birača. Analitičari upozoravaju da je AfD uspeo da formira izuzetno lojalno i stabilno biračko telo, dok ono tradicionalno, centrističko jezgro na kome je počivala stabilnost Nemačke decenijama – jednostavno nestaje. Septembarski izbori neće biti samo test za kancelara Merca, već prekretnica koja može iz korena promeniti izgled i budućnost čitave Evropske unije.
BONUS VIDEO:
NOVA MERA: Restrikcije goriva u Moskvi i Peterburgu
Tektonske promene u Berlinu
O dubini korena koje populistička desnica pušta u nemačkom društvu svedoči još jedan, za Berlin veoma zastrašujući podatak koji prenosi institut INSA: takozvani „birački potencijal” AfD-a dostigao je čak 35 odsto. Ova brojka otkriva da danas više od trećine punoletnih Nemaca, pod određenim okolnostima, bez ikakve zadrške može sebe da zamisli kako zaokružuje ovu partiju na glasačkom listiću.
Svi dosadašnji pokušaji političkog mejnstrima da izopšte ovu opciju kroz takozvani „sanitarni kordon” očigledno su doživeli potpuni fijasko. Insistiranje na ideološkom strahu u javnom prostoru više ne donosi željene rezultate kod birača; socijalna nesigurnost građana postala je glavni katalizator političkih promena koje su donedavno delovale potpuno nezamislivo.