DVA LEGENDARNA GLUMCA UMRLA NA ISTI DAN Jedan je dugo živeo u siromaštvu, a drugom niko nije došao na sahranu

Dve velike legende srpske kinematografije, Živojin Žika Milenković i Dušan Poček, preminuli su na isti datum, 18. marta. Iako su za sobom ostavili neizbrisiv trag i kultne uloge uz koje su odrastale generacije, mnogi i danas sa tugom pamte kako su ovi velikani proveli svoje poslednje dane.

Žika i Dušan imali su karijere za ponos i često su delili kadar u nekim od najpoznatijih kultnih ostvarenja, kao što su “Ljubav na seoski način”, “Više od igre”, “Vruć vetar”, “Kamiondžije”, “Bolji život”, “Srećni ljudi” i “Porodično blago”.

Njihova najpoznatija zajednička saradnja, čije se scene i danas prepričavaju, bila je u seriji “Srećni ljudi”. Žika Milenković je u njoj igrao Tiosava Marjanovića Garca, dok je Dušan Poček oživeo lik Ilije Pandurovića. U ovom ostvarenju glumili su najbolje drugare, a kako svedoče oni koji su ih poznavali, bili su veliki prijatelji i u stvarnom životu.

Žika Milenković: Od profesora književnosti do života u bedi

Žika je rođen u Nišu 26. januara 1928. godine. Svoju glumačku karijeru započeo je u Niškom narodnom pozorištu, da bi kasnije prešao u Beogradsko dramsko pozorište gde je ostao sve do penzije. Malo je poznato da je jedno vreme u rodnom Nišu radio i kao profesor književnosti.

Preminuo je 2008. godine. Uprkos prepoznatljivosti i bogatoj karijeri, Žika je dugo živeo u siromaštvu, a često se govorilo o tome da je i kao dete odrastao u veoma teškim uslovima.

Dušan Poček: Tužan ispraćaj na Novom groblju

Njegov veliki prijatelj i kolega, Dušan Poček, rođen je 16. maja 1932. godine u Beogradu. Široj publici se prvi put predstavio 1960. godine u filmu Vojislava Nanovića “Bolje je umeti”, gde je igrao uz Pavla Vuisića i Milenu Dravić.

Preminuo je na isti datum kao i Žika, 18. marta, ali šest godina kasnije – 2014. godine. Dušan je sahranjen na Novom groblju u Beogradu, a ono što je ostavilo posebno gorak ukus i tužan pečat na kraju njegovog života jeste priča da mu od brojnih kolega sa kojima je sarađivao niko nije došao na sahranu.