Ginisova knjiga rekorda nastala je 1954. kada je ser Hju Biver želeo da reši raspravu među lovcima o najbržoj ptici u Evropi
Prvo izdanje objavljeno je 1955. godine kao promotivni materijal za pivar Ginis i brzo je postalo izuzetno popularno
Godine 1951. ser Hju Biver, generalni direktor pivare Ginis, otišao je u lov u okrug Veksford u Irskoj. Tokom lova promašio je zlatnog vivka a među učesnicima je izbila rasprava o tome koja je ova ptica najbrža u Evropi. Problem je bio što niko nije mogao da pronađe pouzdan odgovor u dostupnim referentnim knjigama.
Naime, nijedna referentna knjiga nije mogla da razreši raspravu. Upravo tada Biver je shvatio da takve rasprave verovatno nisu retkost. Ako se ljudi tokom lova mogu prepirati oko jedne ptice, pomislio je, isto se sigurno događa i u pabovima širom Britanije i Irske. Tada se zapitao “šta ako bi Ginis mogao da pruži odgovore?”.
Rešavanje rasprave – i prodaje više piva
Biver je 1954. godine odlučio da od te ideje napravi promotivni projekat pivare Ginis. Za realizaciju je angažovao blizance Norisa i Rosa Mekvajtera, istraživače koji su vodili agenciju za prikupljanje činjenica u Londonu. Njihov zadatak bio je da prikupe podatke i sastave knjigu koja bi sadržala proverljive rekorde i zanimljive činjenice.
Tako je počeo rad na knjizi koja je trebalo da bude neka vrsta autoriteta za sve ono što može precizno da se izmeri i proveri – od najbržeg i najsporijeg, preko najvećeg i najmanjeg, do najdužeg i najkraćeg.
Blizanci Mekvajter su posao završili neverovatnom brzinom. Prema podacima “Ginisove knjige rekorda”, na knjizi su radili 13 i po nedelja, u radnim nedeljama od čak 90 sati, uključujući vikende i državne praznike.
Prvo izdanje Ginisove knjige rekorda pojavilo se 1955. godine
Prvo izdanje “Ginisove knjige rekorda”, koja se danas zove “Ginisova knjiga svetskih rekorda”, objavljeno je 27. avgusta 1955. godine.
Knjiga je prvobitno bila zamišljena kao promotivni materijal za pivaru “Ginis” i deljena je lokalnim pabovima u Velikoj Britaniji.
Ideja je bila jednostavna – kada bi gosti u pabu počeli da se raspravljaju oko nekog rekorda ili zanimljive činjenice, knjiga je trebalo da posluži kao autoritet koji će presuditi u raspravi. Istovremeno, ime “Ginis” bilo je stalno pred očima gostiju.
Od jednog pitanja do svetskog fenomena
Popularnost knjige, međutim, brzo je prevazišla prvobitnu zamisao i ona je ubrzo počela da se prodaje široj publici.
Već do Božića 1955. godine bila je najprodavanija knjiga u Velikoj Britaniji, a 1964. godine ukupna prodaja svih izdanja i jezika dostigla je milion primeraka. Deset godina kasnije dogodio se još veći preokret – 1974. “Ginisova knjiga rekorda” postala je najprodavanija knjiga zaštićena autorskim pravima u istoriji, sa ukupnom prodajom od 23.950.000 primeraka.
Nisu se, međutim, zadržali samo na knjizi. Rekordi su ubrzo dobili i svoj prostor na televiziji, a BBC je 1972. godine emitovao prvu seriju “Rekorderi”. Usledili su brojni televizijski programi, a “Ginisova knjiga svetskih rekorda” vremenom se proširila i na digitalne platforme i događaje uživo.
A šta je sa onom pticom na početku teksta?
Ironija cele priče je u tome što “Ginisova knjiga rekorda” danas zapravo ne daje odgovor na originalno pitanje zbog kog je knjiga nastala, jer je fokus publikacije od početka bio na svetskim, a ne evropskim rekordima.
Zvanična istorija “Ginisova knjiga rekorda” navodi da bi najverovatniji odgovor na prvobitno pitanje bio crvenokljuni gnjurac, a ne zlatni vivak.
Ipak, upravo je ta rasprava bila okidač za nastanak jedne od najpoznatijih referentnih knjiga na svetu.
Danas “Ginisova knjiga rekorda” više nije deo pivare “Ginis” u smislu prvobitne promotivne funkcije. Postao je globalni brend sa kancelarijama u Londonu, Njujorku, Pekingu, Tokiju i Dubaiju, kao i zvaničnim sudijama koji proveravaju rekorde širom sveta.
Prema aktuelnim podacima same organizacije, “Ginisova knjiga rekorda” danas ima više od 68.000 aktivnih kategorija rekorda, dok je knjiga prodata u više od 155 miliona primeraka širom sveta. Objavljuje se u više od 100 zemalja i na više od 40 jezika.
Tako je jedna promašena ptica, jedno pitanje bez odgovora i jedna rasprava među lovcima pokrenula priču koja je od marketinškog trika prerasla u globalni autoritet za rekorde.
(Foam finders)
Ginisova knjiga rekorda (Foto: ChatGPT / AI)
