CENA hrane spustile su se u januaru na najniži nivo od jeseni 2023. godine, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO)
Foto Promo
FAO-v indeks cena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda iznosio je u januaru u proseku 123,9 poena, što ukazuje na 0,4 odsto niže cene nego krajem prošle godine.
Njegova vrednost najniža je od septembra 2023. godine.
Godišnje poređenje za prvi mesec 2024. pokazuje pad cena od 0,6 odsto.
Mlečni proizvodi i šećer beleže najveći pad cena
Na početku godine najviše su pojeftinili mleko i mlečni proizvodi, čak za pet odsto u odnosu na decembar, što odražava obilnu ponudu sira i maslaca. Najviše su pale cene sira usled oštrije globalne konkurencije, dok su cene maslaca pritisnute obilnim zalihama u Evropi i sezonski uslovljenom većom ponudom mlečne masti.
Osetno je pojeftinio i šećer, za jedan odsto, uz očekivanja bolje ponude u tekućoj sezoni zahvaljujući oporavku proizvodnje u Indiji i povoljnim prognozama za rod na Tajlandu i u Brazilu.
Blago su pale i cene mesa, za 0,4 odsto, uz jeftiniju svinjetinu i skuplje meso živine.
Biljna ulja i žitarice poskupele
Cene biljnih ulja porasle su za 2,1 odsto u odnosu na decembar. Palmino ulje poskupelo je zbog sezonski uslovljenog pada proizvodnje u jugoistočnoj Aziji, dok je poskupelo i suncokretovo ulje, usled ograničene snabdevenosti iz crnomorske regije.
Žitarice su u januaru bile 0,2 odsto skuplje nego krajem prošle godine, pošto je rast cena pirinča od 1,8 odsto nadmašio blagi pad cena pšenice i kukuruza.
Rekordan rod pšenice
U odvojenom izveštaju o ponudi i tražnji na svetskim tržištima žitarica, FAO je procenio da je u svetu tokom 2023. godine proizvedeno 3.023 milijarde tona žitarica, uz rekordan rod pšenice, krupnih žitarica i pirinča.
Povećana prognoza proizvodnje pšenice odražava neočekivano dobar rod u Argentini, Kanadi i Evropskoj uniji.
U 2024. godini poljoprivrednici u Indiji trebalo bi da pšenicom zaseju najveće površine otkako se objavljuju podaci, zahvaljujući visokim domaćim cenama i povoljnim vremenskim uslovima. U Sjedinjenim Američkim Državama površine pod pšenicom verovatno će biti smanjene zbog nižih cena i neuobičajeno suvog vremena u ključnim proizvodnim regionima.
Svetska potrošnja žitarica u sezoni 2023/2024. trebalo bi da poraste za 2,2 odsto i dostigne 2.938 milijardi tona, procenjuje FAO.
Zalihe bi na kraju sezone, u julu ove godine, trebalo da budu veće za 7,8 odsto nego na njenom početku i da dostignu rekordnih 936,4 miliona tona.
Trgovina žitaricama trebalo bi da poraste za 3,6 odsto, na 501 milion tona, pokazuju najnovije procene.
(B92)