Ježevi kao kućni ljubimci: Sve što treba da znate pre nego što malo bodljikavo stvorenje uđe u vaš dom

Simpatični, tihi i obavijeni velom misterije, ježevi su poslednjih godina postali sve traženiji egzotični kućni ljubimci. Njihove preslatke njuškice i jedinstveni bodljikavi oklop osvajaju srca širom sveta.

Ipak, iza neodoljive spoljašnjosti krije se osetljivo biće sa specifičnim potrebama koje prevazilaze puko divljenje. Pre nego što se odlučite za život sa ovim noćnim stvorenjem, važno je da dobro upoznate njihov svet, razumete njihovu prirodu i obezbedite im uslove za srećan i zdrav život.

Od rimskog specijaliteta do modernog kućnog ljubimca

Iako se savremeni trend držanja ježeva kao kućnih ljubimaca vezuje za osamdesete godine prošlog veka, njihova veza sa ljudima seže mnogo dalje u prošlost. Još u četvrtom veku pre nove ere, stari Rimljani su, prema istorijskim zapisima, pripitomljavali pretke alžirskog ježa.

Međutim, njihova uloga bila je daleko od isključivo ukrasne. Koristili su ih zbog mesa i bodlji, a koža prekrivena bodljama služila je za obradu vune. Taj posao bio je toliko unosan da je rimski Senat morao da reguliše trgovinu.

Savremena era njihovog uzgoja počela je velikim uvozom u Sjedinjene Američke Države početkom devedesetih godina. Hiljade ježeva iz Afrike preplavile su tržište i izazvale pravu pomamu za ovim “novim” kućnim ljubimcem.

Međutim, praksa je ubrzo prekinuta zbog opasnosti od prenošenja slinavke i šapa, bolesti koja pogađa papkare. Zabrana uvoza dovela je do uzgoja unutar zatvorene populacije, što je, nažalost, verovatno doprinelo pojavi pojedinih genetskih bolesti, poput Wobbly Hedgehog Syndrome (WHS), neurološkog poremećaja koji pogađa ove životinje.

Afrički patuljasti jež – jedini izbor za dom

Važno je odmah razjasniti jednu stvar: evropski jež (Erinaceus europaeus), kojeg možemo sresti u našim dvorištima i šumama, strogo je zaštićena vrsta i njegovo držanje u zatočeništvu je protivzakonito. Jedina vrsta koja se drži kao kućni ljubimac jeste afrički patuljasti jež (Atelerix albiventris). Ova vrsta potiče iz savana i otvorenih šuma centralne i istočne Afrike.

Znatno su manji od svojih evropskih rođaka, narastu od 15 do 20 centimetara, a uz pravilnu negu mogu da žive između četiri i šest godina.

Za razliku od glodara, ježevi ne uništavaju nameštaj i kablove. Po prirodi su samotnjaci i ne preporučuje se držanje više jedinki u istom prostoru, naročito dva mužjaka, jer može doći do sukoba.

Kako napraviti idealno okruženje

Ježevi su noćne životinje koje u prirodi svake noći prelaze velike udaljenosti. Zato im je potreban prostran smeštaj, minimalne površine od oko šest kvadratnih stopa. Kavez ili terarijum treba da ima glatke zidove kako bi se sprečio beg i dobru ventilaciju. Dno treba obložiti mekanom i bezbednom prostirkom, poput flisa ili recikliranog papira. Treba izbegavati drvenu prostirku od kedra, jer njena eterična ulja mogu izazvati ozbiljne probleme sa disajnim organima.

U nastambi je obavezna kućica ili skrovište u koje će se jež povlačiti tokom dana, kao i posude za hranu i vodu. Apsolutno najvažniji deo opreme jeste točak za trčanje. Bez dovoljno kretanja, ježevi su skloni gojaznosti, što može dovesti do ozbiljnih problema sa jetrom i srcem. Točak mora biti pun, bez žica ili rešetki u koje bi mogle da se zaglave njihove nežne šapice.

Pošto potiču iz toplih krajeva, temperatura u prostoriji mora da bude između 24 i 29 stepeni Celzijusa. Pad temperature može podstaći pokušaj hibernacije, što za ovu vrstu može biti smrtonosno.

Ishrana malog insektojeda

U prirodi su ježevi prvenstveno insektojedi. Njihova ishrana treba da bude bogata proteinima i vlaknima (hitinom iz egzoskeleta insekata), a siromašna mastima. Idealnu osnovu čini mešavina dve do tri vrste kvalitetne suve hrane za mačke, sa piletinom kao glavnim sastojkom i niskim udelom masti.

Kao dodatak ishrani i poslasticu, treba im ponuditi žive insekte poput brašnara ili cvrčaka. Povremeno mogu da jedu i male količine kuvanog nemasnog mesa, tvrdo kuvanih jaja, kao i ponešto voća ili povrća. Važno je imati na umu da su ježevi intolerantni na laktozu, pa su mlečni proizvodi strogo zabranjeni.

Kako razumeti bodljikavog ljubimca

Ježevi su po prirodi plen, što znači da im je osnovni instinkt odbrana. Kada se uplaše, sklupčaće se u čvrstu bodljikavu loptu i ispuštaće zvuke nalik siktanju. Zato im treba prilaziti strpljivo i nežno. Mnogi novi vlasnici, želeći da se što pre zbliže sa ljubimcem, prave grešku i forsiraju maženje. Takav pristup, poznat kao “flooding” ili preplavljivanje, može biti veoma traumatičan i dodatno pojačati strah.

Umesto toga, stručnjaci savetuju postepen pristup zasnovan na izgradnji poverenja. Dozvolite ježu da se najpre navikne na vaš miris i glas. Sedite pored njegovog kaveza i tiho mu pričajte. Ponudite mu omiljenu poslasticu iz ruke. Vremenom će shvatiti da ne predstavljate pretnju. Najbolje vreme za druženje je uveče, kada su prirodno najaktivniji.

Važno je prihvatiti i to da neki ježevi nikada neće postati ljubimci koji vole da se maze u krilu. Njihova naklonost može se pokazati na druge načine – kroz radoznalost, istraživanje okoline ili jednostavno kroz opuštenost u vašem prisustvu.

(Net.hr)