На фарми Миодрага Лилића на Старој Планини има 120 крава, 50 крмача, 20 кобила и нешто ситне стоке. Све животиње су током године на испаши.
“Без пашњака који су легално закупљени је бесмислено гајити краве у систему крава-теле. Када стока има где да пасе, нема потребе за куповином хране. Ми стоку не затварамо никад. Зими их прихрањујемо када је снег и када температура падне испод минус пет. Имамо преко 1.000 хектара ограђених ливада и пашњака које користимо за испашу у зимским условима. Лети то косимо”, објашњава власник фарме “Шиља”.
Велики проблем су им, каже, вукови, али и узурпатори пашњака које су од државе закупили пре 16 година и за које уредно плаћају најам.
“Нас су истерали са око 500 хектара најквалитетнијих пашњака. Причам о земљи која је и у власништву и у закупу. Били смо на суду. Ми немамо сигурност узимања пашњака, а без пашњака нема чувања стоке на отвореном. Прве године када су нас узурпирали изгубили смо 38 телади због вукова. Краве су научиле где да буду, променили смо начин функционисања и краве нису чувале своју телад”, наводи Миодраг Лилић.
Проблем нелегалног узоравање пашњака
Да проблема са узурпацијом пашњака има у свим крајевима земље потврђује и Јосип Чешљар из Пољопривредне стручне службе Сента, а који и сам гаји око 400 оваца.
“Где год је неко добио земљу, поред пашњака користио је прилику да узоре део пашњака како би проширио своју обрадиву површину. У Банату су пашњаци 4, 5. и 6. класа земље, на слатинастим теренима где сем траве ретко шта успева, а опет се узорава. Могу да мислим шта је тек у Бачкој где је земљиште квалитетније”, објашњава.
Због узоравања, пашњака је све мање. Неколико година уназад и временске прилике утичу на пашњаке.
“Пашњаци издрже до почетка јуна и онда изгледају као савана. Све је жуто. Овце и говеда и ту нешто нађу. Срећа па онда буде жетва, па део стоке пуштамо у стрњику и дохрањујемо је. Да се ради мелиорација, да се пашњаци наводњавају, то би био пун погодак. За преживаре нема јефтиније хране од пашњака. Животиње су на трави у просеку 210 дана. На пашњацима нема појилишта, него фармери сами буше бунаре, неки довлаче воду цистернама”, наводи Чешљар.
Тренутно се у крају у којем живи утврђују тачне површине под пашњацима.
“У Ади, Сенти, Чоки, Кањижи има око 16.500 хектара пашњака који су враћени селима на коришћење. Чока и Кањижа имају пашњаке у власништву државе који су предмет лицитације. За десетак година изгубљено је сигурно око 25 посто пашњака. Пољопривредници су то упорно орали и преводили у обрадиво земљиште”, објашњава.
Под пашњацима у Србији 94.000 хектара
Удружење “Агропрофит” тврди да је за 10 година у Србији нестало 94.000 хектара пашњака.
Према подацима до којих је дошло Удружење “Агропрофит” у Србији под пашњацима има 185.000 хектара. Од тога 75.000 хектара је пренето селима на коришћење. Од преосталих 110.000 хектара, део је у закупу, а укупан приход који се на тај начин остварује је око 2 милиона евра годишње.
“Иако су многи пашњаци у Војводини ‘нестали’, на евиденцији има укупно 113.369 хектара. Од тога је издато у закуп 21.236 хектара. Преостале површине су изван контроле Управе за пољопривредно земљиште, дате су селима или су без управљача. По рачуници, у Војводини има 91.633 хектара пашњака за које се не зна корисник и управљач и где се воде у евиденцији. Од 2014. до 2023. пашњака је мање у Србији за 94.000 хектара”, тврде у овом удружењу.
Укупан закуп пашњака у Србији је 38.510 хектара и ту могућност је користило 2.304 газдинства. Закуп 16.770 хектара у централној Србији показује да је просечна површина за 688 закупаца 24,37 хектара, док је тај просек у Војводини 13,45 хектара, што, како кажу, не одговара стварној ситуацији на терену.
“Просек пашњака по општинама у Војводини је 2.519,31, а просек неплодног земљишта по општини 3.509,71 хектара. Ако су биолошки услови пашњака оптимални, то значи да у Војводини постоји могућност за гајење 1.259 грла у свакој општини, што би могло бити око 56.000 грла. Међутим, има општина које имају мање од 30 крава у својим селима, а у Србији у више од 600 места нема ниједне краве. Када се број говеда на испаши повеже са величином пашњака, онда се примећује да не постоји симетрија. Највише уговора за коришћење, потписано је у Средњем Банату 691, а број закупаца је 332”, наводе.
Неопходан правилник о коришћењу и одржавању пашњака
Чланови удружења, као и сточари траже да се уђе у траг узурпаторима пашњака и да се те површине приведу намени, а узурпатори санкционишу. Као и да се донесе Регистар пашњака.
“Број субјеката, корисника пашњака, према уговорима говори да то у већини нису власници стоке, да на закупљеним површинама преоравају земљиште или косе сено и продају сточарима. Пашњаци су простор за отпад смећа и вуне”, тврде.
Предлажу и доношење правилника о коришћењу и одржавању пашњака, по којем би приоритет имали сточари који их већ користе.
“Право на коришћење пашњака морају да имају само власници стоке која је уписана у оквиру ХИД броја и броја стоке у Регистру животиња најмање 3 године. Закуп би требало да се даје на рок од 30 година, а корисник пашњака би имао право на два хектара по условном грлу. Уз то, Управа за пољопривредно земљиште би водила евиденцију о квалитету пашњака, заступљености трава, дрвећа и пошумљености издатих пашњака”, наводе.
Разлози за нестајање пашњака су пренамена земљишта, ширење шумског појаса и урбаних средина, преоравање…
У ресорном министарству објашњавају да се под појмом пашњак води и земљиште за које је планским актом планирана друга намена, као што су грађевинско, шумско и остало земљиште. На основу података РГЗ, у последњих шест година површине под пашњацима смањене су за 29.314 хектара, а главни разлог за ово смањење је управо промена намене земљишта у грађевинско.
“Један од разлога за нестајање пашњака може бити ширење шумског појаса, у случају када се пашњаци граниче са шумом, што је нарочито карактеристично за јужну и источну Србију, као и ширење урбаних средина. Постоје случајеви запуштања пашњака у местима где нема довољно стоке за напасање, као и случајеви преоравања пашњака. Имајући у виду све наведене разлоге, преоравање пашњака чини најмањи удео у нестајању пашњака”, наводе у Министарству пољопривреде.
Инспектори конторлишу стање на терену и пишу пријаве
Инспекција је током године на терену и утврђује неправилности у коришћењу пашњака и узурпаторе санкционише.
“У 2026. инспекцијским надзором је утврђено противправно заузимање државних пашњака – преоравањем, изградњом гробља и објеката – на преко 100 хектара у 5 јединица локалне самоуправе – Кикинда, Чока, Ковачица, Сјеница и Тутин. Због утврђених неправилности, инспекција је поднела шест кривичних пријава због кривичног дела противправног заузимања земљишта, а због привођења државних пашњака другој култури један захтев за покретање прекршајног поступка”, објашњавају.
Током прошле године, утврђена је узурпација пашњака преоравањем и експлоатацијом минералних сировина на 70 хектара у 15 јединица локалне самоуправе – Чока, Оџаци, Зрењанин, Сечањ, Житиште, Љубовија, Сјеница, Нова Црња, Тител, Нови Пазар, Смедерево, Параћин, Трстеник, Тутин и Нова Варош.
Због утврђених незаконитости инспекција је поднела седам кривичних пријава због кривичног дела протиправног заузимања земљишта, а због незаконите експлоатације минералних сировина и привођења државних пашњака другој култури шест захтева за покретање прекршајног поступка.
“Закон јасно прописује да се пашњак може привести другој култури само уз пројекат претварања необрадивог земљишта у обрадиво, који могу израдити искључиво овлашћене организације и само у случајевима ако се тиме постиже рационалније и економичније коришћење земљишта, док су за нелегално преоравање прописане казне”, прецизирају у ресорном министарству.
Највише преораних пашњака у Средњем и Северном Банату
Највећи број пријава преоравања пашњака бележи се у Средњобанатском и Севернобанатском округу – пре свега у Зрењанину, Кикинди, али и у општинама Чока и Нови Бечеј.
“Након што се утврди да постоји незаконито преоравање пашњака, поред давања иницијативе за утврђивање пасивног статуса починиоца, чиме то лице губи могућност остваривања права на подстицаје у пољопривреди и могућност закупа државног пољопривредног земљишта, настоји се и да се преорани пашњаци врате у стање пашњака – рекултивишу. Треба имати у виду да овај процес захтева дужи временски период како би се коренски систем траве довољно развио и учврстио да га стока не би ишчупала током испаше”, објашњавају.
У министарству истичу да је приликом контрола инспекторима тешко да утврде када су пашњаци преорани, а управо од те чињенице зависи могућност покретања прекршајних поступака због настанка застарелости за вођење поступка.
Процена је да је проблем са преоравањем већи код државнх сеоских пашњака који су враћени селима на коришћење, а са циљем да се мештанима омогући напасање стоке без накнаде, него што је то на државним пашњацима који су у систему закупа.