BRAVAR/zavarivač je najtraženije zanimanje u Srbiji sa ponudom od 765 radnih mesta i platama do 200.000 dinara.
Foto: Gaith Shalan / Alamy / Profimedia
Najtraženije zanimanje u avgustu sa ponudom od čak 765 radnih mesta je bravar/zavarivač, pokazuju podaci najpopularnijeg sajta za zapošljavanje. Iako je opše poznato da se zavarivači traže sa svih strana, kao i da im se nudi plata i do 200.000 dinara, ovih zanatlija nema dovoljno. Najveći broj njih otišao je u inostranstvo.
Posao bravara/zavarivača odnosno majstora koji se bavi obradom metala, godinama unazad važi za jedno od najplaćenijih zanata u Srbiji.
Nažalost, sve je manje mladih koji žele da se bave ovim zanimanjem, iako su izuzetno plaćeni, a stariji sa iskustvom uglavnom odlaze u inostranstvo.
Usluge bravara i zavarivača traže se na sve strane što se može videti po velikom broju oglasa na internetu. Prema podacima Infostuda, oglasi za ovog zanatliju su među najučestalijima, a nudi im se zarada od 110.000 do 170.000.
Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, zavarivači u praksi zarađuju mnogo više, čak i 200.000 dinara.
– Zavarivači spadaju u jedno od deficitarnijih zanimanja u Srbiji. Na žalost, imamo jednu široku lepezu koja je godinama nepromenljiva kada su u pitanju profili koji nedostaju našim poslodavcima, kao što su operateri na CNC mašinama, zidari, armirači, frizeri, tesari, bravari, pekari, mesari. Za zavarivače je zaista greota, s obzirom da zarađuju i do 200.000 dinara – uverava Antić.
Naglašava da godinama unazad trogodišnje školovanje pri odabiru zanimanja, nije interesantno učenicima, verovatno zbog uticaja roditelja koji žele da im deca završe visoke škole, pa se većinom upisuju na smerove čije diplome na tržištu rada vrede daleko manje u odnosu na plate koje se nude mladima iz stručnih škola.
– Roditelji svakako ne treba da brinu zbog diplome, jer svi trogodišnji profili mogu da nastave i dalje školovanje ukoliko to žele, ili odmah posle školovanja mogu da počnu da rade i dobro zarađuju radeći ono za šta su se školovali – objašnjava on.
Upravo zbog slabog interesovanja, a kao podršku dualnom obrazovanju, država je opredelila sredstva za stimulaciju mladih koji se opredele za taj vid školovanja.
– Tako u prvoj godini školovanja, za samo jedan dan proveden u nekoj kompaniji gde usvajaju praktična znanja, đaci dobijaju naknadu od 4.500 dinara i još 5.000 dinara mesečno od države. Mnogi od njih, kako nam pokazuju dosadašnji podaci, ostaju da rade u kompanijama i nakon stečene diplome i u cugu imaju platu od 100.000-120.000 dinara – navodi sagovornik Nove.
Na termin zavarivača i po nekoliko dana
Zavarivači koji rade u Srbiji zauzeti su i na njihov termin čeka se po nekoliko dana.
Takođe, mnogi od njih otišli su iz Srbije “preko”, jer su tamo bolje plaćeni.
Ovome treba dodati i informaciju da je godinama broj svršenih srednjoškolaca koji se obrazuju na ovom smeru sve manji, što je potvrdio profesor Tehničke škole “Zmaj” Milenko Šordić.
– Jako mi je žao što roditelji ne promovišu ove zanate koji, nažalost, izumiru. Nema dece, a šteta jer ovo je dobro plaćen posao. Imamo đaka koji će nekoliko meseci već početi da radi i to za platu od oko 1.000 evra, što je zapravo neka prosečna plata zavarivača u Srbiji. Nije malo uopšte – kaže nam profesor.
Dodaje da je đaka malo, ali oni koji su došli da uče o spajanju metala zagrevanjem njihovih ivica, dobri su i zainteresovani, što je zapravo i najbitnije.
– Džabe ti sve ako obavljaš ovaj posao radi reda. Sreća, ovo malo dece što imamo su dobra i vredna. Ja bukvalno ništa ne radim, samo ih nadgledam jer oni u potpunosti razumeju posao.
Kao glavni razlog slabog interesovanja dece za zanatske smerove, konkretno za bravara/zavarivača, nastavnik kaže da su krivi roditelji koji na sve načine pokušavaju da od deteta naprave naučnika, a ne znaju da je i zavarivač “gospodin čovek, samo u plavom mantilu”.
(Mondo)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
