Sekretarka Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda Aleksandra Čamagić ističe da je procedura u potpunosti digitalizovana i da roditelji ne moraju da prikupljaju dokumentaciju niti da odlaze u vrtiće.
– Na portalu eUprava roditelji mogu da podnesu prijavu u samo par koraka. Nema potrebe da se ide u predškolske ustanove, sva dokumentacija se pribavlja po službenoj dužnosti i nema dodatnih koraka i papira – navodi Čamagićeva.
Ukazuje da konkurs traje do 8. maja, tako da roditelji imaju sasvim dovoljno vremena da razmisle koji vrtić im je prvi izbor.
Roditelji prilikom prijave biraju tri željena vrtića, a eventualne greške u prijavama neće uticati na ishod upisa, jer se najčešće radi o tehničkim propustima poput duplih prijava ili pogrešno odabrane opštine.
– Dešava se da se prijave i mama i tata ili da neko napravi grešku u izboru opštine. To su banalne greške i neće uticati na upis dece – navodi Čamagićeva.
Preliminarne rang-liste biće objavljene 1. juna, nakon čega sledi rok za žalbe od osam dana. Prema iskustvu iz prethodne godine, nakon obrade prigovora liste čekanja su značajno smanjene.
– Posle razmatranja žalbi imali smo nikad kraću listu čekanja od oko hiljadu imena, a ta deca su mogla uz odbijenicu da se upišu u privatne vrtiće – ističe Čamagićeva.
Aleksandra Čamagić Foto: Beograd.rs
Kakve kontrole prolaze privatni vrtići
Sistem predškolskog obrazovanja uključuje i privatne vrtiće koji su u obavezi da ispune sve zakonske uslove i prolaze redovne kontrole kao i državne ustanove.
– Privatni vrtići, kao i državni vrtići, moraju da imaju verifikaciju Ministarstva prosvete, a podležu i inspekcijskom nadzoru. Tako da prosvetne inspekcije i sve ostale inspekcije mogu da odu u kontrolu i odlaze, naravno, proveravaju sve od vaspitno-obrazovnog rada do svih drugih detalja – kaže Čamagićeva.
U beogradskim vrtićima trenutno boravi oko 86.000 dece, što nadležni ocenjuju kao značajan obuhvat, a očekuje se da novi objekti dodatno smanje pritisak na sistem.
– Imamo pet završenih objekata koji čekaju otvaranje. Mi smo objekte opremili, spremni su i zaposleni. Tog dana kada dobijemo upotrebnu dozvolu, mi ćemo biti spremni da uđemo i da deca krenu i u te nove vrtiće koji će nadam se dodatno smanjiti listu čekanja. Onda će svako dete zapravo imati mesto u državnom vrtiću – naglašava Čamagićeva.
Gde je najveći broj prijava za vrtiće, a u kojim ostane mesta
Prošle godine zabeleženo je oko 18.000 prijava, dok je na raspolaganju oko 15.000 mesta, ali se nakon revizije utvrdilo da bilo i duplih prijava.
– Imali smo i neke vrtiće koji nisu popunili sva mesta. To su uglavnom neki od objekata u centralnim gradskim opštinama poput Savskog venca, Starog grada i Vračara. U Sopotu je bilo mesta prošle godine za svako dete. U Obrenovcu je bilo dovoljno mesta, jer smo tamo imali otvaranje jednog velikog objekta koji je evidentno rešio problem – navodi Čamagićeva.
Najveći pritisak i dalje je u delovima grada sa intenzivnim naseljavanjem, poput Palilule i Novog Beograda, gde se planira izgradnja novih vrtića kako bi se kapaciteti povećali.
– Iako smo otvorili 2022. godine novi vrtić na Bežanijskoj kosi, to je sve popunjeno. Kreće izgradnja vrtića u Bloku 62, verujemo da će to dodatno rasteretiti taj deo grada. U planu je i jedan vrtić na Tošinom bunaru koji bi onda rešio taj deo Novog Beograda i deo Zemuna – kaže Čamagićeva.
Poručuje da je cilj da sva deca dobiju mesto u vrtiću, kao i da usluge ostanu dostupne i finansijski pristupačne za roditelje.
– Vrtići ostaju besplatni, a subvencije ostaju na nivou od 33.000 dinara bez umanjenja za nedolazak dece. Želimo da deca ostanu u centru naše politike – ističe Čamagićeva.
Sporni sapun povučen iz vrtića
Povodom nedavnih prijava roditelja o problemima sa kožom kod dece, iz vrtića je povučen sporni sapun, a uveden je novi, uz saglasnost nadležnih zdravstvenih institucija.
– Bio je neki broj roditelja koji su prijavili sumnju na to da njihova deca imaju problema sa suvom kožom. Mi smo ispratili preporuke Gradskog zavoda i meru Republičke sanitarne inspekcije i povukli smo taj sporni sapun – navodi Čamagićeva.
Ističe da se sada u vrtićima koristi zamenski sapun uz saglasnost Gradskog zavoda za javno zdravlje.
– Mi ćemo, naravno, na najodgovorniji mogući način nastaviti da pratimo stanje, s obzirom da mi nemamo podatke da li je do tih problema došlo baš zbog sapuna i svakodnevno izveštavati Zavod kao i do sada. A nešto novo što ćemo uvesti u praksu kada su u pitanju sredstva za održavanje higijene dece, jeste da ćemo sve proizvode pre uvođenja u korišćenje u vrtićima, iako oni ispunjavaju sve ono što moraju da ispunjavaju, slati takođe Gradskom zavodu na sagl poručila je Čamagićeva.
Kurir.rs/ RTS