TAKAV je bio taj 23. jul, kada je došao baron Fon Gizl da preda na ruke srpskoj kraljevskoj vladi ultimatum koji je sročen tako da na njega ne bi pristala nijedna slobodna i nezavisna država, verujući da će u odgovoru srpske kraljevske vlade naći siguran razlog da Austrougarska Srbiji objavi rat, i da čitav svet uvuku u velike sukobe, ogromnih razmera i sa velikim brojem žrtava.
Foto: V. Mitrić
Ovo je naglasila Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka u Vladi Srbije, na svečanosti povodom 112 godina od Cerske bitke, prve velike savezničke pobede u Prvom svetskom ratu, u spomen-kompleksu gde na spomeniku junacima piše: Vaša dela su besmrtna.
– Tada se pred ispitom našao karakter nacije. Da li smo vazali ili smo država? I da li smo bili spremni da na kocku stavimo viševekovnu borbu predaka, koji su državu obnavljali i koju mi nismo smeli ponovo da izgubimo?
Nakon što je isteklo 48 sati koje je Austrougarska ponudila kao krajnji rok, podsetila je ministarka, 28. jula objavili su nam rat.
– Austrougarska komanda je, i pre nego što je krenula u napad, već proglasila pobedu. Ali onda se dogodio Cer. Iz Evrope su stizale loše vesti. Nemci su prodirali kroz Belgiju da umarširaju u Francusku. Saveznici su trpeli poraze, ali odavde, sa slavnog Tekeriša, pronela se vest da neprijatelj nije baš tako nesalomiv i nepobediv, iako brojniji i spremniji.
Odbrana ognjišta, zemlje i slobode
PROFESOR Petar Gavrilović, zamenik gradonačelnika Loznice, u ime domaćina ceremonije, poručio je da je srpski narod često bio na meti brojnih osvajača koji su srpsku zemlju hteli da stave pod svoju čizmu:
– A upravo je naša prošlost prepuna borbe za slobodu, državnost, borbe koju nismo želeli, ali od koje nismo uzmicali, jer nismo imali gde uzmaći, iza linije odbrane su bili naši domovi, porodice – Srbija. Ne postoji pedalj srpske zemlje koji nije krvlju natopljen. Ovde u Tekerišu ispisana jedna od najslavnijih stranica naše istorije. Na ovim prostorima, u avgustu 1914, srpski vojnik je pokazao snagu, hrabrost i istrajnost naroda koji je, iako iscrpljen ratovima, bio spreman da brani ognjište, zemlju i slobodu.
Srbija je izašla iz balkanskih ratova sa iznemoglom i gladnom vojskom, a sačekali su nas novi udari i stradanja. Ali ovde, na ovom mestu, pokazali smo ono što kaže naša epika i naša etika: Boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka.
Na Ceru su, poručila je besednica, “bili i otac i sin, među njima i Sveti duh”.
– Na ovom mestu, bio je i 28. češki puk, koji nije želeo da nišani u svoju braću, i iz redova osvajača prešao na stranu srpske vojske, pevajući himnu o slovenskom bratstvu, da bi se zagrlili i zajedno za slovenske zemlje poginuli. Ovde i počivaju kao svedočanstvo naše zajedničke istorije i kulture pamćenja, ali i naše obaveze da pamtimo naša savezništva.
Ističući da veoma ceni to što su na godišnjicu došli i izaslanici onih zemalja koje su tada bile na suprotnoj strani, ministarka je rekla da to smatra porukom: “Da nikada nijedan narod, nijedna zemlja ne želi rat ali da, nažalost, istorijske karte uvek su crtale manjine, žrtvujući većine.”
– Svaka kuća dala je Ceru po jednog junaka, oca, sina, brata. Ginuli su zato što su znali da sa svetinjom koju brane nema kockanja. I austrougarska štampa je pisala tad da nikada nisu videli vojsku koja je toliko bila spremna, da sa tolikom ljubavlju, strašću i požrtvovanošću, brani svoj kućni prag. I kada je 28. juna 1928. kralj Aleksandar, baš na taj Vidovdan, došao da otkrije ovaj spomenik – kazao je da otkriva jedan od najlepših spomenika sa najtačnijom simbolikom.
Državnu ceremoniju organizovao je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova i Vlada Srbije, a pre nje sveštenici Eparhije šabačke služili su pomen junacima Cera.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi