VRATITE se kući posle nekoliko dana i zateknete mokar plafon, nabubreli parket i nameštaj koji više ne može da se spase. Prva reakcija obično je ista, „komšija iznad će sve morati da plati“. Međutim, račun za štetu ne završava automatski kod vlasnika stana iz kojeg je voda stigla. Presudno je gde je kvar nastao, ko je bio dužan da ga spreči i da li postoji osiguranje.
Foto: Ivan Ryabokon / Panthermedia / Profimedia
Dovoljno je da pukne fleksibilno crevo ispod lavaboa, procuri veš-mašina ili se dogodi kvar na vodovodnoj instalaciji dok nikoga nema kod kuće. Nekoliko sati kasnije voda više nije problem samo jednog stana. Prolazi kroz pod, pojavljuje se na plafonu komšije ispod, sliva niz zidove, ulazi u parket i može da napravi štetu koja se meri hiljadama evra.
Kada se to dogodi, najčešće pitanje nije samo kako što pre zaustaviti vodu, već ko će sve to da plati.
Odgovor zavisi od detalja koji se na prvi pogled možda uopšte ne vidi gde je tačno nastao kvar.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada pravi važnu razliku između posebnih delova zgrade, odnosno stanova, i zajedničkih delova i instalacija. Vlasnik je dužan da svoj stan održava tako da iz njega ne preti opasnost od nastanka štete drugim delovima zgrade.
Upravo zato nije ista situacija ako je puklo crevo veš-mašine u komšijinom kupatilu i ako je problem nastao na zajedničkoj vodovodnoj vertikali.
Ako je problem nastao u komšijinom stanu
Zamislimo najjednostavniji primer. Komšiji iznad pukne crevo koje dovodi vodu do veš-mašine, procuri bojler ili ostane otvorena slavina, a voda napravi štetu u stanu ispod.
Tada se najpre utvrđuju uzrok štete i odgovornost. Činjenica da je voda fizički došla iz stana iznad veoma je važna, ali za pravni odgovor potrebno je utvrditi zbog čega je do izlivanja došlo i ko je bio odgovoran za deo instalacije ili uređaj na kojem je nastao kvar.
Zakon propisuje da vlasnici ili korisnici posebnih delova zgrade moraju svoje delove održavati tako da se obezbedi njihova funkcionalnost i eliminiše opasnost od nastanka štete ili onemogućavanja korišćenja drugih delova zgrade. Za štetu koja nastane zbog propuštanja obaveze održavanja odgovara lice koje je tu obavezu imalo.
To znači da komšija ne može jednostavno da kaže: „Nisam bio kod kuće kada je cev pukla, nisam kriv“ i time automatski završi priču, ali ni vlasnik oštećenog stana ne bi trebalo unapred da zaključuje ko mora da plati dok se ne ustanovi uzrok.
A šta ako je pukla zajednička vertikala?
Ovo je situacija koja potpuno menja priču.
Vodovodne i kanalizacione instalacije namenjene zajedničkom korišćenju predstavljaju zajedničke instalacije zgrade.
Ako voda u vaš stan prodire zbog kvara na delu zajedničke instalacije za čije je održavanje odgovorna stambena zajednica, tada se pitanje odgovornosti više ne svodi na komšiju iznad.
Zakon nalaže održavanje zgrade tako da od zajedničkih delova ne preti opasnost od nastanka štete, a za štetu nastalu zbog propuštanja te obaveze odgovara lice koje je bilo dužno da organizuje odgovarajuće radove.
Zbog toga je utvrđivanje mesta kvara prvi korak.
Voda na plafonu vašeg kupatila može da izgleda isto bez obzira na to da li je iznad puklo crevo mašine za veš ili zajednička cev prolazi kroz konstrukciju zgrade. Finansijska odgovornost, međutim, može biti potpuno drugačija.
Advokat: Nije dovoljno utvrditi samo odakle je voda došla
– Kod izlivanja vode najvažnije je precizno utvrditi mesto i uzrok kvara. Ne može se automatski zaključiti da je vlasnik stana iznad odgovoran samo zato što je voda stigla iz tog pravca. Ako je šteta nastala zbog uređaja ili instalacije koja pripada posebnom delu stana, odgovornost može snositi vlasnik ili korisnik koji je bio dužan da taj deo održava. Ukoliko je kvar nastao na zajedničkoj vodovodnoj ili kanalizacionoj instalaciji, pitanje odgovornosti može se odnositi na stambenu zajednicu – objašnjava advokat Mirko Gagić.
On naglašava da oštećeni vlasnik treba što pre da fotografiše i snimi stanje u stanu, obavesti upravnika zgrade i sačuva račune, zapisnike i drugu dokumentaciju koja može dokazati uzrok i visinu štete.
– Ne treba žuriti sa krečenjem, bacanjem oštećenih stvari ili drugim radovima pre nego što se šteta dokumentuje i, kada je potrebno, izvrši stručna procena. Ako postoji osiguranje, treba odmah kontaktirati osiguravajuće društvo i postupiti prema njegovim uputstvima. Kada odgovorna strana osporava odgovornost, upravo dokazi o uzroku kvara i nastaloj šteti postaju ključni za ostvarivanje naknade – dodaje Gagić.
Šta treba uraditi čim primetite štetu
U trenutku kada voda prodire kroz plafon najvažnije je sprečiti da šteta postane još veća.
Ako postoji rizik da voda dođe u kontakt sa električnim instalacijama, bezbednost je prioritet. Potrebno je obavestiti komšiju, upravnika ili profesionalnog upravnika zgrade i, u zavisnosti od mesta kvara, odgovarajuću službu održavanja, ali čim je neposredna opasnost zaustavljena, počinje drugi važan posao, dokumentovanje štete.
Fotografije i video-snimci mokrih zidova, plafona, podova i oštećenih stvari mogu kasnije biti veoma važni. Ne treba odmah bacati uništene stvari niti započinjati velike popravke pre nego što se šteta dokumentuje, posebno ako postoji polisa osiguranja.
Dobro je zabeležiti kada je problem primećen, ko je izašao na teren i šta je utvrđeno kao uzrok izlivanja vode. Kod veće štete može biti potrebno i stručno utvrđivanje uzroka i vrednosti oštećenja, jer posle nekoliko nedelja, kada se zid osuši i cev popravi, mnogo je teže dokazivati kako je stan izgledao u trenutku nezgode.
Ako imate osiguranje stana, stvari mogu izgledati drugačije
Osiguranje ovde može napraviti veliku razliku.
Narodna banka Srbije navodi da se kod osiguranja imovine među rizicima koji mogu biti pokriveni nalazi i izlivanje iz vodovodnih ili kanalizacionih cevi. Osiguranjem domaćinstva može se obezbediti naknada štete nastale na samom stanu, ali i na pokretnim stvarima koje se u njemu nalaze, u zavisnosti od ugovorenog pokrića.
Međutim, dve polise koje na prvi pogled izgledaju isto ne moraju pokrivati iste stvari.
NBS upravo zbog toga savetuje građanima da provere uslove svog ugovora, jer pojedini rizici mogu biti isključeni, ograničeni ili ugovoreni kao dodatno pokriće.
Zato je nakon štete jedan od prvih koraka poziv osiguravajućem društvu, ako polisa postoji, kako bi vlasnik dobio precizna uputstva o prijavi i proceni štete.
Posebno treba razlikovati poplavu kao prirodnu nepogodu od izlivanja vode iz cevi. U svakodnevnom govoru za oba događaja kažemo „poplavljen mi je stan“, ali ih polisa osiguranja ne mora tretirati kao isti rizik.
Šta ako komšija odbija da plati?
Situacija je najjednostavnija kada se uzrok brzo utvrdi, odgovorna strana prihvati odgovornost i ljudi se dogovore o naknadi.
Problem nastaje kada vlasnik oštećenog stana smatra da je odgovoran komšija, a komšija tvrdi da je kriva zgrada. Ili kada stambena zajednica smatra da je problem nastao na instalaciji koja pripada stanu.
Tada je dokaz o mestu i uzroku kvara presudan.
Ako dogovor nije moguć, pitanje naknade štete može završiti u sudskom postupku, gde više nije dovoljno reći da je „voda došla odozgo“. Potrebno je dokazivati nastanak i visinu štete, uzrok i osnov odgovornosti.
Zato fotografije, zapisnik, računi za sanaciju, procena štete i nalaz stručnog lica mogu postati mnogo važniji nego što izgledaju onog trenutka kada samo želite da što pre osušite stan.
Najskuplja greška može biti da odmah okrečite zidove
Kada voda prestane da curi, prirodna reakcija je da se sve što pre vrati u prethodno stanje. Međutim, posledice izlivanja često se ne vide odmah.
Parket može početi da se podiže tek nakon nekog vremena, vlaga se može zadržati u zidovima, a oštećenja nameštaja postati jasna tek kada se materijal osuši.
Zato sanacija ne bi trebalo da počne samo estetskim prekrivanjem posledica. Prvo treba ukloniti uzrok, utvrditi obim vlage i sačuvati dokaze o šteti.
I upravo tu dolazimo do najvažnijeg odgovora.
Ako se vratite sa odmora i pronađete uništen parket i mokre zidove, nije presudno iz kog stana je voda na prvi pogled došla, već gde je nastao kvar i ko je bio dužan da održava taj deo instalacije ili uređaj.
Ako je problem u posebnom delu stana i postoji odgovornost njegovog vlasnika ili korisnika, naknada se traži od odgovorne strane. Ako je uzrok u zajedničkom delu zgrade, u priču ulazi stambena zajednica i obaveza održavanja zajedničkih delova. Ako postoji odgovarajuća polisa, osiguranje može biti put do naknade u skladu sa ugovorenim pokrićem.
Zato kod poplavljenog stana prvo pitanje ne treba da bude samo „ko živi iznad mene?“, već mnogo važnije – „gde je tačno puklo?“
(Direktno)
