O seriji haotičnih sednica studentskih plenuma, gde su zahtevi studenata blokadera postali toliko radikalni, govori i novo saopštenje Vladana Đokića, koji je iz straha za svoju poziciju izdao saopštenje u kojem je poručio da on nije lider studenata.
– Ja nisam lider ili predstavnik studenata, ali čvrsto stojim uz njih i akademsku zajednicu koja zahteva vladavinu prava i dostojanstven život u svojoj zemlji. Studenti u meni imaju punu podršku u borbi za demokratske principe i za javni interes – saopštio je Đokić.
Logičan, ali zakasneli epilog
Politički anatiličar Dejan Lisica kaže za Kurir da saopštenje političara Vladana Đokića, u kojem se, kako je rekao, gotovo panično ograđuje od uloge lidera i predstavnika studenata u blokadi, predstavlja logičan, ali zakasneli epilog serije haotičnih događaja koji su ozbiljno poljuljali temelje našeg akademskog i institucionalnog poretka.
– Nakon što su sednice studentskih plenuma eskalirale u radikalizam koji prevazilazi sve okvire razumne borbe za studentska prava, Đokić je, u očiglednom strahu za sopstvenu poziciju, bio primoran da konačno povuče jasnu liniju razgraničenja. Međutim, ono što je u ovom procesu isplivalo na površinu daleko je opasnije od same blokade. Studentski plenumi, koji se javnosti predstavljaju kao spontani izraz nezadovoljstva, zapravo su poligoni za delovanje grupa vođenih prevaziđenim komunističkim idealma i opasnim namerama usmerenim ka destabilizaciji države – rekao je Lisica.
Dejan Lisica Foto: Centar za društvenu stabilnost
Prema njegovim rečima, najopasniji aspekt ovih skupova je njihova patološka potreba za anonimnošću.
– Krijući se iza kolektivnog odlučivanja, stvarni pokretači haosa pažljivo skrivaju svoja imena jer su svesni da bi javno obznanjivanje njihovih stvarnih političkih agendi dovelo do trenutnog gubitka podrške i totalne marginalizacije. Ovi borci iz senke su vešto iskoristili Vladana Đokića, političara koji je svojim neodlučnim stavom i koketiranjem sa radikalno levim strukturama dozvolio da bude instrumentalizovan radi njihovih viših ciljeva – kazao je Lisica.
Kako je rekao, Đokićeva tragedija leži u činjenici da je verovao da može kanalisati energiju plenuma za jačanje svog autoriteta, da bi na kraju, bio odbačen kao istrošeno sredstvo onog trenutka kada su zahtevi postali toliko ekstremni da ih nijedna ozbiljna država ne može tolerisati.
– Ovakva sprega neokomunističkog rušilačkog nagona i oportunističkog ponašanja pojedinaca na funkcijama služi kao oštra opomena da se institucionalni poredak ne sme prepuštati na milost i nemilost anonimnim grupama koje pod plaštom studentske borbe pokušavaju da sruše zemlju. Srbiji nisu potrebni lideri koji se povlače pred uličnim dekretima, niti ideolozi prošlosti koji pod crvenim maskama pokušavaju da kroje našu budućnost kroz haos i blokadu – zaključio je Lisica.
Kurir Politika