ONI koji pomno prate strateške poteze oko takozvane Studentske liste (SL) odavno su shvatili suštinu ove operacije: primarni cilj stratega iz sjenke uopšte nije obaranje vladajuće koalicije, već potpuno brisanje, guranje u penziju i pacifikacija celokupne opozicione scene, navodi Dražen Živković za “Borbu”.
Foto: Dimitrije Vasiljevic/Alamy/Profimediaa
Kroz dobro osmišljenu politiku „štapa i šargarepe“, u kombinaciji sa resursima zapadnih i regionalnih obavještajnih struktura, sprovodi se terenski inženjering čiji je krajnji cilj stvaranje vještačke referendumske atmosfere. Izbor pred građanima ne sme biti pluralizam politika niti ideološka ponuda, već ultimatum podveden pod emotivnu ucenu.
Hronologija preuzimanja: Od autentičnog bunta do inostranog diktata
Kako bi se razotkrila suština ove političke manipulacije, neophodno je rekonstruisati hronološki put od prve iskre na ulici do današnje strogo kontrolisane platforme.
Faza 1: Spontani bunt i energija ulice
Sve je počelo kao autentični protest građana i studenata. Ulična energija, zasićenost političkim elitama i iskrena želja mladih ljudi da podignu glas stvorili su pokret koji je u prvom momentu đelovao potpuno van kontrole tradicionalnih političkih centara.
Faza 2: Infiltracija i logističko preuzimanje
Danas je krug zatvoren. Pokret koji je najavljivan kao osvježenje postao je izvođač radova inostranih centara moći. Umjesto autohtone borbe, mapa puta Studentske liste sada se piše po direktivama onih koji na ovom prostoru žele isključivo kontrolisanu i ucjenjivo-pogodnu alternativu.
Čišćenje terena: Kako je stradala opozicija
Svi koji su verovali u politički pluralizam svedoci su brutalne eliminacije konkurencije. Računica inostranih stratega bila je jednostavna: da bi „Studentska lista“ postala jedini ekskluzivni reprezent narodnog nezadovoljstva, sve ostale opozicione opcije moraju biti uništene ili podvedene pod njen barjak.
Desnica je pretrpela ozbiljan udarac na prethodnim izborima, dok je građanska opozicija dovedena do tačke pucanja na ovim. Metodologija je bila nemilosrdna:
Pritisci na terenu:
Na stranke, njihove lidere i lokalne odbore vršeni su ogromni pritisci da odustanu od kandidatura i podrže SL.
Štap i šargarepa:
Mnogima su stigle „ponude koje se ne odbijaju“ — kombinacija finansijsko-logističkih obećanja i pretnji medijskom izolacijom.
Medijska satanizacija:
Oni koji su odbili da se „penzionišu“ izloženi su agresivnoj kampanji prozapadnih medija, gđe je svaka samostalna kandidatura ili kritika SL automatski proglašavana za „izdaju“.
Narativ o „našoj deci“ kao vrhunska emotivna ucjena
Glavno oružje ove operacije postao je pažljivo dizajniran narativ o podršci „našoj deci“.
Celokupna medijska mašinerija upregnuta je sa zadatkom da stvori privid kako se iza SL ne kriju politički računi i interesi stranih službi, već nepokvarena mladost kojoj niko ne smije i ne treba da protivreči.
Međutim, iza te patetične oblande krije se hladan politički interes. Kombinacija medijskog pritiska i znatno konkretnijih „argumenata“ iza zatvorenih vrata uspješno je izbacila iz igre sve tradicionalne političke aktere.
Cilj ove strategije nije samostalna pobeda izborne večeri, već postizanje potpunog monopola nad opozicionim biračkim telom. Kada se scena do kraja očisti, stvoriće se idealni uslovi za referendumsku atmosferu „ili-ili“. U takvom ambijentu, oni koji vode SL više neće morati da polažu račune sopstvenom narodu, već mentorima i službama čije instrukcije već sada bespogovorno sprovode.
(Borba)