ŽAN Tirol istaknuti je francuski profesor ekonomije i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2014. godine. Njegova knjiga “Ekonomija za opšte dobro” u samom startu počinje pitanjem – Gde se denulo opšte dobro?
Foto: Doidam10 / Alamy / Profimedia
Tirol smatra da je tržišna privreda postala vodeći pa i jedini model ustrojstva našeg društva. Čak je i u “slobodnom svetu” politička moć izgubila uticaj pored tržišta i novih aktera. Moć javnog odlučivanja je ograničena.
Međutim, smatra Tirol, tržišna ekonomija odnela je samo polovičnu pobedu jer nije osvojila ni srce ni um ljudi. Nadmoć tržišta propraćena je s fatalnošću i buntom, a ekonomija trijumfuje nad humanističkim vrednostima, iako ceo svet prati geslo da “svet nije roba”. Težnja ka opštem dobru sve više bledi.
Na koji način ekonomija može doprineti opštem dobru?
– Opšte dobro zahteva davanje vrednosnog suda – smatra Tirol.
Taj sud, kako kaže, može biti izraz naših sklonosti, stepena informisanosti i društvenog položaja. A uspostavljanje institucija trebalo bi da pomiri, koliko je to moguće, lični i zajednički interes.
Tirol kaže:
– Tržišna ekonomija nikako nije cilj. Ona je u najboljem slučaju sredstvo, i to vrlo nesavršeno sredstvo, ako se ima u vidu moguće razmimoilaženje ličnih interesa pojedinca, društvenih grupa i nacija, s jedne strane, i opšteg interesa, s druge strane.
Lični i opšti interes – veo neznanja
Analizirajući odnos ličnog i opšteg interesa, Tirol smatra:
– Lični i opšti interes razmimoilaze se čim se moja slobodna volja okrene protiv vaših interesa, ali se oni delimično podudaraju pod velom neznanja.
On dalje kaže, “težnja ka opštem dobru polazi od kriterijuma našeg blagostanja pod velom neznanja”. Ali ekonomija, poput drugih humanističkih i društvenih nauka, nema za cilj da se stavi u ulogu društva i sama definiše opštu dobrobit. Ali ona, kako kaže, tome može doprineti na dva načina.
S jedne strane, može usmeriti raspravu ka ciljevima otelovljenim u pojmu opšte dobrobiti, razlikujući ih od istrumenata koji mogu doprineti njihovom ostvarenju.
Tirol završava:
– Ekonomija nije u službi ni privatnog vlasništva ni ličnih interesa, niti pak onih koji bi želeli da koriste državu kako bi nametnuli svoje vrednosti ili postigli prevlast svojih interesa. Ona odbija prevlast tržišta, ali i prevlast države. Ekonomija je u službi opšte dobrobiti, a cilj joj je da učini svet boljim. Kako bi to postigla, treba da prepozna institucije i politike koje će zastupati opšti interes. U svojoj potrazi za blagostanjem zajednice, ona objedinjuje individualnu i kolektivnu dimenziju subjekata. Ekonomija proučava situacije u kojima je individualni interes usklađen s težnjom ka blagostanju zajednice, kao i one situacije u kojima on, naprotiv, predstavlja prepreku.
(Korišćena knjiga: “Ekonomija za opšte dobro” Žan Tirol)