Šta arhitekta prvo menja na kući iz 80-ih? Nisu pločice ni kuhinja: Evo gde stvarno počinje obnova

Kuće izgrađene u 80-im godinama prošlog veka danas su među najčešćim kandidatima za renoviranje. Većina ima dovoljno prostrane parcele, srazmerno funkcionalan osnovni plan (osnovu) i kvalitetnu nosivu konstrukciju, ali s druge strane često više ne odgovaraju današnjim očekivanjima u pogledu energetske efikasnosti, prirodnog osvetljenja, estetike i savremenog načina stanovanja.

Mnogi pri obnovi zato prvo pomisle na preuređenje kuhinje ili kupatila, ali arhitekte upozoravaju da je takav redosled često pogrešan. Pre nego što se krene sa odabirom pločica ili boje kuhinjskih frontova, potrebno je proveriti kako kuća funkcioniše kao celina, piše Delo.

Najpre proveravaju krov, fasadu i vlagu

Prema mišljenju arhitekata, prvi korak je uvek pregled omotača zgrade. Ako krov prokišnjava, prozori su dotrajali ili fasada nema odgovarajuću toplotnu zaštitu, nema previše smisla najpre uređivati unutrašnjost. Eventualni problemi sa vlagom ili prodiranjem vode mogu brzo uništiti i potpuno nov nameštaj. Zato se pri kvalitetnoj obnovi najpre proveravaju:

• stanje krova, fasade i toplotne izolacije,
• stanje prozora i zaptivanje,
• odvodnjavanje oko kuće,
• eventualni znaci vlage ili kondenzacije.

Zatim na red dolaze instalacije

U brojnim kućama iz 80-ih električne, vodovodne i ventilacione instalacije još uvek su izvorne ili su tokom decenija višestruko delimično prepravljane. Zato pre početka završnih radova arhitekte uvek proveravaju električne instalacije, vodovodne i odvodne cevi, sistem grejanja, ventilaciju, kao i skrivena oštećenja uzrokovana vlagom. Upravo su ti radovi najmanje vidljivi, ali često presuđuju o tome da li će kuća nakon obnove zaista biti ugodna za život.

Zidovi se ruše znatno ređe nego što mislimo

Iako se obnove često poistovećuju sa otvorenim prostorima (open-space konceptom), arhitekte naglašavaju da rušenje zidova nije uvek najbolje rešenje. Mnoge kuće iz 80-ih već su u startu bile projektovane prilično otvoreno, pa potpuno otvoren dnevni prostor često ne donosi bitno poboljšanje. Osim toga, zidovi mogu skrivati nosive elemente, ventilacione kanale, električne vodove ili druge instalacije, zbog čega njihovo uklanjanje može biti znatno zahtevnije i skuplje nego što se čini na prvi pogled.

Umseto toga, arhitekte češće poboljšavaju povezanost među prostorijama, proširuju prolaze ili uklanjaju samo pojedine pregrade koje zaista smetaju funkcionalnosti prostora.

Svetlost je gotovo uvek jedan od prvih prioriteta

Ako se pogledaju savremene obnove kuća iz 80-ih, brzo se uočava zajednička karakteristika – znatno više prirodnog svetla. Umesto malih prozora, arhitekte često predlažu veće staklene stene prema dvorištu, šire prolaze ili krovne prozore gde god je to izvodljivo. Cilj nije samo lepši izgled, već ugodniji boravak i manja potreba za veštačkim osvetljenjem. Pritom upozoravaju da veće staklene površine ne smeju narušiti energetsku efikasnost niti uzrokovati letnje pregrevanje – zasenčenje, pravilna orijentacija i kvalitetna stakla danas su jednako važni kao i sama veličina prozora.

Danas se obnavlja drugačije nego pre deset godina

Dok su obnove nekada bile usmerene ponajpre na smanjenje potrošnje energije zimi, danas arhitekte sve više pažnje posvećuju zaštiti od letnjeg pregrevanja. Sve češće preporučuju spoljašnje roletne i žaluzine, sadnju drveća, unapređenje prirodne ventilacije i bolju toplotnu zaštitu omotača zgrade, jer cilj više nije samo zadržati toplotu zimi, već i sprečiti prekomerno zagrevanje kuće tokom leta.

(Blic Biznis/Index)